arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ

Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од скупштине да установи дан сећања на српске жртве у 20. веку Три удружења која окупљају преживеле логораше из Другог светског рата и негују сећање на жртве и борце против фашизма затражила су од Народне скупштине Србије да усвоји предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941–1945) и установи дан сећања на српске жртве у 20. веку. У пропратном писму наводи се да је уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа”, због чега је, поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. и проглашења усташког геноцида,

ВИДЕО: Документарни филм ”Влајићки мученици”

На ТВ К3 из Прњавора, у склопу емисије ПОТЕЗ, премијерно је приказан документарни филм ”Влајићки мученици”. Гости у студију су били аутор филма Алекса Kасаповић и Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе Хрватске урађен је документарни филм под називом ”Влајићки мученици” којег потписује професор Алекса Kасаповић, иначе предсједник СПKД ”Просвјета” у Теслићу. Документрани филм ”Влајићки мученици” свједочи о збивањима у Другом свјетском рату која су остала изван ратних биљешки и историјске документације. Влајићи су само једно такво мјесто у БиХ које је страдало

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Нећак: Култура сећања овде не станује

Изгледа да је рефлексна реакција у питању? Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне: А наше српске жртве, њих је било највише? Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА. То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама. Наравно да смо се увек залагали за сећање на све жртве, али драги српски пријатељи, налазите се у свим релевантним институцијама, налазите се на врло важним и респектабилним функцијама, има вас

Srboljub_Zivanovic_001.jpg

Професор Србољуб Живановић – Јасеновац и НДХ

Србољуб Живановић је српски антрополог, палеопатолог, директор Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске академије наука и умјетности. Добитник је награде Растко Петровић, за књигу „Јасеновац“, коју додјељује Матица исељеника Србије „за најбоље аутентично дјело од националног значаја“ 2009. године.. Аутор је више значајних дела и уџбеника медицине.Захваљујемо се професору Живановићу што се одазвао нашем позиву да као један од дугогодишњих чланова наше Духовне заједнице, од њених најранијих дана, одржи овопредавање на тему истраживања овог небивалог стратишта и логора смрти Јасеновац. Извор: Црква Свети Сава Лондон

Димић: За Степинца православље било највеће проклетство Европе

Контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је 1940. био спреман да прихвати сваку другу државну комбинацију, само не живот са Србима, а православље означавао као највеће проклетство Европе, данашња хрватска историографија уздиже на ниво свеца и о њему некритички суди, истиче академик Љубодраг Димић. Степинац Фото: РТРС Димић, који је био члан мјешовите српско-хрватске комисије о улози и дјелу Степинца, каже да је загребачки надбискуп од првог до посљедњег дана учествовао у „католичкој жетви православне њиве“ у оквиру НДХ, за коју је тврдио да је „створена Божијом милошћу“. – Степинац је формиран у оквиру клерикалних традиција којих се није одрицао до краја живота. Толеранције ту није било. Католичка држава на

Ђаци ће о Јасеновцу знати много више од једне реченице

У новом програму историје, по којем ће од септембра учити осмаци, међу кључним појмовима су геноцид, Холокауст, Јасеновац, Аушвиц, а од ђака се очекује да ће на крају разреда знати да укажу на узроке и последице историјских сукоба и ратова и дискутују о могућим начинима превенције конфликата. Други светски рат изучава се у осмом разреду основне школе и завршним разредима гимназије, али и у одговарајућим разредима средњих стручних школа у којима се бар годину дана национална историја учи и у трогодишњим профилима. Реторичко је питање да ли би се изнебуха бистрили уџбеници из историје с намером да се нарочито укаже на број реченица или страна посвећених геноциду, Холокаусту, страдању у

Степинчеве кости као мошти подељене црквама у Хрватској, Миленко Јахура у „Српском св(иј)ету“

Суза наша нема родитеља, ми ни данас немамо коме да се обратимо“, објашњава гост Српско св(иј)ета и апелује на људе да се више интересују, јер је скрнављење, непомињање, сакривање и немар, насилно узимање земљишта и мијењање назива дио геноцида који траје. „Усташе нам 1941. године нису дирали гробове, али 1992. су Србима у Пребиловцима, онима који су преживели Други светски рат, уништаване гробнице и спаљиване кости. Гробнице моје породице  су такође отваране. Био сам срећан када сам видео да њихове кости нису уништене. Оцу је био само поклопац отворен, кад сам дошао 1999. тамо, кости стричева су биле разбацане, стрину нисам могао ни да нађем. Постоје фотографије које сведоче да

Никола Дабић: Како то ради Лордан Зафрановић

Ево, баш сад гледам филм Лордана Зафрановића којег гура друга Србија по интернету говорећи да је филм Дара из Јасеновца плагијат. Било ми је све то мало сумњиво, па рекох да погледам на који начин Зафрановић то ради. Филм се зове Пад Италије и у њему можемо свједочити мени најсмјешнијим сценама класичног комунистичког репертоара: приказивање четника као неандерталаца, дивљих људи који су запуштени и прљави и наравно крвожедни. Прво се виде на барци и вјеровали или не зову се „четничким гусарима“ који пазите ово, иду од острва до острва да убијају (ради се о Далмацији). Када их хрватски партизани ухвате, крену им читати буквицу о томе како су они шљам

