Стратишта НДХ Архиве - Страница 111 од 354 - Јадовно 1941.

Срби и Други светски рат: Споменици фалсификата

24. мај 2019.

Споменици посвећени Другом светском рату подизани за време „друге“ Југославије често су непокретна сведочанства историјске ревизије Кога, заправо, узнемири споменик у Јасеновцу? Кога уопште може да узнемири? Кога брижљиво уређени и неговани природни пејзаж асоцира на најјезивија страдања стотина хиљада Срба? Шта је хтео да постигне Богдан Богдановић „Каменим цветом“? Како сам једном приликом прочитао – желео је да „превазиђе”. Поштено признање: хтео је, у складу са виђењем будућности идеологије „друге Југославије”, да испројектује и њену прошлост. То је, дакако, незамисливо у Аушвицу за Јевреје, али је више него пожељно у Јасеновцу за Србе. ЈАСЕНОВАЧКА „ПРОСЛАВА“ О откривању споменика готово невероватно пише Политика, 4. јула 1966. године: „Јуче је,

Децу теже убити него одрасле: Љуби Милош (у средини) Фото: wikipedia.org/znaci.net/damjan

Зликовци које су мрзеле и усташе (3): Пут у пакао Љубе Милоша

24. мај 2019.

У оштрој конкуренцији усташких зликоваца, Љубо Милош се сматра најизопаченијим. Био је рођак управника Јасеновачког логора Вјекослава Лубурића. Имао је свега 22 године када је почео рат. Злогласни Месар га је од првих дана узео за десну руку, а већ у октобру 1941. поставио је Милоша и за управника Јасеновца. Тако је баш њему допало да до марта 1942. у Јасеновцу пази на Влатка Мачека. А стари члан Хрватске сељачке странке је касније причао да је једном приликом питао Милоша зар се не плаши Божје казне због свих тих злочина. „Ништа ми не говори! Ја знам да ћу горјети у паклу за оно што сам учинио и оно што ћу

Макс Лубурић – масовни убица из пакла

23. мај 2019.

Вјекослав Макс Лубурић, један од највећих злочинаца из усташке НДХ, био је десна рука поглавника Анте Павелића за ликвидације и командант концентрационог логора Јасеновац у коме су убијани цивили, укључујући и дјецу. Лубурић, који је након рата „пацовским каналима“, омогућенима од стране Ватикана, избјегао правду, скончао је 20. априла 1969. године, два дана прије него што су се напуниле 24 године од пробоја посљедњих јасеновачких логораша. Убијен је на исти начин на који је он са својим људима убијао козарачку дјецу, само зато што су била српске националности и православна, те цивиле Србе, Јевреје и Роме, а онда и све друге које је усташки режим сматрао својим непријатељима. Пресудио му

Ради ти, дијете, свој посао

23. мај 2019.

Међу ретким причама коjе су преживеле зуб времена и оштрицу каме истиче се она о старцу Вукашину, коjи jе постао симбол српског страдања у НДХ током Другог свjетског рата. Јасеновац представља парадигму српског страдања, синоним српске трагедиjе и његов вечни кошмар. Поприште наjмонструозниjих злочина човечанству познатих, коjи су своjim садизмом и свирепошћу оставили крвав траг у историjи наших простора. У мору прича jасеновачких страдалника многе ће остати неиспричане. Огроман броj људи jе прошао кроз његове капиjе. Међу ретким причама коjе су преживеле зуб времена и оштрицу каме истиче се она о старцу Вукашину, коjи jе постао симбол свеопштег српског страдања током Другог свjетског рата. Симбол српског пркоса и отпора. О

Усташе славе над телима жртава у Доњој Градини

Како су усташе побјегле у оперу

23. мај 2019.

Оно што, наизглед, чуди јесте чињеница да толики хрватски политичари, нарочито они десне провенијенције, и јавност сврставају један позамашан дио своје модерне историје у – оперски комад?! Пише: Ненад ТАДИЋ Да ли је усташка Независна Држава Хрватска /НДХ/, са концентрационим логорима, јамама и расним законима, само дио опере „Никола Шубић Зрињски“, као што су то и остали усташки реквизити, бар према тврдњама хрватских политичара и дијела јавности? Прво је јавност обавијештена о „историјском открићу“ десног политичког естаблишмента у Хрватској да је усташки слоган „За дом спремни!“, под којим су убијани, затварани и мучени Срби, Јевреји, Роми и антифашисти само дио поменуте опере. Затим је саопштено да је бијела боја почетног

Вјекослав Лубурић са немачким официром у концентрационом логору Стара Градишка, јун 1942.

