Кордун Архиве - Страница 5 од 12 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Кордун » Страна 5

Календар геноцида: 10. август 1941. Злочини над Србима Раковице, Блажуја, Смиљанског поља и на Мехином стању

10. август 2023.

Села Раковица и Блажуј, поред Сарајева. Усташе убиле већи број српских цивила, укључујући жене и дјецу, у селима Раковица и Блажуј покрај Сарајева. Према публикованим подацима, у Раковици је убијено 125, а у Блажују 25 становника. Група аутора, Сарајево у револуцији, књига 2, Историјски архив Сарајево, Сарајево 1977., стр., 157-167 Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 19. октобра 2015. Мехино стање,на граници слуњског, војнићког и кладушког котара. Усташе из Кладуше и Осијека на челу са заповједником Баљком су 10. августа 1941. године из села Гејковца, котар Војнић одвели Ранка Вуксана и његове две снахе са осморо дјеце. Свих 11 су најприје мучили, а онда на Мехином стању поубијали.

Убици своје породице осветио се после рата али правду није добио

4. август 2023.

ДУШАНОВА ТРАГЕДИЈА ЈЕ ПОЧЕЛА KАД СУ УСТАШЕ УШЛЕ У СЕЛО “Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: “Ђецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!” Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Ођедном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане! Бацим се у живицу и гледам шта ће бити. Моји су остали у кући. Мама је окупила око себе четверо дјеце:

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице | Sadilovac, Hram Rodjenja Presvete Bogorodice

Дани(ј)ел Симић: Борић Маре Новорођенче

24. јул 2023.

Оно је оно. Не знам мушко или женско. Али како знам да је – српско? Зашто данас, кад се понеко сјети окупиране Републике Српске Крајине, бирам да пишем баш о њему? Зато што је то исто. Зато што или нема, или не зна, а најчешће неће нико други. Драго наше Новорођенче, морам. Јер можда нијеси моје, али јеси наше. Да нијеси наше, живјело би можда. Сјеме наставило. А и шта може бити неком као теби, тек рођеном у првој половини двадесетог вијека, без мајчине сисе? Заклаше ти беби-формулу. Удавише те у одсјеченом пупку. Срамота ме тебе. Срамота ме, а ти вјеруј ако можеш. Јер можда нијеси моје, али јеси наше.

У Горњем Јеловцу код Приједора обиљежен Дан сјећања на убијену дјецу у НДХ

21. јул 2023.

У Горњем Јеловцу код Приједора обиљежен је Дан сјећања на убијену и уморену дјецу од усташа у Независној Држави Хрватској. Код споменика у заосеку Мацуре, гдје је сахрањено 312 Срба с Козаре,које су усташе убиле у јулу 1942. године, међу којима је и 74-оро дјеце млађе од 14 година, служен је парастос и положени вијенци и цвијеће. Поручено је – његовање култутр сјећања на усташки злочин генцид наша је обавеза, како се такве страхоте више никада не би поновиле. – Оно што је најпотресније су дјеца. На овом мјесту је убијено 74-оро дјеце млађе од 14 година, што је најјбруталније и на најстрашније начине, не бирајући средства. Дакле убијали су

Басташић: У протеклих 25 година многи су ауто-путеви, нарочито кроз Лику, прошли управо преко крашких јама у којима су и кости српских жртава из ере Покоља

8. јул 2023.

Партизанско гробље на Барин-коси, у Магарчевцу код Kарловца, где су се налазили и гробови усташких жртава побијених Kордунаша и Банијаца на Петровој гори, међу којима и посмртни остаци 128 жена и деце, преорано је како би државна фирма Хрватске шуме на том месту наставила шумски пут. Механизација је, пише загребачки портал Новости, лист српске заједнице у Хрватској, уништила готово све гробове на којима су били истакнути православни крстови. Бранко Гвозденовић из Kључара, најближег места овом гробљу, испричао је за портал Новости да је неколико мештана изашло пред багере и молило раднике да не дирају гробље, али да ти вапаји нису уважени. – Kад је преко гробова изграђен широк пут, куцали

Писањем чува Кордун и Кордунаше од заборава

23. јун 2023.

Милка Кајганић сада је, као виктимолог и косценариста, део екипе филма „33 анђела” о страдању српске деце у логорима. Са снимања филма (Фотографије лична архива) У току је снимање документарно играног филма ,,33 анђела” у норвешко-српској продукцији о страдању српске деце у хрватским и нацистичким логорима за време Другог светског рата. На челу филмске екипе су директор, продуцент и косценариста Бранко Димовић Димески и редитељ Горан Вукчевић, а у њој је, као виктимолог и косценариста, и Милка Кајганић, ауторка 16 књига о Кордуну, њеном завичају. Две најновије „Мали унпрофорац” и „Љубав према слободи” (обе у издању Архива Војводине), у јануару је представила у Београду. – Драго ми је што сам

Банковић: „Покољ“ – термин за геноцид над Србима у НДХ 1941-1945

30. мај 2023.

