arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Субота, 8. новембар 1941. Митровдан

9. новембар 2026.

Осми новембар 1941. године у народном сјећању Станова и Поточара не стоји као обична бројка у календару. За православни свијет то је Митровдан, дан кад се по старом обичају браћа опраштају пред зиму да се нађу тек на прољеће, на Ђурђевдан. Стари су говорили: Митров данак, хајдучки растанак. Тог јутра, за деветнаест душа из ова два села, тај растанак није био до прољећа. Био је коначан. Јутро је почело мирно, готово питомо. Магла над њивама, дим из димњака, мирис хљеба који се пече за синију. У кући се спрема свињокољ, зову се рођаци на пеку, дијели се оно мало обиља пред дуге зимске мјесеце. Ниједног знака да ће се дан

Милан Ружић

Стари Брод је место на ком се српска крв улива у Дрину

30. мај 2026.

Никада се ниједан Србин не може осећати добро говорећи о злочинима у Старом Броду, али је још горе и теже ћутати. Ћутање нас је коштало заборава преко шест хиљада српских жртава у Милошевићима и Старом Броду. У питању је место где речно дно више није покривено камењем, него Србима. Ово бескрајно модро пространство је једина тачка где Дрина тихо тече да не буди оне које је покрила. Бежећи од загрљаја ножева, људи су скакали у загрљај реке и она их је својом песмом уљуљкала у смрт, тачније у вечни живот. Ово је место величанствене лепоте, али и великог ужаса. Сва ова лепота је морала да гледа шта су локални муслимани

Јелена Ковачевић: Пред Дрином Мајка

26. март 2026.

Нека нам иструну тела и душе са њима, нека нас не буде. / Вечност да нас не кида раздвојене. / А ни овде бити не можемо. Нож на нас чека. / Убиј ме, Боже, и децу ми убиј  Морам децу да спасим. Да ли Боже, у Дрину да их бацим?Да ли ја да се пустим, Твојој вољи децу да оставим?Да их гурнем, знаћу где су. Па ћу и ја у Дрину за њима. Али се плашим да их никада више видети нећу.Још мало да их гледам.Шта ћу горе ако мојих нема. Како да умрем?Плашим се смрти само због једног. Вера моја није тврда да не сумња има ли горе нешто.А и не вреди умрети Боже, ако

Hadzi.jpg

Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на Младенце, 22. марта 1942. године

23. март 2026.

Дозволити да нам се понавља оно што се десило 1942. годинe, био би смртни гриjех. Хаџи Бранко Никитовић Часни Оци, поштована сабраћо, потомци и поштоваоци српских жртава у ратовима 20 виjека, драги учесници овог првог Сабрања помаже Вам Бог. Не могу а да нас на самом почетку не подсjетим на риjечи Професоке др. Смиље Аврамов коjа каже: “ Виjек коjи jе иза нас, хх виjек, био jе виjек величанствених успjеха српског народа. На воjном пољу побjеде српске воjске слављене су широм Европе. На научном пољу великани српске науке: Пупин, Тесла, Миланковић ударили су темеље савремене технолошке револуциjе. Мудре риjечи српских државника с краjа 19. и почетком  20. виjека ушле су

Командант Црне Легије, пуковник Јуре Францетић у Старом Броду, на обали Дрине 1942.

Александар Стевановић: Секира за зликовца Францетића

22. децембар 2025.

Петар Трбојевић је из старог карабина пуцао на Францетића и погодио га у оквир аутомата. Онда је са секиром у рукама на Францетића полетео Миле Трбојевић. Ове године се пуно говорило о Благоју Јововићу који је коначно почео да добија место које заслужује у српској историји. Ту ипак није крај приче о српским осветницима. Један од водећих Павелићевих злочинаца и главни његов миљеник био је Јурај Францетић, звани Јуре и Јука. Францетић је био командант по злу чувене Црне легије која је углавном била састављена од муслимана из Источне Босне. Под Францетићевом командом, припадници Црне легије извршили су безбројне монструозне злочине над српским народом, нарочито у Источној Босни. Хрвати су

ПРЕДРАГ В. ОСТОЈИЋ : УСТАШКИ ЗЛОЧИН У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА 1942.

3. децембар 2025.

Историјска студија “Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – У свјетлу њемачких докумената” историчара Предрага Остојића још један је у низу доказа да о неким догађајима из наше прошлости о којима се уз часне изузетке, не само да није писало и није говорило већ да о њима није било “пожељно ни писати ни говорити”. Књигу је објавила издавачка кућа “Свет књиге” из Београда и како је најављено из ове издавачке куће имаће своје промотивно представљање уочи Видовдана у Вишеграду у поводу отварања и освештавања музеја жртвама усташког злочина на Дрини. Преносимо текст историчара Немање Девића, који је уз др Бојана Димитријевића један од рецензената ове књиге која је

Заборав није дозвољен

2. децембар 2025.

Два дана је грмело невреме по Србији и Босни, али на једно место, где се додирују Србија и њена сестра Српска, није пала кап, није се спустио ни крајичак црног облака и нису грмела кола светог Илије. Божија рука је тако уредила док су нама, стиснутим у кланцу Дрине, срца дрхтала пред водом која покрива Србе којима се поклањамо и дугујемо сећање. Пише: Гордана Достанић Више од шест хиљада мртвих, прекланих, више од шест хиљада унакажених тела у Дрини, деце, мајки, цура у белим хаљинама из девојачке спреме које своју част занавек дадоше Дрини само да је силом не узме крвник… Они који су можда могли некога спасити, а то

Златомир Лазић: Ми смо дубоко несрећан народ који не хаје за своје мучене и поклане претке

22. новембар 2024.

