Аустријанац Вилхелм Куес, аутор књиге „Дианина листа“, романсиране биографије Аустријанке Диане Будисављевић, која је из усташких логора у Павелићевој НДХ спасила више од 10.000 српске деце, тешко прихвата да је тако велико, херојско дело његове земљакиње, удате за Србина Јулија Будисављевића, остало готово непознато свету, Дианиној домовини, Хрватској, па чак и њему. Разлоге види, између осталог, у томе што Диани, како каже, ни једно време није било наклоњено. За комунисте је била конзервативна католкиња, а не комунистичка хероина, а у послератној Хрватској није било превише пожељно причати о усташким злочинима, као ни у Туђманово време, па није ни данас, а у Аустрији, између осталог, јер је спасавала Србе. „Зачудило ме

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије Једна од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 76 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срба“. Један преживели логораш тврдио је да се „број можда креће и до милијун и пол људи“, други да „прелази један милијун“, трећи да

Донедавно за велику хероину знали само историчари и преживели логораши. Први текст о томе како је Будисављевићева спасла 12.000 деце из логора наш лист објавио 2010. године Готово седам деценија било је потребно да свет сазна за велику српску доброчинитељку Диану Будисављевић и можда највећу акцију спасавања деце из усташких логора које је ова хероина, рођена Аустријанка, организовала током Другог светског рата. Ових дана коначно је почело и снимање филма о тој чудесној жени која је из крвавих казамата НДХ избавила око 12.000 беспомоћне српске деце, углавном са Кордуна, Козаре, из хрватских и босанских села. А до пре само неколико година, за њу су знали историчари, неки преживели логораши и

Почело снимање филма о Диани Будисављевић, која је спасла више од десет хиљада деце из логора НДХ. Мирјана Карановић: Било је то време у ком усташки злочини нису били довољно „видљиви“ Прича о једној од највећих акција спасавања деце у Другом светском рату и изузетној жени која ју је покренула Диани Будисављевић ускоро ће се појавити на филмској траци. Прошле недеље почело је снимање дугометражног играно-документарног филма „Акција ДБ“ – како је своју активност означила и сама Диана Будисављевић. У акцији је спасено више од десет хиљада, углавном православне деце, али је због историјских преокрета овај подвиг доскора био непознат, а прича остала неиспричана… Режију потписује ауторка из Загреба Дана

Између злочина усташа у Јасеновцу и злочина које су починили Нијемци у логору Аушвиц током Другог свјетског рата постоје сличности у обрасцу, изјавио је Срни професор Гидеон Грајф, главни историчар израелског института „Шем олам“, који се бави документовањем Холокауста. Грајф је рекао да се сличности огледају у систему окрутности, садизма и бруталности и да је о томе говорио у предавању студентима историје на Филозофском факултету у Бањалуци. „Направио сам поређење између злочиначког система Нијемаца у Аушвицу и злочина које су починили Хрвати усташе у Јасеновцу и осталим логорима у овом региону. Заиста постоје сличности“, рекао је Грајф. Он је додао да су студенти били веома укључени у дискусију и да

У библиотеци Епархије зворничко-тузланске данас је приказан филм „Живот бијељински Јевреја“ аутора ученика и професора Гимназије „Филип Вишњић“. Филм је настао као резултат сарадње професора српског језика у бијељинској Гимназији Кармеле Ракић, која је прошле године боравила у Израелу као полазник школе за изучавање Холокауста и људи који су јој пружили могућност да прошири образовање у том погледу. „Отуда идеја да са својим ђацима из Гимназије урадим филм о Јеврејима, који су живјели у овом граду, о њиховом животу. Истраживали смо шта су то ти људи у овом граду стварали, какав траг су иза себе оставили, све оно лијепо што је остало иза њих, а не начин на који су

ЗАГРЕБ – Амерички онлине часопис Таблет, покренут 2009. године, један је од најутјецајнијих јеврејских медија на свијету који цитирају сви, од New York Timesa до Associated Pressa. Ових дана је на Таблету објављен дуги текст Menachema Rosensafta под насловом “Хрватска безочно покушава избацити из повијести своје злочине у холокаусту”, у којем се Хрватска смјешта у контекст “алармантног и све већег вала антисемитизма у источној Еуропи”. Ријеч је о најновијем примјеру тога како политика хрватских власти према мањинама и антифашизму наноси штету међународном имиџу РХ, преноси портал „Индеx“. На почетку текста се подсјећа да је водство јеврејске заједнице, заједно с лидерима српске мањине, бојкотирало протекле двије године државне комеморације у Јасеновцу, “показујући импресивну моралну

Група десничарских хрватских историчара упутила је апел властима у коме се противе забрани усташког поздрава „За дом спремни!“ те упозорили да ће, уколико до тога дође, „настати цензура и контрола мишљења“. Ови историчари тврде да је ријеч о превентивном апелу због рада Комисије за суочавање са посљедицама владавине недемократских режима, те захтијевају гарантовање „слободе мишљења, говора и историјског истраживања, као и прекид са покушајима наметања и прописивања такозваних историјских истина“. Међу потписницима апела су Иво Банац, Никица Барић, Владимир Гајгер, Златко Хасанбеговић, Tомислав Јоњић, Марио Јареб, Ана Ледерер, Јуре Кришто, Анђелко Мијатовић, Слободан Просперов Новак и Амир Обхођаш, преносе хрватски медији. Клуб посланика Истарског демократског сабора /ИДС/, Приморско-горанског савеза /ПГС/

У Београду представљена књига Радослава Гаћиновића, детаљно описана сва страдања нашег народа, а нарочито геноцид у Јасеновцу Књига „Насиље над Србима у 20. веку“ професора др Радослава Гаћиновића промовисана је у четвртак у Београду. У овом капиталном двотомном делу, које је издао „Евро бук“, „претресен“ је цео 20. век и детаљно описана многобројна страдања нашег народа, од Берлинског конгреса до бомбардовања Србије и косовских проблема који још трају. Велика пажња је у књизи поклоњена страдањима нашег народа у два светска рата, а нарочито је обрађен геноцид над Србима у Јасеновцу и бројним другим стратиштима током Другог светског рата. Аутор Радослав Гаћиновић је на овој монографији радио више од 10 година у, како