Стратишта НДХ Архиве - Страница 105 од 356 - Јадовно 1941.

Црква канонизује српске мученике

29. септембар 2019.

Одјеци освећења спомен-музеја на Старом Броду, на Дрини код Вишеграда. Иницијатива митрополита дабробосанског Хризостома, члана Синода. Још ове године, како је најавио митрополит дабробосански Хризостом, члан Синода СПЦ, покренуће се иницијатива за канонизацију српских мученика које су на најбруталнији начин умориле муслиманско-хрватске усташе на Младенце 1942. године, у Старом Броду и Милошевићима, на Дрини код Вишеграда, и оних који су скочили у реку како би сачували част и достојанство пред крвницима који су, како је забележено, згрозили чак и немачке фашисте који су покушали да зауставе њихово безумље. ГРАМАТЕ Архијерејским граматама митрополит дабробосански Хризостом наградио је, поред осталог, општине Вишеград и Рогатицу, као и Мирка Пандуревића, власника „Романија путева“ из

Прећутана поглавља вишеградске хронике

29. септембар 2019.

Победе српског народа о којима се довољно не говори (3): Најновија саопштења из западних амбасада у Сарајеву показују истрајност у настојању да се у српском народу пригуше сећања на страдања која су се десила током Другог светског рата. Иако њено појављивање с пролетошњом, мартовском вишеградском смотром поштовалаца и настављача традиције Равногорског покрета нема директне везе, књига Предрага В. Остојића Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942, која је управо изашла из штампе, посредно објашњава дубоку симболику и суштину вишегодишњих вишеградских окупљања присталица Равногорског покрета, а на последњи мартовски скуп који се није разликовао од скупова одржаних претходних година уследила су неочекивано оштра реаговања из Сарајева, из амбасада Сједињених Америчких

Стево Лапчевић: Необична фреска лежимирских мученика

29. септембар 2019.

И мада се радујем јер знам да су наши мученици присутни на свакој Литургији, увек ми буде тешко јер молитву, крике, јауке, дозивање ближњих и издисаје наших дедова чујем и дана, каже прота Мирослав. Фреска лежимирских мученика (Фотографије: Стево Лапчевић) Још од најстаријих дана, у циљу указивања на то да је живот хришћана испуњен и мукама и страдањем, те подстицања на прихватање мучеништва као пута ка спасењу, зидове хришћанских светиња красиле су фреске на којима су приказивана страдања најзначајнијих мученика. Протоком времена, следећи ту традицију и увек са истим циљем, хришћански народи осликавали су у својим богомољама сличне призоре из сопствене историје. Тако су једни мученици смењивали друге, па се,

75 година од заборављеног геноцида над Србима у Банијском трокуту

29. септембар 2019.

Прошло је 75 година од злочиначке акције од 06.10.1944., када су усташке моторизоване постројбе „Брзи Склоп“ из Јасеновца у садејству локалних усташа и усташа са Дубичких Кречана изненада напале цивилно становништво 17 трокучанских села: Живаја, Шаш, Словинци, Костреши, Папићи, Јасеновчани, Чапљани, Побрђани, Меминска, Раусовац, Доњи и Горњи Храстовац, те српске дијелове села Тимарци, Утолица, Мрачај, Церовљани, Новоселци. Усташким обручем Дубица-Костајница-Суња-Дубица био је опкољен Трокут. Усташка акција под радним називом „Опколи,обори,закољи“ планирана је дуго са властима НДХ. Тог дана на кућном прагу заклано је и убијено или одведено у логор Јасеновац или у логор Дубичке / Баћинске Кречане, Стазу и др.мјеста око 1.200 жена, дјеце и стараца. Усташе су сакупиле и

Како ће бити умањен број српских жртава у Јасеновцу – сценарио

26. септембар 2019.

Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000 жртава. Неке је ово умањење броја пострадалих изненадило, а некога и није. Наиме, српске жртве су претежно живеле у сеоским срединама и углавном нису пописане а јеврејске жртве су досад пописане око 85%-90%, јер су углавном живеле у градовима и ту је било лакше пратити страдавање жртава. И жртве међу антифашистима Хрватима и муслиманима су претежно познате (пуно их је било из градова и већином су били евидентирани и као сарадници партизанског покрета). Јавност још

Позитивна оцена за текст Нацрта закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

23. септембар 2019.

Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ позитивно је оцењен од стране уже стручне јавности током презентације коју је у Министарству културе и информисања одржала Радна група Владе за израду Нацрта. Презентацији су присуствовали представници академске заједнице, установа културе, научних института, невладиног сектора, Савеза јеврејских општина Србије, и представници Националног савета ромске националне мањине. Присутнима је представљен концепт будућег меморијалног центра, као установe културе на републичком нивоу, која би била посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору културног добра „Старо сајмиште“, односно простору нацистичког логора „Јеврејски логор Земун“ и „Прихватног логора Земун“. Основна делатност Меморијалног центра „Старо сајмиште“ биће прикупљање, чување, излагање, истраживање

Историчар Гидеон Грајф на изложби о Јасеновцу (Фото: Катарина Трипковић)

Гидеон Грајф – Како је Свети Сава задужио Јевреје

23. септембар 2019.

Јасеновац мора бити уписан у колективну меморију човечанства као поприште најмонструознијих злочина против човечности… Бојим се да цифра од 700.000 жртава може бити само већа него што смо мислили. Читаоцима „Печата“ представљамо интервју с професором Гидеоном Грајфом, историчарем специјализованим за период Холокауста, стручњаком за Аушвиц и Зондеркомандо, главним историчарем на Институту за образовање, документовање и истраживање холокауста „Шем Олам“ у Израелу, главним историчарем Фондације за образовне пројекте о Холокаусту у Мајамију и шефом Међународне експертске групе ГХ7 – СТОП РЕВИЗИЈИ. Недавно сте послали писма папи Франциску, председнику Израела Рувену Ривлину, премијеру Бењамину Натанијахуу, бечкoј надбискупији и аустријској влади у којима захтевате уклањање меморијалне плоче озлоглашеном надбискупу Алојзију Степинцу, постављене у

БОКАН: ШТА МИСЛИТЕ ДА СМО МИ УРАДИЛИ МА ШТА ОД ОВОГА?

19. септембар 2019.

Замислите само да смо ми, Срби, са цвећем дочекали нацистичке војнике по уласку у наш главни град (као што су то учинили Хрвати). Замислите да смо ми, Срби, донели расне законе, забранили латиницу и практично дозволили убиства без икакве казне свих оних који нису наше вере и нације. А све су то учинили Хрвати. Замислите да смо направили један, а камоли девет логора за дечицу. И да смо у тим логорима системски убијали те малишане пуне четири године (као што су радили Хрвати у НДХ). Замислите да смо ми, не дај Боже, пекли ма чију дечицу, правили од њих сапун, набијали их на бајонете, силовали их пред њиховим мајкама, копали им

Три корака наметнутог конструкта културе памћења Покоља

18. септембар 2019.

У изградњи и његовању културе сјећања и памћења, два угаона камена представљају образовни процес и споменичка баштина. Српски народ је много окаснио са меморијализацијом жртава Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске. Данас, готово осам деценија од великог страдања, чини се да се почиње са интензивнијим и конкретним активностима. Пише: Душан Ј. Басташић На жалост, овај помак се дешава у вријеме када са многих страна свједочимо покушајима негирања, извртања (дисторзије) Покоља, умањивања броја жртава и наметања начина како Срби треба да се сјећају жртава и посљедица злочина. Већ дуже времена, професори историје и српског језика и књижевности из Српске и Србије о трошку матичних држава уче

Слободан Антонић: Стари Брод – култура сећања на Покољ 1941–1945.

18. септембар 2019.

