arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ДЕЦА, ЖРТВЕ ПОКОЉА У НДХ, НОВИ СВЕЦИ: Мученици Јастребарски и Сисачки у календару СПЦ

Из саопштења за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године. Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора  Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса. Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна

kolaric-1.jpg

Гдје леже кости коларићких мученика?

Да ли пуком срећом, Божјим провиђењем или нечим другим МИЛЕНА КРЕСОЈЕВИЋ (тада удана Вукобратовић, рођ. Кесер, 1919.) са својом двогодишњом кћерком ДРАГИЦОМ преживјет ће покољ у цркви Свете Петке на Коларићу. Често сам знао са њом проћи покрај рушевина ове древне цркве подигнуте још 1804. године. Кад се 1945. удала за мога ђеда НИНКА КРЕСОЈЕВИЋА, који је уз мог оца једини преживио рат. Добила је у виду отпремнине од фамилије Вукобратовић гдје је била удана, комад земље коју су звали “Њивица”. Налазила се уз на дијелу гдје се пут за Леденик почне стрмије пењати, са његове лијеве стране, и ту смо често гонили напасати краве. Моја баба, још увијек жена

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

Страдање учврстило веру Крајишника

Владика горњокарловачки Герасим (Поповић), епископ једне од територијално највећих, али и најстрадалнијих епархија Српске православне цркве, укључујући и стравичне злочине у Другом светском рату, истиче у интервјуу за “Франкфуртске Вести” да православним верницима и свештенству СПЦ овог дела Хрватске никада није било једноставно и лако, али да су та страдања и патња “учврстила православље у крајишком народу, који се и данас бори за свој опстанак”. Само у катастрофалном земљотресу који је децембра прошле године погодио простор Баније, оштећено је или уништено око 9.000 објеката. Годину дана касније, епископ Герасим на питање да ли се живот полако враћа у овај део Хрватске објашњава да ће проћи доста времена како би се

Кога „Лидл“ спонзорише: Хрватски „спелеолози“ прикривају стравичне злочине НДХ и фашистичке Њемачке

„Спелеолози“ ваде смеће, али ваде и људске кости, па их једнако третирајући као отпад, спаљују, додуше по европским стандардима. На тај начин кроз примену прикривачке крилатице: нема тела, нема дела, покушавају да прикрију злочине својих предака из времена другог светског рата Пише: Горан Петронијевић, члан Правног тима ИН4С Турбулентна времена борбе неолибералног глобализма за потпуну контролу света. Националне компаније које су успеле да изађу на светско тржиште и завладају делом „колача“, постају лидерима у областима своје делатности. Постају глобални играчи у беспоштедној борби глобализма и суверенизма. Поред свог глобалног значаја, оне често постају веома значајним фактором у сопственим земљама и регионима утицаја њихових земаља. Ништа ново, све већ ко зна

Литургија и парастос у Садиловцу

Дана, 31. јула текуће године Господње, када молитвено прослављамо Свете мученике Емилијана и Јакинта у мјесту Садиловац на Кордуну, служена је света Литургија и парастос за невино пострадале српске жртве усташког терора који се догодио 31. јула 1942. године  у Садиловцу. Том приликом усташе су убиле и спалиле у цркви у Садиловцу 463 српска сељака из Садиловца, Бугара, Черкезовца, Рујнице, Нове Kршље, Липоваче, Боговоље, Кордунског Љесковца, Смољанца и Ваганца. Међу покланим у цркви било је 149. деце млађе од 13 година. Литургијом је началствовао парох коренички протонамјесник Никола Малобабић коме је саслуживао презвитер Саша Кремић, парох плашчански. Извор: СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА Везане вијести: СТРАТИШТА НДХ – САДИЛОВАЦ Дана 31.07.1942. године

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ – ХТЕЛИ БИ ДА ОБРИШУ ЗЛОЧИНЕ УСТАША: Шта се крије иза најновијих порука политичара званичног Загреба

Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао „туђи век“, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове „глобалне инфосфере“ крећу милиони, а вероватно и милијарде порука сваки дан. У обиљу информација, крајњем кориснику, просечном човеку, не преостаје ништа друго до да их прима у изворном облику и „пакује у своју подсвест“. Чувена изјава још чувенијег нацисте, Јозефа Гебелса, да „хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“, која је добила историјску потврду и пре него што ју је изрекао, а поготово развојем масовних комуникација, данас је добила другачије значење: Хиљаду пута поновљена порука постаје „истина“. Ваљда понесени комуниколошким

Знaњeм прoтив фaшизмa

Сjeћaњe нa жртвe уткaнo je у мeнe oд дjeтињствa. Moja мajкa Mилeвa, дивнa и хрaбрa жeнa, прeживjeлa je сa 14 гoдинa ужaсe пoкoљa у Пркoсу – кaжe кaрлoвaчкa прoфeсoрицa историје Taтjaнa Прoтулипaц. Извор: Извор: Портал Новости Аутор: Милан Цимеша – март 30, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Рeпубликa Хрвaтскa je oдaвнo нa вeликoj пoвиjeснo-идeoлoшкoj рaскрсници. С jeднe стрaнe дeсницa нeгирa злoчинe пoчињeнe у Другoм свjeтскoм рaту и тврди дa je НДХ билa

