arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Почела обнова спомен-костурнице у Глини (ФОТО)

У Глини, у Хрватској, данас је почела обнова спомен-костурнице гдје се налазе посмртни остаци више хиљада Срба које су звјерски убиле усташе 1941. године, саопштено је из бањалучког Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији. Предсједник Одбора Милорад Арлов рекао је да је обнова почела захваљујући донацији од 13.000 евра Владе Републике Српске и премијера Српске Радована Вишковића, а на молбу одбора и Вијећа српске националне мањине из Глине. – Ријеч је о обнови и санирању оштећења на спомен-костурници на Православном гробљу у Глини. Као потомак жртава овог монструозног злочина захвалан сам Вишковићу за донацију и препознавање значаја овог споменика који треба да остане трајно сјећање на велике српске

РТРС – 20. октобар 2011. – Репортажа о страдању Срба 1941. у јами Равни Долац, Ливањско поље

У селу Руjани, између Ливна и Грахова, 20. октобра 2011 jе, поводом Покрова пресвете Богородице, служена литургиjа и парастос српским мученицима коjи су страдали у jами Равни Долац у вриjеме Другог свjетског рата. У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су на Огњену Мариjу 30. jула 1941. године, а спасени на Усjековање главе Јована Крститеља, 11. септембра. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму, а jедна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, коjа живи у селу Губер код Ливна, присуствовала jе данас литургиjи и парастосу. Још jе жива и Милица Маљковић,

ВУЧИЋ ПРЕДЛАЖЕ СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА: Део Савског шеталишта назвати по јасеновачким мученицима

Председник Србије Александар Вучић упутио је иницијативу Скупштини Града Београда, да се део савског шеталишта, од Бранковог до моста Газела, с новобеоградске стране, назове обалом јасеновачких жртава. Ако Комисија усвоји овај предлог, то ће значити да ће се у српској престоници први пут на овај начин одати пошта мученицима који су зверски убијани у злогласном усташком логору, а који у главном граду немају ниједно обележје нити улицу. У наставку текста погледајте шта је председник навео у свом образложењу. Иницијативу председника Републике Србије преносимо у целини: ИНИЦИЈАТИВА ЗА ИМЕНОВАЊЕ ОБАЛЕ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА У БЕОГРАДУ Поштовани, Потреба да памтимо и од историјског и људског заборава штитимо успомену на наше страдалнике из система

cirina-kuca.jpg

Запис о топониму Ћирина кућа

На великим географским картама, чак и на оним воjним што их зову специjалке, топоним Ћирина кућа у атару села Пребиловци узалуд ћете тражити. Нема га ни у историjским књигама. То jе jедан од десетак топонима на подручjу Пребиловаца коjи су име посудили или од имена или од презимена људи овог старог насеља.  Сухића или Екмечића градина, топоними коjих има на картама, свjедоче поред осталог о старости насеља на подручjу данашњег села Пребиловци. Топоним Ћирина кућа постоjи у памћењу људи. И ваљало би слово о овом топониму прениjети из памћења људи у књиге коjе имаjу амбициjу да младе нараштаjе, што расту на том парчету земље коjи зову „вериге свиjета“, поуче шта се збива са човjеком и

МИЛОШ КОВИЋ – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

Већина оних који су у недјељу преспавали Литургију и пробудили се са благом дилемом да ли да се маскирају у зомбија, вампира или какву другу сподобу, вјерујем да нису кадри да сагледају ширу слику стварности која се не пројектује, барем не на тако „занимљив” начин као стварност њихових „јунака” заточених у ружичастим утврђењима разврата и блуда, на друштвеним мрежама и таблоидима. Човјек је биће избора. Управо на томе се заснива његова слобода по којој се тако очито разликује од свих других створења. Сваки дан пред нас ставља нове и веће изборе. И прекјуче смо имали један такав избор – између Литургије и спавања, између светог Луке и Ноћи вјештица. Бирамо

milan_bastasic_tv.jpg

Браћо Срби, ко вас наговори на ово историјско зло, на неистину о страдању свога народа?

Крајем априла 2012. године, преживјели јасеновачки дјечак – логораш, сада већ покојни др Милан Басташић, запутио се у Загреб гдје је на Цвјетном тргу постављен павиљон за обиљежавање годишњице пробоја из концентрационог логора Јасеновац. Пројекат је, у склопу акције ”Архитектура сећања” реализован од стране Вијећа српске националне мањине у Загребу. У позиву организатора било је наведено да ће на округлом столу, који ће услиједити главна тема бити расправа о броју жртава у Јасеновцу уз напомену да минимални број жртава, а за које је утврђено име и презиме, износи 83.145, од чега 20.101 дјеце до четрнаест година старости. У то вријеме, Милан није могао ни претпоставити да ће свега неколико година

БРОД: ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ БАРИЦЕ ДОЊЕ

У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на спомен-обиљежју из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве. У Одбрамбео ораџбинаком рату из Барице Доње погинуло је пет бораца и три цивила. “Зато смо данас овдје да пред сјенама српских мученика опет поновимо чињенице, да молитвом и паљењем свијећа освијетлимо и олакшамо њихов мученички пут ка васкрсењу. Зато хвала оцу Драгану Зарићу за молитву кроз коју је прожета и поука о побједи

