Председник Србије Александар Вучић положио је венац на спомен обележје на стратишту у Јајинцима, где се одржава државна комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на више десетина хиљада страдалих у Другом светском рату Председник Србије Александар Вучић положио је данас венац на спомен обележје на стратишту у Јајинцима, где се одржава државна комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на више десетина хиљада страдалих у Другом светском рату. Државној церемонији присуствују и председница Скупштине маја Гојковић, премијерка Ана Брнабић, министри у влади, представници Српске православне цркве, начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда и општине Вождовац. Скупу присуствују дипломатски и војно-дипломатски представници више од 20 држава, представници Националног савета ромске националне мањине, Савеза

Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић изјавио је данас у Јајинцима код Београда да је јако важно да се трајно његује сјећање на невино страдале у периоду Другог свјетског рата и у свим ратовима када су људи невино страдали. Ђокић је Срни рекао да Влада Србије и Србија као држава, томе дају изузетно велики значај организацијом низа комеморативних скупова као што је овај у Јајинцима, чему се придружује и Влада Републике Српске. „Управо због тога сам овдје данас као представник Владе Републике Српске да одамо дужну почаст свим невино страдалим у протеклом периоду Другог свјетског рата, посебно имајући у виду колико је српски народ тада био изложен

Полагањем вијенаца на споменик антифашистима и пријемом у Градској управи Бијељине данас су чланови СУБНОР-а обиљежили дан првог ослобођења града у Другом свјетском рату 1943. године. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић обећао је потомцима и поштоваоцима тековина антифашистичке борбе да ће све бисте народних хероја из Семберије, које су у ранијем периоду оштећене и уклоњене са градски улица, бити враћене на једно мјесто у Градски парк. „Не смијемо заборавити велике жртве и борбу народа против фашизма као највећег зла у историји“, рекао је Мићић на пријему за чланове градске организације СУБНОР-а и њихове госте из удружења антифашиста у сусједној Србији и Федерацији БиХ. Предсједник СУБНОР-а у Бијељини Михајло Видић подсјетио је

У мјесту Каран, код Приједора, одржан је традиционални народни збор, чиме је обиљежено 76 година од формирања Каранског батаљона, који је у Другом свјетском рату дао 15 народних хероја. Борци Каранског батаљона ратовали су у скоро свим републикама бивше Југославије. Манифестација је започела полагањем вијенаца на спомен-бисте народним херојима Ратку Марушићу и Жарку Згоњанину. Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић подсјетио је да је са Карана кренула одбрана народа Козаре. „Ове велике жртве не можемо заборавити и зато се сваке године на овом часном мјесту сјетимо устаника и да упутимо поруку да градимо бољи Приједор и Републику Српску“, нагласио је Ђаковић. Он је додао да су се на пут и свијетлу традицију

Рашће брду код Котор Вароша данас је обиљежена 75 година од страдања 20 бораца Народно-ослободилачког рата и цивила, које су убиле усташе 1942. године. Код Спомен-костурнице служен је парастос за страдале, а затим су положени вијенци. Начелник општине Котор Варош Зденко Сакан истакао је да сјећање на овај догађај треба да указује млађим покољењима да се прошлост не смије заборавити. „Овдје смо да покажемо да се сјећамо и памтимо ову жртву која је огромна и која је показала колико су народи овдје слободољубиви и воле правду, а наша је обавеза да тековине антифашизма и цивилизованог свијета баштинимо“, поручио је Сакан. Дане Маглов је у име Борачке организације општине Челинац рекао

Београд – На Берлинском конгресу одлучено је да Аустроугарска има право да окупира БиХ. Та одлука, чије је спровођење запалило Балкан, донета је и због страха од евентуалног уједињења Срба са две стране Дрине. Овако професор др Радослав Гаћиновић почиње своје капитално дело „Насиље над Србима у 20. веку“, у коме је детаљно описао сва страдања кроз која је наш народ прошао у прошлом веку. Књига у два тома почиње далекосежним одлукама Берлинског конгреса, „претреса“ минули век који је окончан бомбардовањем Србије, а завршава се косовским проблемима који још нису решени. А они су почели оснивањем Прве призренске лиге, крајем 19. века, када је скован план о „великој Албанији“. „Прва

На подручју града Добоја данас је почело обиљежавање устанка народа добојског краја у Другом свјетском рату, које је организовало Удружење антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/. Делегације Удружења антифашиста и бораца НОР-а, организације која настављају традицију НОР-а, као и представници Градске управе положили су вијенце на Спомен-костурници у парку Народних хероја у Добоју. Предсједник добојског Удружења антифашиста и бораца НОР-а Новак Радојчић напоменуо је да је програмом обиљежавања предвиђена и свечаност код Спомен-обиљежја на озренском вису Преслица са којег су партизански одреди у ноћи између 23. и 24. августа 1941. кренули у акцију ослобађања Добоја од усташко-фашистичких снага. Радојчић је подсјетио да је из добојског краја у НОР-у учествовало 4.250

ЦАЗИН – Грађани Цазина Бошњачке националности крајем прошлогх мјесеца завршили су обнову споменика жртвама усташких злочина из Другог свјетског рата, а оно што је занимљиво јесте да је споменик подигнут у част српских жртава. На датум некадашњег Дана устанка народа Босне и Херцеговине, 27. јула ове године, у мјесту Михаљевац у Цазину свечано је откривен обновљени споменик жртвама усташког терора над српским живљем из 1941. године. Иницијативу за обнову споменика, којег је првобитно саградио општински одбор СУБНОР-а 1956. године, покренуло је Удружење грађана „Ја, Јосип Броз Тито“ и Удружење антифашиста из Цазина још прије двије године, али уз недостатак финансијских средстава идеја није одмах спроведена у дјело, пише портал „Klix.ba“. Ипак,

На данашњи дан приjе 73 године довршено jе убиjање око 7000 Срба у раниjе ископаним рововима на Мехином стању и у православноj цркви у Великоj Кладуши. Усташки покољи су траjали од 30.jула до 14.августа. Мехино стање Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. августа 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Српска православна црква у Великоj Кладуши Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула до 14.