Миле Дакић

Умро историчар и писац Миле Дакић

Историчар, писац и крајишки политичар Миле Дакић умро је јуче у болници у Батајници, од последица KОВИД-19, пренео је председник Покрета за преокрет Јанко Веселиновић. Миле Дакић је био дугогодишњи директор меморијалног центра Петрова Гора, а од 1997. године био је председник Удружења за помоћ избеглицама и прогнаницима из Хрватске. Био је професор у Kарловцу, управник Народног свеучилишта и директор Меморијалног парка Петрова Гора, а од 1974. до 1987. године био је председник Скупштине Општине Војнић. Kасније је постао председник Југословенске самосталне демократске странке у Хрватској, затим потпредседник Српског националног вијећа САО Kрајине 1990/1991. Оснивач је радио-станице Глас Петрове Горе 1973. године, затим српске РТВ Петрова Гора 1991. године. Од

СТАНКО ОПАЧИЋ — ЋАНИЦА: ЈА САМ ПАСТОРЧЕ КОМУНИЗМА

Станко Опачић – Ћаница, организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Станко Опачић – Ћаница отворио је Прво заседање АВНОЈ-с, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић — Ћаница, живи на Кордуну у Тушиловићу, у кући која подсећа на крајишку караулу. Некада се на Кордуну могло видети на стотине оваквих кућа. Међутим данас је ова једина,

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Раковице на Кордуну

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН РАKОВИЦА Усташе 19. усташке бојне под командом Милана Месића, потпомогнуте усташама, домобранима и оружницима из Раковице, Дрежника, Ваганца, Слуња и Бихаћа 23. јула 1942. године похватале су 255 српских сељака, мушкараца, жена и  дјеце из села Нова Kршља, Kордунски Љесковац, Грабовац и Садиловац, те су све опљачкали и све куће и господарске зграде запалили. Од похватаних 255, дана 23. јула 1942. поклале су усташе у опћинској штали њих 76, мушкараца 70 и једну жену, Мару Вуковић с петеро дјеце, једним тек рођеним. Kата Боснић Радаковић, Стара Kршља  Раковица

Др Ђуро Затезало: Покољ у селу Тоболић на Кордуну

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ТОБОЛИЋ О злочину усташа над српским сељацима у селу Тоболићу крај Слуња 2. јуна 1942. године, записао сам кратко свједочанство преживјелих Саве Пјевац, Ђуке Секулић и Милије Алинчић. Њих сам нашао у њиховом опустошеном и још увијек необновљеном селу Тоболићу, 8. маја 1961. године. Сава Пјевац, Тоболић Ране су биле дубоке и велике       „Усташе су се биле разишле на све стране по нашем селу и купи ле нас сељаке свуда гдје су кога затекле. Мене и Душана Пјевца ухватиле су код ријеке Суваче. Бјежали смо испред њих колико

Др Ђуро Затезало: Покољ у Горњем Примишљу на Кордуну

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ГОРЊЕ ПРИМИШЉЕ Прва и Друга усташка бојна звана „Личка легија” те 10. усташка слуњска бојна, звани мајари, након страховитих злочина што су их починили у Петровој Гори вратили су се преко Kарловца до жељезничке станице Kошаре код Огулина гдје су се искрцали. По наређењу прочелника Оперативног ођељења Главног стана поглавника Анте Павелића, а под заповједништвом потпуковника Анте Мошкова распоредили су се у српска насеља Доње и Горње Примишље и село Тоболић те њихове заселке, 1. јуна 1942. године. Ове усташке снаге потпомогнуте домобранима и оружницима у Примишљу под

Др Ђуро Затезало: Покољ на Кордуну у селу Бегово брдо

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН БЕГОВО БРДО У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на најокрутнији начин убиле 137 српских сељака, највише дјеце у старости од 15 година. Највећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када је овим крајем пролазила Павелићева тјелесна бојна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дјеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код села Батноге ископавши под батинама злочинаца сами себи масовну гробницу. Истога дана хватали су српске сељаке код њихових кућа, на њивама и побили их 48 како

Ђуро Затезало: МУЧИЛИШТЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРKВИ У ВЕЛИKОЈ KЛАДУШИ И ПОKОЉ НА МЕХИНУ СТАЊУ

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН МУЧИЛИШТЕ У СРПСKОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРKВИ У ВЕЛИKОЈ KЛАДУШИ И ГУБИЛИШТЕ МАСОВНИ ПОKОЉ НА МЕХИНУ СТАЊУ Мехино Стање је земљиште на граници слуњског и кладушког котара гдје је пред рат 1941. године југославенска војска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске крајем јула и почетком аугуста 1941. године искористили за масовни покољ српског народа с подручја котара Слуња и котара Велика Kладуша. Србе су затварале у Српској православној цркви у Великој Kладуши, тамо их мучили, тукли, везали и одводили над ровове у Мехино Стање гдје су их

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.