Марко Моравац из Мравице одликован је са три ордена – Kарађорђевом звијездом са мачевима, златном медаљом за храброст и руским орденом Георгијевски крст четвртог реда. Постоји податак и да је за Моравца лична похвала војводе Степе Степановића прочитана пред цијелом Другом српском армијом Војске Краљевине Србије. ПРИРЕДИЛА: Тамара СТОЈАНОВИЋ Необичном уједињењу проглашеном прије стотину година у Прњавору претходио је један од најзначајнијих историјских догађаја за ову општину, улазак српске војске у град 21. новембра и ослобођење од аустроугарске власти. Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, чувајући од заборава сјећање на тај датум, прикупило је бројне архивске податке који свједоче о учешћу и доприносу Прњавора и његових становника у

Борачка организација Прњавор, Општински одбор СУБНОР-а и породице жртава усташког терора парастосом и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја у Радловцу одали су почаст двадесетдвојици недужних српских цивила који су убијени на данашњи дан 1941. године. Потпредсједник општинског СУБНОР-а Раде Радоњић подсјетио је да је најмлађа жртва имала 17, а најстарија 49 година. „Непријатељски војници су 4. децембра 1941. године на овом мјесту убили 22 мушкараца, недужна цивила само зато што су били Срби. На мјесту гдjе су трагично изгубили живот 2011. године подигнут је крст и обновљен споменик. Од тада се сваке године редовно окупимо и обиљежимо овај дан. Tу традицију треба наставити и одржати јер је ријеч о невино страдалим

Пише: Боjан Милиjашевић Усташе су 31. jануара 1942. године са имања локалног газде Михаила Хартмана одвели скупину Срба у прњаворски затвор одакле су их дан касниjе повезане жицом 2 по 2 повели у правцу Дервенте и стриjељали у Виjачком лугу 300 метара од кућа породица Шикарац. Срби из Лужана коjе су похватани на Хартмановом имању су се налазили у заштити код газде Михаила и неко вриjеме становали код њега а заузврат су израбљивани радећи на пилани и циглани без плате и хране. Остали Срби коjи су похватани тада били су из села Штрпци, а таj дан су дошли код Хартмана преузети одређен броj цриjепа за Раjка Брковића коjи jе организиовао

Прњаворска Борачка организациjа, општински Одбор СУБНОР-а и породице жртава уприличили су данас помен за 22 жртве усташког терора убиjене на данашњи дан 1941. године у Прњавору. Предсjедник градског одбора Борачке организациjе Момир Краjишник рекао jе да све структуре друштва треба да преносе искуства на младе генерациjе и упознаjу их са недаћама коjе су задесиле српски народ кроз историjу да не би биле заборављене. „У школским уџбеницима данас се мало о томе говори, зато jе битно да млади имаjу сазнања каква jе била прошлост њихових предака“, каже Краjишник. Предсjедник СУБНОР-а у Прњавору Новак Богићевић подсjетио jе да су међу жртвама убиjеним на данашњи дан били цивили старости од 17 до 49

На локалитету познатом као Радуловац усташе су, 04.12.1941. у свом злочиначком походу звjерски убиле 22 мушкарца из Парамиjа, Млинаца и Чорли, чиjи jе jедини гриjех био што су православне вjероисповиjести.      Везане вијести: РАДУЛОВАЦ, СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА  

Општински одбор СУБНОР-а Прњавор, породице жртава усташког терора и општинска Борачка организациjа из Прњавора организовали су jуче (04.12.2013) помен за 22 цивилне жртве усташког терора убиjене на таj дан 1941. године. На локалитету познатом као Радуловац усташе су у свом злочиначком походу звjерски убиле 22 мушкарца из Парамиjа, Млинаца и Чорли, чиjи jе jедини гриjех био што су православне вjероисповиjести. Споменик овим жртвама подигнут jе 1973. године, али jе с временом заборављен, да би приjе двиjе године, захваљуjући новчаноj помоћи локалне власти, био обновљен и освештан. Према подацима СУБНОР-а, на подручjу општине Прњавор има 127 спомен-обиљежjа подигнутих у знак сjећања на жртве усташких злочина. Извор:  Везане виjести: ПРЊАВОР – Јадовно 1941  

ПРЊАВОР,  (СРНА) – Делегациjа Општинског одбора СУБНОР-а положила jе jуче виjенце у Спомен парку гдjе се налазе бисте четири народна хероjа као знак сjећања на Дан ослобођења Прњавора у Другом свjетском рату. Предсjедник општинског СУБНОР-а Новак Богићевић подсjетио jе да jе Прњавор ослобођен 10. jула 1943. године и да jе након тога, као ниjедан други град у бившоj Југославиjи, био слободан 696 дана. Богићевић jе истакао да се Дан побjеде у овоj општини обиљежавао пуних 45 година и упутио замjерку локалним властима коjе су оваj датум, након посљедњег рата, избрисале из календара важних годишњих општинских догађаjа. Замjеник начелника општине Прњавор Срећко Аулић, коjи jе присуствовао полагању виjенаца, рекао jе да не зна да ли ће Скупштина општине доћи

Светосавска омладинска заједница(СОЗ) из Прњавора је посјетом стратишту у селу Кремна и парастосом у Храму Светог великомученика цара Лазара на Вучијаку обиљежила 70 година од страдања двадесет мјештана засеока Петровићи, у селу Кремна. Томо Петровић тог кобног дана имао је само пет мјесеци, али о овом догађају зна много из прича његове мајке, која га је ,иако тешко рањена, спасила од непријатеља. “Мајка ми је причала да су у село у ком су били само жене,дјеца и старци дошла два камиона са војницима.Убијене али и живу дјецу су набацали на камару у двије зграде, запалили шеварику и оставили да изгоре.Моја мајка којој је скоро у потпуности била одсјечена рука и

16. децембра 2011. године се навршава пуних 70 година од када су хрватске оружане снаге из гарнизона у Прњавору уз помоћ комшија Мађара и Украјинаца грко-католика са Вучијака на најбестијалнији начин побили 20 углавном жена и дјеце из села Кремна, заселак Петровићи. Пуних 69 година се чекало да истина о овом злочину изађе из заборава, тачније до прошле године када су активисти Светосавске омладинске заједнице из Прњавора уредили спомен-плоче и по први пут од страдања организовали парастос за ове невине жртве. Срби из засеока Петровићи су покупљени и након мучне смрти спаљени у двије зграде, а њихови остаци су сахрањени на локалном мјесном гробљу. Прва свједочења о овом злочину су

Дана 7. фебруара 1942. године се догодио покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдjе су хрватске усташе поклале преко 2.300 Срба за само неколико сати углавном без испаљеног метка. Од тог броjа jе поклано 551 српско диjете старости од колиjевке до 14 година. На исти датум се десио и злочин у селу Штрпци код Прњавора али у знатно мањем обиму али нимало у блажем облику. Наиме, у jутро 7. фебруара по великоj зими и хладноћи група усташа долази из Прњавора у центар села – Глоговац коjи jе био настањен њемачким становништвом коjе jе аустроугарска населила диљем БиХ. То њемачко становништво се одмах по