Оно што 77 година није могла да уради држава, урадила је сада Црква. Хвала Богу да је тако, и камо лепе среће да Црква исто предузме и на другим местима нашег непојмљивог страдања и нашег неопростивог заборава. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Свако ко је видео скулптуре жена и деце како вире из Дрине био је потресен. Било је то пре недељу дана, када је отворено спомен обележје, с музејом, жртвама епске трагедије на Дрини 1942. године. Тада су усташе поклале или побацале у реку око 6.000 Срба из Источне Босне. Ово је можда уметнички најуспелији споменик српским новомученицима страдалим у Покољу 1941-1945. Док споменици које је правио Брозов дворски архитекта, Богдан Богдановић, својом апстракцијом

Преминуо Илија Ивановић, учесник пробоја из логора у Јасеновцу

17. септембар 2019.

Професор у пензији Илија Ивановић и учесник пробоја јасеновачког логора априла 1945. године, те свједок звјерстава у овом усташком концентрационом логору током Другог свјетског рата, преминуо је јуче. Илија Ивановић (фото: Milan Pilipović/RAS Srbija) Ивановић је био посљедњи живи учесник пробоја у Јасеновцу. Преминуо је у 91. години живота. Рођен је 1928. године у Горњим Подградцима код Градишке. Сахрана ће бити одржана сутра у 13 часова на гробљу у Горњим Подградцима . Извор: РТРС

Академик С. Живановић: Еп. славонски Јован Ћулибрк стално умањује број жртава у Јасеновцу

15. септембар 2019.

Епископ славонски Јован Ћулибрк, загребачки ђак, кога паћа влада Републике Хрватске, стално се труди да умањи број жртава које су побили Хрвати и муслимани у Јасеновцу и Доњој Градини, стратишту на босанској страни реке Саве. Он не поседује никакве доказе за своје тврдње, пошто никада није ископавао масовне гробнице жртава хрватског геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, није лично посматрао лешеве из Јасеновца који су годинама пловили Савом и Дунавом итд. Ослања се на радове савремених хрватских „историчара“ који покушавају да умање број жртава и да прогласе концентрациони логор у Јасеновцу за „радни логор“. Ћулибрк је боравио преко 10 година у Израелу, где је радио свој магистарски рад, за који

Спутњик сазнаје: Уз Старо сајмиште Србија коначно спасава од заборава још једно велико стратиште

13. септембар 2019.

Старо сајмиште, једини концентрациони логор у Европи који није обележен, коначно би, 74 године након завршетка Другог светског рата, требало да постане Меморијални центар. Меморијал ће обухватити још једно место страдања — Топовске шупе, данас грађевинско земљиште у приватном власништву на којем је планирана изградња тржног центра. Пише Сенка Милош Свега три месеца требало је радној групи коју је формирала Влада Србије на направи предлог закона о Меморијалном центру Старо сајмиште. Како Спутњик сазнаје у Министарству културе, нацрт би пред посланицима могао да се нађе до краја године. Тај пропис темељи се на Стокхолмској декларацији, која је и темељ оснивања Међународне алијансе сећања на Холокауст (ИХРА), чији је председник Жорж

ВИДЕО – Стари Брод: Спомен-музеј и помен за више од 6.000 Срба убијених 1942.

8. септембар 2019.

У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима. Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ. Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина. Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и

Стари Брод: Спомен капела за шест хиљада убијених Срба (Фото: wikimedia)

Освећење спомен-музеја у Старом Броду на Дрини – Дан када ће се свијету рећи оно што се зове историја страдања Срба

5. септембар 2019.

Помен на 6150 пострадалих Срба у једном дану биће одржан 7. септембра за када је заказано освећење спомен-музеја у Старом Броду на Дрини, а које ће предводити Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј. На једном од највећих стратишта у историји српског народа, у Старом Броду, гдје су усташке легије Јуре Францетића на најсвирепији начин у једном дану поклале 6150 Срба, 7. септембра 2019. године биће освештан и откривен јединствени спомен-музеј. Овај историјски објекат и грађевину кроз коју је архитекта приказао аутентичан покољ урадио је и донирао Српском Народу млади архитекта Новица Мотика из Зворника. Изградњу музеја финансирао је велики српски добротвор и родољуб, Србин из Црне Горе, Миодраг Дака Давидовић,