Обновом храма извршавамо своjу хришћанску, националну и сродничку обавезу. Тако ћемо нашем потомству сачувати успомену на свете претке и дjецу- мученике, два пута убиjане на правди Бога Пошто смо кренули у акциjу прикупљања средстава за наставак обнове уништеног Спомен храма Васкрсења Христовог у Пребиловциима посвећеног Пребиловачким мученицима, обратили смо се за добиjање „хуманитарног телефона“ Телекому Републике Српске коjи нам jе омогућио да у мjесецу прославе Васкрсења Христовог, тj. у времену од 01. 04.2014. до 30.04.2014. године позивом из фиксне и мобилне мреже на броj 1432 буде донирана 1 КМ по позиву за храм у Пребиловцима. Овим путем позивамо све вjерне да узму учешћа и уграде себе у ову светињу. ОБНОВИМО

  БЕОГРАД, 13. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Намjера Ватикана да кардинала Алоjзиjа Степинца прогласи за свеца представља озбиљан покушаj компромитациjе хришћанске вjере, увреду српских жртава, агресивну приjетњу српском народу и велико искушење за Српску православну цркву, сматра предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура. За мене лично нема дилеме да ли се вjерска организациjа коjа `посвећуjе` и ставља у календар доказане злочинце може сматрати `хришћанском црквом`“, рекао jе Јахура за Срну. Он истиче да Срби не би требало да буду изненађени наjавом да ће папа Фрањо канонизовати Алоjзиjа Степинца за свеца. „Срби, наравно, нису припремљени на суштинско значење и реперкусиjе таквог догађаjа“, каже Јахура. Римокатоличка црква и Ватикан, према

У парохиjском дому храма Светог Саве на Врачару одржан jе радни састанак коjи jе иницирао Миленко Јахура, председник СНД “Пребиловци”. Поред њега домаћине овог скупа су представљали Воjо Бабић и Слободан Аћимовић, а скупу су присуствовали представници: Клуба Гачана (Светозар Црногорац, Милош Марковић), Удружења Билећана (Мишо Албиjанић. Маjа Кокољ и Јелица Вуковић), Удружења “Херцеговац” из Панчева (Миленко Чабрило) и Удруженаjаj Требињаца (Жарко Ратковић и Божидар Глоговац).  Ученисницима скупа пуну подршку jе пружило и Удружење Херцеговаца из Шведске, писмом коjе jе потписала Каролина Вучковић- Столица, председница тог удружења. Присутни су jедногласно пружили  пуну подршку обнови и очувању Пребиловаца као живог села, али и као места коjе мора да има посебно место

Срби из Штокхолма уплатили су 100.000 шведских круна /11.500 евра/ за изградњу спомен-храма у Пребиловцима, гдjе ће бити сахрањени посмртни остаци око 4.000 Срба коjе су убиле усташе 1941. и 1992. године. Новац jе прикупљен на донаторскоj вечери протеклог викенда у сали духовног и културног центра „Свети Сава“ у Штокхолму и уплаћен jе на рачун Српске црквене православне општине у Чапљини. На донаторскоj вечери окупило се 120 Срба из Штокхолма, а гости црквеноj заjедници у том граду били су епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, парох чапљински jереj Данило Боро и секретар епархиjе Мирослав Бошковић. Јереj Боро рекао jе Срни да су донаторску вечеру, према благослову Његовог преосвештенства епископа британско-скандинавског Доситеjа, организовали чланови Завичаjног удружења Херцеговаца

Мартириjумска веза Јадовна и Пребиловаца освештана моштима новомученика, нераскидива, свjедочи о духу jединства идентитета српских простора страдања и пребивања, простора коjе не смиjемо заборавити, напустити, од коjих не смиjемо одустати. Одустати од сjећања на мученике значило би за српски род нестати у ништавилу. Камен темељац Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима освештан jе 3. августа 2013. године. Величину тренутка коjег сада нисмо свjесни осjетили су и представници УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Пребиловци, два пута срушени злочиначком руком у овом виjеку, опет живе или као што рече приликом парастоса  умировљени  Епископ херцеговачки Атанасиjе: „ Пребиловци су од пребивања, Пребиловци пребивању, пребиваjу, остаjу, траjу и претраjаваjу. То jе косовски завет у Пребиловцима оствариван. Срби су

У ПРЕБИЛОВЦИМА, последњем српском селу у долини Неретве, натопљеном крвљу и болом, у суботу jе одржано богослужење намењено светитељима за хиљаде српских новомученика коjе су усташе живе бацали у jаме 1941. године. По други пут освештан jе и камен темељац цркве у коjу ће бити положени посмртни остаци 4.000 Срба коjи су скончавали у 12 безданих jама око Пребиловаца. Први пут црква jе на овом месту подигнута 1991. године, а освештао jу jе патртиjарх Павле. Само годину дана касниjе, 1992. године, хрватска воjска под командом Јанка Бобетка, у коjоj су били потомци џелата из Другог светског рата, минирала jе храм са костурницом српских жртава. Геноцид у Захумљу, започет у Другом светском рату бацањем

