arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
sipovo.jpg

ОСВЕШТАН ХРАМ НА МЈЕСТУ СТРАДАЊА СРПСКИХ ЖРТАВА

САРАЈЕВО, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе освештао jе новоподигнути спомен-храм Васкрсења Христовог на Кичеловом брду, зесеоку jањског села Бабићи, општина Шипово, коjи jе саграђен на мjесту гдjе су усташки злочинци 1941. године побили невине српске цивиле. На саjту Епархиjе бихаћко-петровачке наводи се да jе владика Атанасиjе, коjи jе служио и Свету архиjереjску литургиjу, током бесjеде захвалио Јањанима за исказани труд приликом изградње храма, чиме jе исправљена историjска неправда учињена према њиховим прецима. Епископ Атанасиjе истакао jе да jе поносан што и његовим венама тече крв Светих новомученика кичеловобрдских, коjи су своjим мученичким страдањем запечатили оданост Христу, Цркви његовоj и народу српском, истичући да жртве живе кроз

P7020029.jpg

Danka Kojadinović: ISTINA I POMIRENJE

Logori u Sisku i Capragu „Moj Dragane, nemoj kosit travu pored Save, da ne kosiš moje oči plave…“ (devojačka pesma pevana u srpskim selima u okolini Jasenovca nakon pogroma Srba u NDH) Putevi istinskog pomirenja i saradnje Srba i Hrvata puni su oštrih hridi i spotiču proklamovane, u medijima izražene lepe želje političkih vrhuški. Nataloženi zli dusi prošlosti ne mogu da se izbrišu tek prijateljskim susretima predsednika Josipovića i Tadića. Nema realnih rezultata u vraćanju građanskih prava, srpske imovine otete tokom i posle Drugog svetskog rata, kao što se i dalje ruše spomenici na stratištima Srba ubijenih tokom NDH i Tuđmanove ere uvođenja “demokracije”. Evropa i svet, gluvi su, slepi i

drugi.jpg

ДАН КАДА ЈЕ ПОЧЕЛО НАЈВЕЋЕ СТРАДАЊЕ У ИСТОРИЈИ

БИЈЕЉИНА, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршава 75 година од почетка Другог свjетског рата, наjкрвавиjег и наjвећег ратног сукоба у историjи човjечанства у коме jе страдало око 55 милиона људи.  Воjне снаге фашистичке Њемачке напале су 1. септембра 1939. године Пољску. Копнену границу прешле су 44 пjешадиjске дивизиjе, седам тенковских и четири моторизоване. У року од 18 дана Пољска воjска jе поражена, а влада и воjна команда су побjегли из земе. Француска и Енгелска су на основу споразима о узаjамноj помоћи обjавиле рат Њемачкоj. Касниjим нападом Хитлера на Совjетски савез, у рат улазе и трупе Црвене армиjе. По броjу држава, односно људи коjи су у рату судjеловали, те броjу

Сава Шумановић

Сликар Сава Шумановић убијен са 150 Срба

У Сремскоj Митровици jе, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, на простору уз старо православно гробље, мученички страдало од усташке руке 150 недужних мушкараца, жена и дjеце из Шида, међу коjима и Сава Шумановић, jедан од наjистакнутиjих српских сликара 20. виjека.  Хрватске усташке власти су на том подручjу током Другог свjетског рата систематски убиле више хиљада недужних цивила, наjвећим интензитетом управо током августа и септембра 1942. године, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. „Сава Шумановић ухапшен jе 28. августа рано уjутро, замолио jе да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио маjку у руку и отишао заувиjек, не знаjући за шта га терете“, каже Гордана Крстић-Фаj, историчар умjетности.