Зликовци које су мрзеле и усташе (2): Машина смрти Макса Месара

23. мај 2019.

Вјекославу Лубурићу Максу надимак Месар наденули су сами нацисти када су видели како управља усташким логором Јасеновац. Надимском се он изгледа поносио, будући да су га одушевљени обожаваоци опевали као „заповедника својих месара“. За Лубурића је, међутим, чак и Вишња, кћи поглавника НДХ Анте Павелића, мало пред смрт 2015. године рекла да је био „луђак, умно болестан човјек, да га се уопће није могло контролирати“. Нацисти се жале За клупу оптуженог за ратне злочине било би довољно већ то што је управо Лубурић био тај који је у августу 1941. основао логор у Јасеновцу, наводи хрватски Експрес. Само у дечјем логору у Сиску умрло је између 1.152 и 1631 деце

Освећење спомен-маузолеја на Дрини до краја јуна

22. мај 2019.

Изградња и уређење Спомен-маузолеја, на Старом Броду на Дрини, код Вишеграда, који подижу добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, при самом су крају Изградња и уређење Спомен-маузолеја, на Старом Броду на Дрини, код Вишеграда, који подижу добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, при самом су крају и освећење, које ће предводити патријарх српски Иринеј, као и помен биће одржани до краја јуна, иформисао је академика Матију Бећковића Спасоје Албијанић, један од добротвора. Бећковићеве беседе, минулих година о невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10. 000 усташа с намером да протерају и побију српско становништво са подручја Сарајава, Пала, Олова, Класња, Соколца, Хан Пијеска,

Зликовци које су мрзеле и усташе (1): Паклене игре фра Сотоне

22. мај 2019.

Прошло је готово 75 година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, много познатији као фра Сотона, јер је по бруталности био један од најозлоглашенијих усташких злочинаца из Другог светског рата. Поводом његове смрти, а нарочито живота који као да је преписан из некаквог филмског хорора, хрватски Експрес је донео упозоравајућу серију о кољачима из Независне државе Хрватске, чији је садизам плашио и саме припаднике усташког покрета. Крвави школски час Мирослав Филиповић је рођен је у Јајцу 1915. године. Заредио се 1938. и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевац у Бањалуци, када је добио редовничко име Томислав. Одавно више није познато како се тај човек

БЛАЈБУРГ КАО ЈАСЕНОВАЦ: Ужасавајући знак једнакости у Хрватској

22. мај 2019.

У емисији „На нишану Лазанског“ историчар Миле Бјелајац и публициста и новинар Слободан Кљакић говорили су о покушајима ревизије историје Другог светског рата на просторима бивше Југославије. Између осталог, у Хрватској се покушава изједначавање Блајбурга и Јасеновца. Сваког маја у Хрватској, али и шире, води се расправа треба ли и на који начин обележавати догађаје у Блајбургу, месту у Аустрији, у коме су, наводно, партизанске снаге у мају 1945. стрељале припаднике усташког покрета. Број стрељаних се надувава од деведесетих година прошлог века. Комеморативни скуп одржан је и ове године, али су аустријске власти забраниле истицање усташких симбола. Ипак, хрватска држава не одустаје од покровитељства манифестације у Блајбургу, па је и

ЈАСЕНОВАЧКИ СРБИН из Црне Горе

22. мај 2019.

Данас, када они што носе униформу монтенегринске војске баш отворено брукају своје српске корене служећи налогодавцима из НАТО, да буду будући окупаторски официри на Космету кога назвају „независном државом“, преко је потребно потсетити на лик и дело правог црногорског официра, али Србина, који је поносно и часно носио свој копоран и еполете на њему. Још као млад официр, Јово Бећир почео се припремати за онај тренутак када почне ослобађање дела поробљене Отаџбине од Османлија. Ђак талијанске војне академије из Модене, јер су Црногорци после удаје ћерке кнеза и потоњег краља Николе за талијанског суверена, тамо стицали своје стручно знање, стекао је солидно војно образовање као државни стипендиста. Још пре ослободилачког

Владан Ивковић: Срби имају право на националну срџбу, ма шта она у будућности изазвала

21. мај 2019.