У суботу, 3. августа 2013. године, у 8 часова, код рушевине-градилишта Спомен храма у Пребиловцима код Чапљине, Херцеговина, служиће се Света литургиjа, са поменом у продужетку, а поводом 72-ге годишњице страдања становника овог села и Срба из околних села од усташа. У току љета 1941. усташе су у броjним крашким jамама, риjекамa и другим стратиштима поубиjале преко 4000 Срба из Доње Херцеговине. Само из Пребиловаца од 1000 становника, убиjено jе њих 826 , а до краjа рата броj погинулих попео се на 850, од око 1000 предратних становника. Од тога њих 600 су жене и дjеца, наjвише пострадали у Шурманачкоj jами код Међугорjа, у коjу су живи гурнути 6.августа 1941. Њихове кости, извађене из

Професор социологиjе на jапанском Универзитету Хирошима Казуо Заики посjетио jе Пребиловце, општина Чапљина, како би истраживао проблем одрживог повратка избjеглих са овог подручjа, jавља Срна. Заики jе, након сусрета са српским повратницима у Пребиловцима, посjетио мjесто гдjе се налазе мошти мученика из овог краjа и градилиште храма Васкрсења Христовог, гдjе га jе дочекао парох Данило Боро. Пребиловачки парох jе Заикиjа упознао о страдању становника овог насеља и других херцеговачких мjеста у Другом свjетском рату и о плану обнове храма, у коjем ће смираj наћи мошти више од четири хиљаде Срба са простора jужне Херцеговине, коjе су усташе бациле у 12 jама. Парох Боро jе подсjетио на токиjски лист “Ашаи Шимбун” /Asahi Shimbun/, коjи

Формирање „Хрватске православне заjеднице“ jе доказ да се сви облици геноцида над Србима примjењуjу и у новоj независноj Хрватскоj, успостављеноj 1991. године, изjавио jе Срни предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура.“ Да jе коначно нестаjање Срба у Хрватскоj скоро готова ствар свjедоче и резултати пописа становништва у тоj држави. Не само да jе укупан броj Срба смањен у односу на претходни попис, већ jе фрапантна разлика између броjа оних коjи се изjашњаваjу као Срби и оних коjи коjи говоре српским jезиком и припадаjу Српскоj православноj цркви“, каже Јахура. Он наводи да би таквим резултатима били презадовољни и усташки поглавник Анте Павелић и кардинал Алоjзиjе Степинац. „За упућене

Мученичко село Пребиловци наjстрашниjи jе симбол страдања Срба у двадесетом виjеку. Храм и крипта са „остацима остатака“ тиjела мученика, над коjима jе извршен бестиjални злочин и у овом рату, ниjе обавеза само пребиловчана те њихових потомака и рођака већ и читавог српског народа. Храмом и криптом у Пребиловцима показуjемо да смо достоjни страшне жртве наших предака. Јесмо ли !? Из СНД ПРЕБИЛОВЦИ наводе: „У марту ове године, послиjе много труда поjединих и уложеног новца, општина Чапљина jе издала грађевинску дозволу за обнову оскрнављеног и порушеног храма Пребиловачких других српских мученка у Пребиловцима. Ово jе историjски корак с обзиром да jе првобитни храм 1991. грађен без грађевинске дозволе. Међутим он нас и

Небрига и равнодушност према страдањима предака и даље су jедан од саставних елемената наше националне стварности. Ако има мjеста коjа су исконска парадигма мучеништва, онда то свакако Пребиловци, свакако, jесу. Нажалост, наше жртве не могу на овом светом мjесту ни да добиjу Спомен храм. „У марту ове године, послиjе много труда поjединих и уложеног новца, општина Чапљина jе издала грађевинску дозволу за обнову оскрнављеног и порушеног храма Пребиловачких других српских мученка у Пребиловцима. Ово jе историjски корак с обзиром да jе првобитни храм 1991. грађен без грађевинске дозволе. Међутом он нас и много обавезуjе, jер ће грађевинска дозвола бити одузета и огроман труд и уложени новац пашће у воду, ако радови

Душан Басташић jе недавно посjетио Пребиловце, те написао пар редова да схватимо зашто jе име овог мjеста битно за упамтити. На позив Миленка Јахуре, предсjедника Српског националног друштва „Пребиловци“ из Београда, делегациjа удружења Јадовно 1941., присуствовала jе светоj Литургиjи, служеноj 04. августа 2012. у херцеговачком, српском селу Пребиловци. Пише: Душан Басташић Служена jе Литургиjа за покоj душа Пребиловачких новомученика али и свих Срба из Доње Херцеговине, побиjених од стране хрватских усташа у озакоњеном злочину почињеном 1941. године. Током крвавог љета 1941. године усташе су у броjним крашким jамама, риjекама али и на кућним праговима, поубиjале више од 4.000 Срба из Доње Херцеговине. Само из Пребиловаца од 1.000 становника, убиjено jе њих 826,

ПРЕБИЛОВЦИ, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Код рушевине Спомен-храма у Пребиловцима, код Чапљине, данас jе служена Света литургиjа са поменом за становнике овог села и Србе из околних мjеста коjе су 1941. године побиле усташе. Са данашњег скупа поручено jе да што приjе треба обновити Спомен-храм, порушено и попаљено село, те успоставити достоjанствен однос према жртвама српског народа и према Пребиловцима. Ово село, коjе jе симбол страдања српског народа, али и уопште страдања у Другом свjетском рату, не би требало да остане рушевина, jер jе то срамота, рекао jе Срни предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура. „Страшно jе и што су уништени сви споменици Србима убиjеним од 1941.