djeca-Kozare.jpg

УСТАШКИ ЗЛОЧИНЦИ ИСКАЉИВАЛИ БИЈЕС НАД ЖЕНАМА И ДЈЕЦОМ

БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1941. године костаjничке усташе су починиле страшне злочине у селима у општини Козарска Дубица, а наjвише jе страдала породица Јандрић.  Мушкарци су већином били у устаницима, те нису страдали, али су усташе зато своj биjес искалиле над женама и малољетном дjецом, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. „У селу Читлук живjела jе велика породица Јандрића. Тог jутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, jедан зликовац jе сjекиром одсjекао његовом синчићу обjе руке. Тада су усташе убиле дjецу Љубу, Вукашина и Ружу Јандрић“, наводи се у књизи Драгоjа Лукића „Рат и дjеца Козаре“. Мика Јандрић ниjе била у кући кад се десио

odzak-spomenik.jpg

ОСКРНАВЉЕН ДИО СПОМЕН-КОСТУРНИЦЕ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

ОЏАК, 28. АВГУСТА /СРНА/ – Непознато лице или више њих премазали су црном фарбом предњи дио спомен-костурнице саграђен 1950. године у Доњој Дубици код Оџака, на којој су уклесана имена 849 српских жртава из Трњака, Доње Дубице и Струка убијених у Другом свјетском рату. Међу страдалим је 332 дјеце млађе од 15 година које су убиле усташе. Споменик је временом страдао и обновљен је прошле године. Инцидент се догодио јуче, уочи Велике Госпојине, када Срби повратници у Доњу Дубицу обиљежавају свој празник и присуствују литургији у обновљеној цркви Успења Пресвете Богородице. Повратник у Доњу Дубицу Вујадин Милојевић рекао је да је, пролазећи поред спомен-костурнице, примијетио да је на предњој страни

kalendar_genocida.jpg

Календар геноцида: 27. август 1942. Годишњица страдања Срба на Банији

Шума Растовача, Двор на Уни. 27. августа 1942. године усташе убиле 25 Срба из села Остоjића и Жировца.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Владика Григорије

09.08.2014. Света архијерејска Литургија у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима

9. августа 2014. године у Пребиловцима недалеко од Чапљине у Храму Христовог Васкрсења коjи jе у изградњи, служена jе прва Света архиjереjска литургиjа у славу Светих пребиловачких Новомученика коjи су канонизовани на овогодишњем Светом архиjереjском Сабору Српске православне цркве. Литургиjу су служили Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григориjе и умировљени Епископ г. Атанасиjе уз саслужење свештенства епархиjе ЗХиП. Том приликом унесена jе у Храм и икона Светих пребиловачких Новомученика и обављена Света таjна Крштења.   Везане виjести: У Храму Васкрсења у Пребиловцима прва литургиjа и крштење СЛУЖЕНА ЛИТУРГИЈА У СЛАВУ СВЕТИХ ПРЕБИЛОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМО: Наjстрашниjи злочини над српском децом и младим маjкама У ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕ ЛИТУРГИЈА

kapija.jpg

ОСВЕШТАНА СПОМЕН-КАПИЈА НА ГРОБЉУ У БУНОВИМА

ФОЧА, /СРНА/ – У Буновима код Фоче jуче jе освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробљу у засеоку Осиjек и служен jе парастос жртвама овог краjа коjе су страдале у Другом свjетском рату. На капиjи са три бетонска лука, коjи симболизуjу Свето троjство, уграђене су двиjе мермерне плоче са именима 56 мjештана страдалих у рату од 1941. до 1945. године. На jедноj плочи су имена 29 српских младића, коjе су усташе у маjу 1942. године одвеле у логор „Старо саjмиште“ у Земуну, одакле се никада нису вратили. На другоj плочи су имена погинулих припадника четничког и партизанског покрета, као и цивилних жртава Другог свjетског рата. У злогласном логору у Земуну