Поводом текста Виктора Иванчића „Случај Кустурица: Мозак на службеном путу“, пренетог и на „Стању ствари“ Извор: Српски тједник Новости Право на националну срџбу Ово је изашло из пера Хрвата Виктора Иванчића, некадашњег уредника сплитског „Ферал трибјуна“, дакле, једног такорећи умјереног Хрвата и некада оштрог критичара Туђмановог режима. Упућено је српском режисеру Емиру Кустурици. Међутим, није да нема и Срба, оних које је генијални Слободан Антонић назвао „случајним“, који мисле исто. Читав случајносрпски глибовски[1] кабал, онај који воли Иванчића, а мрзи Кустурицу, се деценијама упиње да српске жртве, жртве србоцида, умањи ако не може да их негира. Кад не може да их негира или умањи, онда дигне дреку око неког српског стварног или наводног злочина, удесетостручи

Виктор Иванчић: Пуца мени прслук, Kустурице, за твој Јасеновац!

21. мај 2019.

Сними ли Eмир Kустурицa филм o Jaсeнoвцу, бит ћe тo умjeтнички дoпринoс eкoнoмиjи нaциoнaлнe срџбe: рeдaтeљ ћe жртвe гeнoцидa инвeстирaти у будућa крвoпрoлићa Емир Kустурицa, рeдaтeљ, грaдитeљ и сaвjeтник Mилoрaдa Дoдикa, рeaгирao je на порталу Iskra.co (‘eлeктрoнскe нoвинe Aндрићгрaдa’: ‘свeтлa стрaнa свeтa’) нa фрaгмeнт мoг eсeja из књигe ‘Изa сeдaм лoгoрa’ – фрaгмeнт у виду писмa, инaчe у циjeлoсти измишљeнoг, a тo ћe рeћи у циjeлoсти истинитoг, штo гa je рaтни злoчинaц Mилaн Лукић из зaтвoрa у Eстoниjи пoслao прojeктaнту ‘срeдњoвjeкoвнoг грaдa инспирисaнoг дjeлимa и ликoвимa нoбeлoвцa Ивe Aндрћa’ у Вишeгрaду – и кaдa сaм тo aутoрскo штивo прoчитao (бoљe рeчeнo: пoкушao прoчитaти), увидjeх у кaкву сaм сe густу и

Прво „помјерили“ Србе у Уставу, па кренули у независност

20. мај 2019.

У Хрватској се обиљежава 29 година од референдума о самосталности, у којем се 93 одсто бирача изјаснило да жели независну државу, и то по новом уставу, у којем су Срби престали бити народ и постали национална мањина. У Уставу СР Хрватске из 1974. године наводи се да је „СР Хрватска национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и држава других народа и народности који у њој живе“. Међутим, у Уставу Хрватске, који је 1990. године писао тада владајући ХДЗ, унесене су измјене. „Република Хрватска установљава се као национална држава хрватског народа и држава припадника других народа и мањина, који су њени држављани: Срба, Муслимана, Словенаца, Чеха, Словака, Италијана,

А како гробове да замијенимо?

20. мај 2019.

Све до 11. априла 1992. године, међу Србима у Ливну jе тињала нада да се зло неће поновити, да ће разум побиjедити и да ће се све ипак разминути на витлању националистичким барjацима и проусташкоj галами, можда на диобама и сеобама, без крви и злочина. Тог дана jе, међутим, громовито одjекнула виjест да jе на путу Гламоч – Ливно, на перифериjи Гламочког поља, убиjен Србин, Ливњак, Миле Радоjа. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 16. марта 2016. године. Да све буде жалосниjе и парадоксалниjе, управо Миле Радоjа, педесетjедногодишњи електричар, стасита људина као од Цинцара одваљена, човjек коjи се ниjе боjао по два ока у глави, много приjе

ЛИНТА: У БЛАЈБУРГУ СЛИКА И ПРИЛИКА ПРАВЕ ХРВАТСКЕ

19. мај 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцјењује да је јучерашња комеморација убијеним усташким злочинцима у Блајбургу слика и прилика праве Хрватске. „Блајбург је од доласка Фрање Туђмана и ХДЗ-а на власт 1990. године постао мјесто гдје представници државне власти, Католичке цркве и стотине хиљада Хрвата долазе у суштини да изразе тугу због пропасти НДХ, а не због помена тобоже невиним жртвама“, навео је Линта. Он је оцијенио да се у Блајбугу ревидира историја и шаље јасна порука да је геноцидна Независна Држава Хрватска /НДХ/ била права хрватска држава, а усташе борци за слободу хрватског народа против тобоже великосрпског хегемонизма и централизма, саопштено је из