Ђурђица Драгаш: Јесен на Велебиту

Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. Грлимо плаво небо,удишемо ваздух пун мириса мора и соли.Купамо се у јутарњој роси,трљамо образе првим мразоми, опчињени, гледамо пламене боје јесени. Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. У оној јами су наше кости, наша крв уткана у сурови камен, у земљу што прекри јауке и бол. Али нисмо ми мртви… Рађамо се изнова сваког пролећа,растемо с травама,с нежним висибабама и јаглацима,бујамо као планински поток осокољен растопљеним снегом. Миришемо

Епска битка Србина из Лике: Спасава земне остатке усташких жртава – пре великог потопа

Три српска и три хрватска села у Лици, у долини подно Велебита, куће, цркве и гробове, потопиће акумулационо језеро. Док католичка црква води узалудну кампању како би спасила имовину, један Србин спасава кости својих сународника које су усташе бациле у јаме, али и тела америчких авијатичара, које су убили мештани Хрвати. Аутор: Сенка Милош Косињ, тако се зове долина између Госпића и Оточца, кроз коју протиче река Лика, на једној обали су хрватска, а на другој српска села, Млаква, Градина и Пољан. О изградњи бране говори се још од 1912. године, а припрема за реализацију пројекта око кога се ових дана дигла бура у Хрватској почела је 2010. године. Србин

Palanciste_parastos_i_komemoracija.jpg

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН НАД ЦИВИЛИМА

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора, у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. – Музеj Козаре Приjедор за своjих шест децениjа постоjања по први пут jе приредио изложбу доминантно посвећену страдању цивила у Другом свjетском рату назвавши jе „Година страдања – 1942“. Виши кустос историjске збирке овог музеjа Ведрана Адамовић каже Срни да се не може са сигурношћу тврдити зашто се тек сада по први пут

Владимир Умељић

Историчар др Владимир Умељић: Документа о геноциду у НДХ уништавана у Брозово време

Ово, за „Новости“, наглашава др Владимир Умељић, историчар и теолог, којем је управо ових дана Издавачка кућа „Филип Вишњић“ у Београду објавила историјски роман „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Признавање независности Косова и Метохије представљало би духовну кастрацију, а затим и колективно самопоништење српског народа. Имам поверења у наш народ упркос систематском расрбљивању, које траје од оне несрећне југословенске заслепљености по завршетку Првог, Другог светског рата и Брозовог терора. И, наравно, упркос свим друго и трећесрбијанцима, који се из разноразних разлога коцкају туђим новцем. Мислим, или се барем надам, да их је наш народ прозрео и ставио их на место које заслужују. Ово, за „Новости“, наглашава

Херцеговци, придружите се обнови споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

Овим путем обавештавамо мештане села Чаваш, њихову родбину, пријатеље и све дародавце да је у склопу планираних радова у оквиру акције Чаваш 2019. извршена санација споменика жртвама стадалим 1941.године. Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11. августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно

Јасеновац није политичко средство, већ стратиште Срба

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик истакао је да је скандалозан и понижавајући, и са људског и са политичког становишта, предлог председника СДА Бакира Изетбеговића да у „закону о забрани негирања геноцида у Сребреници“, који је наметнуо Валентин Инцко, буду уграђени и амандмани који би се односили на Јасеновац. „Понижавајући је, јер је то покушај трговине стратиштима, изједначавања злочина, као и коришћења највећег стратишта српског народа икада у приземне политичке сврхе“, истакао је Додик, преноси РТРС. Он је оценио да би Изетбеговић „да нас подмити амандманом у који би требало да стане пола милиона убијених Срба, не би ли ми прихватили да се на неким другим местима дешавало шта се

Пилселов позив на дијалог: изазови и одговори

Недавни наступ на српској државној телевизији хрватског политичког теолога и екуменског делатника Драга Пилсела, ученика аргентинског кардинала Бергоља, садашњег римског понтифекса, привукао је пажњу српске јавности.  Пажња је изазвана како Пилселовом спремношћу на дијалог о спорним питањима српско-хрватских односа, тако и извесном самоувереношћу која га је подстакла да говори не само у своје него, сасвим самозвано, и у име врха Српске православне цркве. Тим поводом „Печат“ доноси ставове Часлава Д. Копривице, Николе Милованчева, Николе Живковића и Зорана Чворовића о Пилселовим виђењима. Лицитирање бројем јасеновачких жртава ЗОРАН ЧОВОРОВИЋ КОСОВО, ЈАСЕНОВАЦ, СРБИ Хрватски теолог и некадашњи „драговољац“ Драго Пилсел је јасан: српска „митоманија“ с бројем убијених Срба у Јасеновцу представља главну баријеру

Хебранг: Фантомске јаме и лажи о Јасеновцу

Умањивање усташких злочина у Другом свјетском рату и тврдње да су у концентрационом логору Јасеновац убијани Хрвати и непријатељи партизана, а не Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, у Хрватској траје несмањеном жестином. Некадашњи сарадник Фрање Туђмана, министар здравља и одбране Андрија Хебранг јаме у које су током Независне Државе Хрватске /НДХ/ бацани Срби назива – фантомским. „Шаранова јама је само једна од безброј лажи са којима се већ деценијама Хрвати држе у казни као злочинци“, тврди Хебранг. Он потпуно подржава истријски ревизионизам Романа Љељка, који у својим књигама тврди да у Јасеновцу „људи нису убијани већ спашавани“, те да је то „гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба“. Љељак

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.