kapija.jpg

У НЕДЈЕЉУ ОСВЕШТАЊЕ СПОМЕН-КАПИЈЕ У БУНОВИМА

ФОЧА, 14. АВГУСТА /СРНА/ – У Буновима код Фоче, у засеоку Осиjек, у недjељу, 17. августа, биће освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробље, те служено опиjело жртвама Другог свjетског рата са овог подручjа. На спомен-капиjи исписана су имена 29 српских младића коjе су усташе одвеле у логор, одакле се никада нису вратили, те имена четника и партизана из тог села коjи су погинули у Другом свjетском рату. Аутор идеjног рjешења jе академски сликар Данило Ивановић, коjи од 1991. године живи у Норвешкоj, а коjи jе изградњу спомен-капиjе финансирао заjедно са рођацима Радмилом и Драганом Ивановићем. Освештање капиjе и опиjело жртвама на осиjечком гробљу у Буновима биће одржано у недjељу,

kusonje9.jpg

СТРАШНИ ПОКОЉ У КУСОЊАМА

БАЊАЛУКА, 13. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1942. године усташе су у селу Кусоње, у близини Пакраца, убиле 473 Срба, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. Били су то углавном становници села Кусоња, те околних села Драговић и Чакловац, те дио српских избjеглица испод Козаре коjе су тражиле спас бjежећи од усташа. Наjвећи дио Срба убиjен jе тако што су натjерани у православну цркву Светог Георгиjа, коjа jе потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они коjи нису стали у цркву, поклани су и побацани у оближње бунаре. Игром случаjа, jедна жена успjела jе да се извуче испод гомиле лешева и да се спаси. Међу страдалима било jе много

klecka-jama_10-08-2014_030.jpg

10.08.2014. Парастос код Клечке јаме

 10. августа 2014., испод планине Клек поред Огулина служен jе парастос за 453 Србина коjи су мученички пострадали 1941. године. Парох дрежичко-jасенички протоjереj Милош Орељ нагласио jе да су у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби убиjани од оних коjи су себе сматрали и називали чистокрвним Хрватима На нама jе да се данас овде да се том истином напоjимо, да jе сведочимо, да се поклонимо и помолимо светим жртвама, и да свету истину о њима преносимо на потомке жртава од коjих су многи расеjани и разишли се на разне стране, за што jе наjбоља писана реч, посебно онаj подсетник г. Затезала.   Везане виjести: 11.08.2013. Парастос код Клечке

klecka-jama_10-08-2014_016.jpg

Бесједа пароха дрежничко – јасеничког, протојереја Милоша Ореља над Клечком јамом

… Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса, и опет месту светом. Светом зато што су, не слутећи и не помишљаjући да се то може догодити 1941., лако хватани, овде довођени, убиjани и у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби 453… Драга браћо и сестре, поштовани организатори; председниче Већа српске националне мањине за град Огулин г. Невене Ивошевић, поштовани председниче Удружења Јадовно 1941. г. Душане Басташић, председниче антифашиста за град Огулин г. Симо Таталовић, дожупане Карловачке жупаниjе г. Синиша Љубоjевић, доградоначелниче града Огулина г. Мићо Затезало, сви присутни данас овде окупљени. Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса,

У Храму Васкрсења у Пребиловцима прва литургија и крштење

У Храму Васкрсења у Пребиловцима прва литургија и крштење

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени владика Атанасије јуче су у Храму Васкресења у Пребиловцимаса свештенством Епархије ЗХиП служили прву Свету архијерејску литургију у славу Светих пребиловачких новомученика који су канонизовани на овогодишњем Светом архијерејском Сабору Српске православне цркве. На тај начин молитвено је обележено страдање више од 4.000 Срба у Доњој Херцеговини од усташа у Другом свјетском рату, а само у Пребиловцима 6. августа 1941. убијено је 860 мештана, махом дјеце и жена, који су бачени у Шурманачку јаму код Међугорја. Храм у Пребиловцима гради се на месту некадашње спомен-костурнице у коју су 1991. биле сахрањене кости жртава страдалих у Доњој Херцеговини у Другом светском рату, а сакупљене

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Марш живих у Аушвицу

Марш се одржава сваке године на Израелски дан сећања на Холокауст Хиљаде младих Јевреја

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.