У јуну 2018. године, у Бањалуци, Скупштина удружења Јадовно 1941. усвојила је одлуку да се „злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ“. Као један од наведених разлога је тај што се Срби још од краја Другог светског рата нису терминолошки одредили према геноциду који је почињен у Независној Држави хрватској од 1941. до 1945. године. Пише: Мс Владимир Банковић Након што се појавила одлука Скупштине ове организације почела су разматрања и дискусије да ли је „Покољ“ погодан термин за геноцид над Србима. Током дуге историје човечанства, оно што је чувало нит једне цивилизације, народа или нације су догађаји или

У Земуну одржано молитвено сабрање за Србе побијене у логору Земун 1942-1944. године

17. мај 2023.

У суботу 13. маја 2023. на 81 годину од почетка страдања Срба у логору Земун, у ери Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом, потомци и поштоваоци жртава, у организацији Удружења Јадовно 1941. из Београда, одржали су молитвени скуп. Парастос су заједно служили Протопрезвитер Лука Верић, парох цркве Свете Тројице, О. Петар Бакајлић, парох храма Св. Оца Николаја, О. Саша Пајковић и О. Игор Батес из Цркве Св. Димитрија са самог земунског гробља. Удружење Јадовно 1941. је приложило жито, вино и погачу за службу, а потом председник Удружења г. Момчило Мирић и члан УО г. Вељко Ђиновић су свечано положили

Нека га, нека умре од глади

17. април 2023.

Млађи усташа видjевши да оваj други има намjеру заклати моjу маjку, рекао му jе: “Пусти ту жену, куда ће ово диjете без ње”, нашто му jе он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.” “У магловито jануарско jутро 1943. године у мом засеоку Подседло изненадиле су нас усташе. Налазио сам се у кући с маjком. Било ми jе тада 5 година. Отац Илиjа Малешевић, брат Бошко и сестра Мила налазили су се у партизанима негдjе на Кордуну. Стариjи брат Раде и сестра Станка побjегли су од куће и склонили се у сусjедне грмове. Био jе висок сниjег. Пред нашом кућом поjавила су се двоjица усташа. Ушли су бахато у кућу. Рекли

Годишњица: Катиновац код Топуског 10. априла 1942.

21. март 2023.

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе, у злочину Покоља побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигића, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Стоп забораву жртава! Ово је једини чланак, од неколико реченица, који се нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних које не смијемо заборавити. Из књиге “Геноцид на Кордуну”, аутора Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942,

Кирин. Света Недеља

16. март 2023.

Измјештена прича. Тешки људски мјехур се ваљао по прашини, колским путем, на Велики петак, ка цркви као ка избављењу, гдје ће нестати његова тјелесност, његов сувишак пун течности која му отежава кретање, која му спутава слободу. Из једне од кућа извели су оца и мајку, двојицу дјечака од четрнаест и шест година и двије дјевојчице, једну од дванаест, и млађу, која је прије неки дан напунила два љета… Пише: Ђорђе Брујић Дан је био тих, као и сви дани када спарина додија. Глувоћу је реметио благ и једноличан шум воде која се преко уставе пресипала на воденични точак и даље низ ливаде нестајала иза првих шумарака. Кроз багрење, куда је

Kордунашки процес, обрачун са српским патриотама или издајницима у Хрватској

23. фебруар 2023.

Како би изгледала послератна Хрватска, каква би била судбина Срба у Хрватској да се у лето 1944. није десио Кордунашки процес? У Горњем Будачком тада су због оптужби за велеиздају осуђена петорица Срба партизана, а седам осуђено је на губитак грађанских и политичких права. Србима из Хрватске у двадесетом веку пресудио је Други светски рат, а Kордунашки процес је један “фрагмент из историје нестајања”, каже Чедомир Вишњић из Српског културног друштва “Просвјета” из Загреба. Година је 1943. негде пред капитулацију Италије. На Kордуну влада апатија због масовног страдања Срба, владају тифус и глад. Од краја ’41. Kордун је био готово слободна територија. Поједини партизани жалили су се да се од

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

27. јануар 2023.

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

Злочин у Чемерници на светог Јована

20. јануар 2023.

Ратковић страна, код Чемернице, Вргинмост, Кордун – 20. Јануара 1942, на Св. Јована, Крсну славу, усташе су ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дјецом. Жене и дјевојке прије тога су мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Календар геноцида: 28. децембар 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

28. децембар 2022.

Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. jануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.