Исказ Шакота Софије, избјеглице из Чапљине Комесаријату за избеглице у окупираној Србији и саслушање Рагуж Стојана, хрватског усташког таборника из Домановића 1952. године пред органима УДБ-е у Мостару о бацању тела убијених Срба у Неретву
Према плану о потпуном истребљењу Срба са простора Купрешке висоравни,[1] који је сачинила и спроводила хрватска купрешка војна, цивилна и црквена власт, дошло је на ред Бегово Село, насеље које се налази непун километар ваздушне
Служењем помена и полагањем цвиjећа, сваке године око Видовдана обиљежава се годишњица масовног страдања Срба из Поповог поља, Бобана и околних мjеста. Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након
Меморијални центар „Старо сајмиште“, као заједнички пројекат Министарства за културу и информисање и Града Београда, почиње да се гради следеће године, најавио је данас градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић. Закон о Меморијалном центру „Старо
Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао „туђи век“, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове „глобалне инфосфере“ крећу милиони,
У мјесту Габела код Чапљине обиљежено је 80 година од страдања 140 Срба овог краја, које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Убијени су уочи Видовдана и бачени у јаму Опузен код Метковића. На
У организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, у Градишци је промовисан видео спот Данице Црногорчевић „Рано моја“, посвећена највећем српском стратишту Јасеновцу. Било је потребено да протекне 76 година да би страдања у Јасеновцу
У Градској галерији Вишеград, у суботу 26.јуна, са почетком у 20 часова, биће отворена изложба која приказује живот ливањских Срба кроз векове, њихову духовну и културну заоставштину. Истовремено, публици у Вишеграду биће представљена и књига
Човеку који цени да је „наша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичка“ и који зна да број жртава овог НДХ стратишта износи између 122.000 и 130.000 људи, фотељу директора српског Музеја геноцида требало је
Гост осме емисије „Код Бране“ је проф. др Слободан Антонић, један од водећих српских интелектуалаца. Професор је са Бранимиром Нешићем разговарао о рату за српски идентитет, који већ деценијама траје несмањеном жестином. Ко хоће да
Оделење историјских наука САНУ са подршком Извршног одбора ове институције огласило се саопштењем поводом, како је наведено, „нечасне појаве у српској историографији, усмерене на посебну врсту ревизије историје и покушаје систематског смањивања броја жртава, првенствено
Гост седме емисије „Код Бране“ можда је и једини српски историчар који је ишао на стручно усавршавање у Енглеску, а онда је на врхунцу каријере решио да све стави на коцку и сведочи као експерт
У Босанским Лужанима, на иницијативу мештана тог и дервентских села Нови Лужани и Костреш, као и бродских Барица, а поводом 80 година од геноцидног злочина над српским становништвом у Другом светском рату, подиже се Спомен–парк
Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник. Аутор: Срђан Секулић Из
Најстарији истраживач усташких злочина о НДХ, злогласном логору Јасеновац, Титовом игнорисању злодела, стравичном наслеђу… Знак за почетак негирања геноцида над Србима дао Фрањо Кухарић 1981. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
