Јасеновац Архиве - Страница 30 од 163 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Јасеновац » Страна 30

ТВ К3 Прњавор – Емисија: „ПОТЕЗ“ – Јасеновац – историја и данашњица

27. април 2021.

Уторак, 27. април 2021. у 21 час. У емисиjи судjелуjу: Жељко Вујадиновић, историчар и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења Јадовно 1941. У емисиjи ће поред осталог бити риjечи о осамдесетој годишњици од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и мемориjализациjи страдања нашег народа, као траjног задатка и обавезе потомака жртава али и надлежних институциjа. Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна? Зашто ова тема није у довољној мјери заступљена у школским програмима? Због чега се о овим темама и данас углавном ћути? РЕПРИЗА ЕМИСИЈЕ: Сриjеда 28.април 2021. у 14:00 часова Уредник и водитељ: Јелена Демоњић

Грајф: „Усташко коначно рјешење“ почело шест мјесеци прије нацистичког

27. април 2021.

Експерт за Аушвиц Гидеон Грајф рекао је на предавању о сличностима и разликама Аушвица и Јасеновца да је „усташко коначно рјешење“ почело шест мјесеци прије „нацистичког коначног рјешења“, 28. априла 1941. године масакром у Гудовцу код Бјеловара. Грајф, који је и судски вјештак Државе Израел који је помогао Мосаду у лоцирању Јосефа Менгелеа, говорио је на виртуелној конференцији Фондације за сјећање на Јасеновац и Холокауст одржаној у Лондону на енглеском језику, о геноциду над Србима, Јерејима и Ромима који је извршила Независна Држава Хрватска /НДХ/ током Другог свјетског рата, саопштено је из Фондације. Гледаоцима конференције обратио се и шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић, који је говорио о

Бари Литучи: Стотине хиљада жртава пострадале у троструком геноциду хрватских фашиста против Срба, Јевреја и Рома

25. април 2021.

Истраживачки институт Јасеновац ( Jasenovac Research Institute )обиљежио је 22. априла 2021. године, 76. годишњицу пробоја заточеника из логора смрти Јасеновац, полагањем вијенца на споменик жртвама логора Јасеновац у њујоршком меморијалном парку холокауста у Бруклину. Цвијеће је положено и на споменик жртама комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг. Овај споменик за 40.000 жртава комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг, у Бруклину, заједно су открили Данијел Симић, Дани Новак и Бари Литучи 19. маја 2019. У говорима Барија Литучија (Barry Lituchy), извршног директора Истраживачког института Јасеновац и Џона Боснића (John Bosnitch), судионици комеморативног скупа су се подсјетили на стотине хиљада жртава пострадалих у троструком геноциду који су починили хрватски

Одговор Милановићу из Београда: То је малициозни покушај замене теза или незнање (ВИДЕО)

24. април 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић гостујући у Јутру на ТВ Прва рекао је да Милановићеве изјаве о Јасеновцу треба да нам буду подстицај. „Овакве приче би требало да буду подстицај да научимо што више о тој нацистичкој, ужасној и одвратној творевини каква је била НДХ. НДХ је била машина зла и смрти, највећа фабрика за смрт у овом делу Европе“, изјавио је он. Нагласио је да је НДХ доследно спроводила политику „три трећине“ – трећину Срба треба убити, трећину покатоличити и трећину протерати.„Прво су се убијени Срби и бацали у јаме, а нешто мало касније креће се са Јасеновцем. Kрећу још масовнија убијања. Тачно је да су људи из

Удружење логораша Јасеновац најавило протесте због недоношења резолуције о геноциду НДХ над Србима (ВИДЕО)

23. април 2021.

Удружење логораша Јасеновац најавило је већи број акција којима желе да изврше притисак на јавност и на посланике Скупштине Србије да усвоје Резолуцију о усташком геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата у тадашњој Независној Држави Хрватској (НДХ). „Ова конференција је знак протеста јер резолуција није стављена ни на дневни ред заседања Народне скупштине“, рекли су из тог удружења обраћајући се новинарима у београдском Медија центру. Истакли су да су желели да резолуција о геноциду буде усвојена на данашњи дан, односно 76. годишњицу пробоја затвореника из логора Јасеновац. Ово удружење предало је захтев за доношење резолуције о геноциду скупштини 16. марта, као и захтев да 28.

У нечему је ипак Хрват: Жељко Комшић иде у Јасеновац на исти дан кад и Милорад Пуповац

23. април 2021.

Још у неколико ствари је Љиљан Комшић Хрват: Не помиње ни једном Независну Државу Хрватску, да се ради о хрватским усташама и њиховом злочину геноцида и посебно битно – нигдје не помиње Србе. Ово би потписао и потпредсједник владе Хрватске, Борис Милошевић. Саоштење Комшићевог кабинета, који овај пут нападно није послао фотографију што чини у готово свакој оваквој пригоди осим кад је у питању логор гдје је почињен дио геноцида над Србима доносимо у цјелости, па можете провјерити наше тврдње из увода: Поводом 76. годишњице пробоја логораша из усташког концентрационог логора Јасеновац, члан Предсједништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић данас је у Спомен-подручју Доња Градина положио вијенце на централни споменик

Милановић: У Јасеновцу се догодио геноцид, прије свега, над Јеврејима

23. април 2021.

Предсједник Хрватске Зоран Милановић изјавио је да се у логору Јасеновац у Другом свјетском рату догодио геноцид, али, прије свега, према Јеврејима, а касније према Србима искључиво из Поткозарја, као и да су Срби третирани као непријатељи јер су „пружали отпор“. Милановић је, након одавања почасти убијенима у Јасеновцу, рекао како су „Срби пружали отпор због чега су били третирани као непријатељи, а они се не убијају у логору, док су Јевреји били неутрални и не би узели оружје у руке да их нису почели убијати“, пише портал „Новости“, чији је издавач Српско народно вијеће. Хрватски предсједник је додао да су „расни закони донесени, прије свега, због Јевреја“, а да

„Жртве Јасеновца нису страдале у елементарној непогоди“

21. април 2021.

Представници владајућег ХДЗ не могу да говоре о жртвама усташког режима у Јасеновцу, а да притом не помињу и друге жртве које су страдале, пише портал 24 сата. „Kад год се, кажу, спомену усташе, ХДЗ брже-боље осуди све тоталитаризме, када се спомене ‘за дом спремни’, ХДЗ се промптно ухвати комунизма, а када се каже Јасеновац, ХДЗ мора да спомене ‘све оне који су страдали на стратиштима и поратним и касниј’е“, пише данас хрватски портал 24 сата. Цитрајући изјаву мнистарке културе Нине Обуљен Kоржинек Хрватском радију, да „сутра треба заиста с достојанством застати и присетити се свих који су тамо Јасеновац страдали, свих који су страдали у Другом светском рату“, портал

Изложба о Јасеновцу у Галерији „Прогрес”

21. април 2021.

Изложба „Јасеновац, логор мртвих – земља живих” која ће, уочи 76. годишњице пробоја затвореника из тог злогласног усташког логора, отворена је у среду у београдској Галерији „Прогрес”, посвећена је како сећању на жртве логора тако и развијању културе сећања уопште, саопштили су организатори. Реч је о низу аудио-прича о Јасеновцу кроз које посетиоци пролазе користећи властити мобилни телефон, слушалице и специјалну мобилну апликацију. Ово иновативно дизајнирано интерактивно искуство одвија се путем аудио-вођења. Све приче су инспирисане историјским догађајима и стварним збивањима, али у уметничкој интерпретацији, тако да посетиоци практично могу да уђу и учествују у искуству које заправо личи на извесну врсту интерактивног филма у стварности или позоришног перформанса. У

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Академик Василије Крестић о историјским темама

15. април 2021.

За сајт Српска историја говори академик Василије Крестић, историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, академик САНУ, дитректор Архива САНУ. Разговарао: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Поштовани господине Крестићу, после 1918.год. како нам се поновила 1945. год? Поново смо отишли у загрљај џелату који нас је клао и децу нам убијао на најсуровије начине. По Вама која је кључна тачка српског суноврата и пропасти? Да ли и Ви мислите да је то 1918. година? На нашу жалост, и несрећу, ми имамо веома богату историју с трагичним исходима па се није лако и једноставно одлучити у избору „кључне тачке српског суноврата”. Ако је реч само о најновијим

Одложена београдска премијера „Даре из Јасеновца“

15. април 2021.

Свечана београдска премијера домаћег филма „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића планирана за 22. април биће одложена због тренутне комплексне епидемиолошке ситуације. Нови датум премијере биће накнадно објављен у складу са ублажавањем епидемилошких мера и побољшањем тренутне здравствене ситуације. Подсетимо, филм редитеља Предрага Антонијевића и сценаристкиње Наташе Дракулић окупио је истакнуту глумачку екипу Републике Српске и Србије предвођену младом Биљаном Чекић која у свом првом филмском појављивању верно тумачи лик дванаестогодишње девојчице Даре суочене са страхотама логора Јасеновац током Другог светског рата. Извор: Б92

Ђурђица Драгаш: Дан у којем смо морали да застанемо… макар на минут!

13. април 2021.

Размишљајући о Израелцима који, и после осам деценија, стоје мирно и минутом ћутања, уз сирене, одају пошту својим жртвама, с горчином се сетих покушаја да се, пре неколико година, на сличан начин сетимо жртава Олује! 8. април 2021. Израел, Дан сећања на жртве Холокауста Минут ћутања и двоминутно оглашавање сирена широм земље. Израелци су још једном показали како се сећају и колико поштују шест милиона јеврејских жртава страдалих током Другом светског рата.Без поговора, без питања, на тренутак је „стао“ живот. Зауставили су се се аутобуси и аутомобили, пешаци су стајали у месту.Радио и тв станице емитовале су специјални програм који је почео претходног дана, одмах после заласка сунца. Ресторани и

Др Александар Раковић © ФОТО: МЕДИЈА ЦЕНТАР БЕОГРАД

Раковић: Нико нема права да ћути на повампирење усташтва и НДХ!

11. април 2021.

Апсолутна је илузија да, ако се нешто деси нашим сународницима у Српској и Црној Гори, неће и Србија доћи једног дана на ред – рекао је Раковић. Историчар Александар Раковић изјавио је да је Независна држава Хрватска био најмонструознији противник са којим се српски народ икада суочио и чијих се „тековина“ мора чувати и данас. Поводом осам деценија од оснивања НДХ, Раковић је за РТРС, рекао да треба стално ширити свијест о опасности повампирења идеја НДХ. – Та свијест о опасности је животно битна за Србе који се налазе западно од Дрине, па и за Црну Гору – каже Раковић. Осим тога, истиче Раковић, врло је важно да Срби као

Академик Василије Крестић поводом годишњице оснивања НДХ: За српски народ важно да извуче поуке из прошлости да би знао са ким има посла

10. април 2021.

Академик Василије Крестић оцијенио је поводом годишњице оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да му се не понове прогон и етничко чишћење из деведесетих година. Крестић је изјавио да, уколико Срби буду заборављали, то ће бити доказ њихове неозбиљности, неодговорности и у крајњем случају примитивизма. „Ако заборавимо `тешко нама`. Не могу наше жртве бити јефтиније од туђих. Нажалост, испада да их ми не поштујемо, а тражимо од других да их поштују више него ми“, нагласио је Крестић. Крестић

Војводић: Подвала Србима је теза да папа може у Србију чим се поклони жртвама Јасеновца

10. април 2021.

КАТОЛИЧКА ГЕНОЦИДНА ОФАНЗИВА ПРОТИВ СРБА ПОЧЕЛА ПОСЛИЈЕ ПАДА РУСКЕ ИМПЕРИЈЕ * Сврха предлога да се папа поклони жртвама геноцида у Јасеновцу јесте и релативизовање религиозног разлога геноцида над српским народом. Такође, сврха таквог предлога је и релативизација религиозних разлога рата између Срба и Хрвата, да би се папски прогон православних Срба приказао као ратовање Срба са комшијама католицима услед националног неспоразума или сукоб недовољно христијанизованих балканских народа * Три геноцидна погрома над српским народом у 20. вијеку овјерени су на крају вијека НАТО бомбардовањем Србије и Црне Горе, као заједничким подухватом римокатоличког и атлантистичког програма „милосрдни анђео“. У двадесетом вијеку српски народ је под крижарским походима папско-протестантске Европе поднио више