Полагањем вијенаца на споменик антифашистима и пријемом у Градској управи Бијељине данас су чланови СУБНОР-а обиљежили дан првог ослобођења града у Другом свјетском рату 1943. године. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић обећао је потомцима и поштоваоцима тековина антифашистичке борбе да ће све бисте народних хероја из Семберије, које су у ранијем периоду оштећене и уклоњене са градски улица, бити враћене на једно мјесто у Градски парк. “Не смијемо заборавити велике жртве и борбу народа против фашизма као највећег зла у историји”, рекао је Мићић на пријему за чланове градске организације СУБНОР-а и њихове госте из удружења антифашиста у сусједној Србији и Федерацији БиХ. Предсједник СУБНОР-а у Бијељини Михајло Видић подсјетио је

У мјесту Каран, код Приједора, одржан је традиционални народни збор, чиме је обиљежено 76 година од формирања Каранског батаљона, који је у Другом свјетском рату дао 15 народних хероја. Борци Каранског батаљона ратовали су у скоро свим републикама бивше Југославије. Манифестација је започела полагањем вијенаца на спомен-бисте народним херојима Ратку Марушићу и Жарку Згоњанину. Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић подсјетио је да је са Карана кренула одбрана народа Козаре. “Ове велике жртве не можемо заборавити и зато се сваке године на овом часном мјесту сјетимо устаника и да упутимо поруку да градимо бољи Приједор и Републику Српску”, нагласио је Ђаковић. Он је додао да су се на пут и свијетлу традицију

Рашће брду код Котор Вароша данас је обиљежена 75 година од страдања 20 бораца Народно-ослободилачког рата и цивила, које су убиле усташе 1942. године. Код Спомен-костурнице служен је парастос за страдале, а затим су положени вијенци. Начелник општине Котор Варош Зденко Сакан истакао је да сјећање на овај догађај треба да указује млађим покољењима да се прошлост не смије заборавити. “Овдје смо да покажемо да се сјећамо и памтимо ову жртву која је огромна и која је показала колико су народи овдје слободољубиви и воле правду, а наша је обавеза да тековине антифашизма и цивилизованог свијета баштинимо”, поручио је Сакан. Дане Маглов је у име Борачке организације општине Челинац рекао

Београд – На Берлинском конгресу одлучено је да Аустроугарска има право да окупира БиХ. Та одлука, чије је спровођење запалило Балкан, донета је и због страха од евентуалног уједињења Срба са две стране Дрине. Овако професор др Радослав Гаћиновић почиње своје капитално дело „Насиље над Србима у 20. веку“, у коме је детаљно описао сва страдања кроз која је наш народ прошао у прошлом веку. Књига у два тома почиње далекосежним одлукама Берлинског конгреса, „претреса“ минули век који је окончан бомбардовањем Србије, а завршава се косовским проблемима који још нису решени. А они су почели оснивањем Прве призренске лиге, крајем 19. века, када је скован план о „великој Албанији“. „Прва

На подручју града Добоја данас је почело обиљежавање устанка народа добојског краја у Другом свјетском рату, које је организовало Удружење антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/. Делегације Удружења антифашиста и бораца НОР-а, организације која настављају традицију НОР-а, као и представници Градске управе положили су вијенце на Спомен-костурници у парку Народних хероја у Добоју. Предсједник добојског Удружења антифашиста и бораца НОР-а Новак Радојчић напоменуо је да је програмом обиљежавања предвиђена и свечаност код Спомен-обиљежја на озренском вису Преслица са којег су партизански одреди у ноћи између 23. и 24. августа 1941. кренули у акцију ослобађања Добоја од усташко-фашистичких снага. Радојчић је подсјетио да је из добојског краја у НОР-у учествовало 4.250

ЦАЗИН – Грађани Цазина Бошњачке националности крајем прошлогх мјесеца завршили су обнову споменика жртвама усташких злочина из Другог свјетског рата, а оно што је занимљиво јесте да је споменик подигнут у част српских жртава. На датум некадашњег Дана устанка народа Босне и Херцеговине, 27. јула ове године, у мјесту Михаљевац у Цазину свечано је откривен обновљени споменик жртвама усташког терора над српским живљем из 1941. године. Иницијативу за обнову споменика, којег је првобитно саградио општински одбор СУБНОР-а 1956. године, покренуло је Удружење грађана “Ја, Јосип Броз Тито” и Удружење антифашиста из Цазина још прије двије године, али уз недостатак финансијских средстава идеја није одмах спроведена у дјело, пише портал “Klix.ba”. Ипак,

На данашњи дан приjе 73 године довршено jе убиjање око 7000 Срба у раниjе ископаним рововима на Мехином стању и у православноj цркви у Великоj Кладуши. Усташки покољи су траjали од 30.jула до 14.августа. Мехино стање Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. августа 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Српска православна црква у Великоj Кладуши Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула до 14.

Парастосима, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа у Доњем Водичеву и Масловрама данас је у Новом Граду обиљежен Дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату. Замјеник начелника општине Бојан Лукач рекао је у Водичеву да се најстрашнији злочин десио у засеоку Вуруне, гдје су усташе у подруму једне куће поклале 75 цивила и истог дана, али на другим мјестима у засеоку свирепо убиле још деветоро мјештана. “Ова општина је у Другом свјетском рату имала 6.000 цивилних жртава и то се не смије заборавити”, поручио је Лукач. Предсједник СУБНОР-а Нови Град Драго Тодић рекао је да су усташе први покољ на подручју ове општине починиле у засеоку Вуруне на Илиндан 1941.

У Новом Граду данас ће бити одата пошта за више од 6.000 српских цивила из ове општине убијених током Другог свјетског рата. Општинска Комисија за његовање традиције ослободилачких ратова саопштила је да се крајем јула и почетком августа 1941. године на подручју новоградске општине једна усташка јединица задржала двадесетак дана и за то вријеме починила погорм у којем је убијено чак 106 дјеце свих узраста, од тек рођених до 14 година. “Само у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву у подруму једне куће поклано је 24 дјеце. Огромне жртве пале се и на подргмечком дијелу општине, посебно на подручју Масловара, Јошаве и Благај Ријеке. Укупан број цивилних жртава у Другом свјетском