Покривалица: Лордан је већ добио паре

У Бањој Луци је готово репризирана сцена када Милан Бандић, дан након што је потписао петицију да српско писмо не може бити кориштено у Вуковару, дочекан од гомиле новинара и са усхићењем. Да би их још додатно понизио „шалом“, како му се то никад не може десити у Загребу којем је градоначелник. Наравно, нико га није питао да ли га је срамота и откуд му образ да након тако нечега дође у Бању Луку, а поготово градоначелник-домаћин. Који је, да има националног и државничког достојанства, након потписа на такву противсрпску петицију требао отказати састанак. Прије филма о Јасеновцу, да кажемо да је број жртава небитан И данас је тако, мада

Свјетски портали о „Дари из Јасеновца“: Болно остварење о заборављеним ужасима

У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама. Портал „Film reviews“ /Филмски прегледи/ објавио је прави панегирик о филму „Дара из Јасеновца“, оцјењујући га као болно, емотивно разарајуће, али дубоко потребно остварење. У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама. „Дара из Јасеновца“ говори о заборављеним ужасима геноцида на Србима у Хрватској током Другог свјетског рата, наводи се у овом осврту. У тексту је

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Хрватска је пакао из којег је и сам ђаво протеран да Павелићу уступи место

“Дара из Јасеновца” је сјајан филм, а због свега оног што га чини лошим- криви смо сви до једног, јер народ којег филм учи изнова ће и изнова исписивати празне странице своје славне и страдалне историје, мастилом које бледи и нестаје… Пише: Михаило Меденица Ужасавајуће мало нам треба за поделу, а кад се разврстамо међу нама није линија већ, нажалост, кањон! Ево се минулих дана тужно кантари родољубље према томе јесмо ли одушевљени или разочарани “Даром из Јасеновца”?! Жалосно да жалосније не може бити! Ако се некоме није допао филм тај безмало негира Јасеновац, Јастребарско, Стару Градишку…сва зверства ђавоље копилади НДХ..? Ни случајно! Нема здраворазумног Србина који ће над ужасом

Хрбска Православна Црква?

Већина свештенослужитеља које смо консултовали, први пут у животу среће овакву праксу, а то је да се епископ огрешује о члан 4. Устава СПЦ. За већину мирских, односно свјетовних Срба, тај члан је природно непознат, али он у цјелости гласи: Члан 4 „Службени језик Српске православне цркве је српски са писмом ћирилицом. У изузетним, оправданим случајевима, може се отступити од ове одредбе у погледу језика за унутрашњу употребу, у којим случајевима доноси специјалну одлуку Свети архијерејски синод на основу ове одредбе. Застава Српске православне цркве је тробојка: црвено-плаво-бело, са златним крстом и огњилима.“ Ако вас буне „изузетни, оправдани случајеви“ и то за „унутрашњу употребу“, то је настало када је српска

Бојанић: Зар ово не заслужује простор у српским уџбеницима историје?

Организована су и такмичења у логорима да би се видело ко може да прикоље највећи број Срба у задатом временском периоду. Забележени рекорд је постигао студент права Петар Брзица, проглашени краљ „србоклања, који је успео да закоље 1360 Срба у једном дану! Главна жеља Хрвата је да се о њиховом колективном злочину ћути, у овом времену када се скрнави и ревидира број српских жртава, а у томе и ми сами џелату помажемо, нашом ћутњом. Њихов циљ је да нико ништа не говори, да се нигде о њему не пише, а наша треба да буде супротна, да се о томе прича, расправља и што је најважније пише и хвала Богу екранизује

Ја сам Дара из Јасеновца

Преживели логораши послали своја сведочења „Варајетију” и „ Лос Анђелес тајмсу” уз захтев да објаве исправке својих текстова у којима су амерички медији тврдили да се ради о српској митоманији и фикцији и да се Јасеновац није догодио„Ја сам Дара из Јасеновца. Пише: Димитрије Буквић Филм врсног редитеља Предрага Гаге Антонијевића, снимљен је на бази моје истините приче. Ја сам запамтила како су убили брутално, преда мном, ону жену која је сакрила злато у пунђи, мајка није могла да ми склони поглед иако је окренула моју главу ка кецељи. Та траума остала је трајно забележена, као и тренутак када су нас раздвојили од наше мајке и када су ми однели

Душан Басташић: Филм Дара из Јасеновца је узрок тектонског помјерања на подручју сјећања српског народа на Покољ – геноцид почињен над Србима од стране НДХ (ВИДЕО)

Дјевојчица Дара, њена браћа и друга дјеца коју смо могли видјети у филму, представљају персонификацију хиљада дјеце која су пострадала у Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне државе Хрватске. Опет се потврдило да је филмска умјетност платформа са које се на најефикаснији и најефективнији начин допире до дубоко запретаних карика, историјских записа нашег идентитетског ланца, о трауматичним догађајима из периода Другог свј. рата. Поводом емитовања филма „Дара из Јасеновца“, др Душан Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, био је гост у емисији Српска данас – РТРС. Приредила редакција УГ Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Крива клетва

Усташки злочини у Ливну и селима рубом Ливањског поља не одскачу од

Др Петар Зец

Да ли Петар Зец има право на рехабилитацију? Међу многима који су

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.