Злочини почињени над Србима у Рашића Гају крај Власенице су по бестијалности незамисливи. Након мучења, закопали су Србе до рамена у земљу, а онда их дотукли дрљачама. Мој отац, Јанко Лазић, на фотографији у горњем реду други слева, са млађим братом од стрица, Живком Лазићем (коме су усташе убиле оца у лето 1941. у невиђеним покољима у Рашића Гају крај Власенице), марта 1942. у Бајиној Башти, након преласка Дрине пред Црном легијом Францетића. Мој отац је упућен у Врњачку Бању, где је прележао пегави тифус, док је Живко још неко време након рата провео у Бугарској, у центру за српску децу без родитеља. У ретким приликама отац ми је причао

НИКОЛИЋ: У КОСТУРНИЦИ НИСУ КОСТИ АНТИФАШИСТА, ВЕЋ СРПСКИХ ЦИВИЛА

8. јул 2024.

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана Тројица 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину о овом злочину, иако је свима било познато да су снаге НДХ монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима. Николић подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, а у оближњем селу Залазје злочин је почињен дан касније, 15. јуна. Он наводи да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић која је скривена гледала шта усташе раде. “У Сребреници су усташе 14. јуна 1943. године, према њиховим документима, убиле више од 155 српских цивила.

НДХ злочини 1941. године (Фотодокументација Музеја жртава геноцида)

На данашњи дан почео геноцид

13. мај 2024.

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

50 година стваралаштва Рада Лаловића

14. септембар 2023.

Професионалним, стручним, посвећеним и непрекидним радом, професор Раде Лаловић је 50 година стварао, писао и говорио у настави и књижевности. Његових 25 књига и преко 200 стручних радова говоре о стрпљивом и преданом професору. Књижевно вече посвећено овом јубилеју одржано је синоћ у Центру за културу и информисање у Фочи. За посебни допринос развоју образовног система у Републици Српској и развоју Републичког педагошког завода Лаловић је добио  Златну плакету поводом тридесетогодишњице рада Завода. Добитник је и Повеље за његовање културе сјећања на српска страдања у 20. вијеку коју му је додијелио  књижевни клуб „Луча“. Добитник је и низ других захвалница и признања за помоћ у раду образовних и културних институција. О књижевном

Сребреница: Обиљежена годишњица од убиства 228 Срба

6. јун 2023.

Полагањем вијенаца на Спомен костурницу и служењем парастоса, данас је у Сребреници обиљежена годишњица од убиства 228 Срба међу њима 80 дјеце са подручја Сребренице убијених на празник Тројице 1943. године од стране злогласне 29. усташке формације предвођене Јосипом Курелцом. Сребреница – парастос жртвама усташког злочинаФото: СРНА На подручју Сребренице током Другог свјетског рата, почињен је геноцид над српским народом од стране Независне државе Хрватске и комшија муслимана, који су махом били припадници усташких формација, када је укупно убијено 2.262 Сребреничана српске националности- истакнуто је данас на комеморацији. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у овом мјесту Бранимир Којић рекао је да су овдје побијени

Свети Вукашине, новомучениче јасеновачки и клепачки, моли Бога за нас

30. мај 2023.

По благослову Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, Слава удружења Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини и удружења „Јадовно 1941.“ Бања Лука – Београд, Свети Вукашин, новомученик јасеновачки и клепачки, заједнички је прослављена у понедјељак, 29. маја, у цркви Светог Пантелејмона у Бијељини. Свету Литургију је служио свештеник Синиша Шаренац уз саслужење свештенства, а госте су поздравили Спасоје Албијанић, председник удружења „Јован Дучић“, Бијељина, Димитрије Ћеранић, професор Правног факултета Универзитета Источно Сарајево и Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ из Бања Луке . Уз примјерен програм, гусларске и народне пјесме у парохијском дому је сервирана Трпеза љубави. Уз бројне госте, прослављању Св. Вукашина, присуствовали су и чланови удружења Огњена Марија ливањска из Београда

Владимир Банковић

Банковић: „Покољ“ – термин за геноцид над Србима у НДХ 1941-1945

30. мај 2023.

У јуну 2018. године, у Бањалуци, Скупштина удружења Јадовно 1941. усвојила је одлуку да се „злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ“. Као један од наведених разлога је тај што се Срби још од краја Другог светског рата нису терминолошки одредили према геноциду који је почињен у Независној Држави хрватској од 1941. до 1945. године. Пише: Мс Владимир Банковић Након што се појавила одлука Скупштине ове организације почела су разматрања и дискусије да ли је „Покољ“ погодан термин за геноцид над Србима. Током дуге историје човечанства, оно што је чувало нит једне цивилизације, народа или нације су догађаји или

Више од 6.000 Срба страдалих у Старом Броду не смије бити заборављено (ВИДЕО)

28. мај 2023.

У Старом Броду код Вишеграда обиљежена је 81 година од злочина над више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића. Вишеград – Стари Брод – поменФото: СРНА Служен је парастос и положени вијенци код спомен-обиљежја и цвијеће у ријеку Дрину. Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, а скриван је 66 година. Слика дугих дјевојачких бијелих кошуља које се расвјетавају у набујалој Дрини непрестано се враћа у сјећање Милорада Ћебића, једног од ријетких преживјелих свједока усташког злочина у Старом Броду. – Ко је прешао, тај је остао жив, а све што је овдје било на овом мјесту је страдало – испричао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА