Доња Градина Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић заjедно са делегациjом Владе Србиjе на челу са министром за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Александром Вулином посjетиће данас Спомен-подручjе Доња Градина. У Министарству просвjете и културе Републике Српске Срни jе речено да ће министар Млаешевић и делегациjа Владе Србиjе у Спомен подручjу Доња Градина положити виjенце у знак сjећања на невине жртве страдале у овом злогласном jасеновачком логору. Посjета и полагање виjенаца су заказани са почетком у 15.00 часова. Извор: Везане виjести: Вулин: Усташки дефиле у Јадовну без осуде! – Jadovno 1941. РЕПУБЛИКА СРПСКА И СРБИЈА СТОЈЕ УЈЕДИЊЕНЕ – Jadovno … МАЛЕШЕВИЋ: НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИТИ ГЕНОЦИД У …

Алоjзиjе Степинац …Црква у Хрватскоj – свакако не сва и свака ко Црква, а не верници – има према усташама два типска става. Један jе став да би усташе биле права благодат, управо сjаjни, да се ко зна зашто нису досетили ничим изазвани да убиjаjу Јевреjе. Други став – вероватно мањински, али очито све заступљениjи – jесте да усташе заправо и нису убиjале. Ако jе тако, нема ничег лошег у вези с њима. Кад човек гледа таj предани идеолошки рад, мора неизбежно да остане збуњен реакциjама хрватских политичара, медиjа, као и Католичке цркве на недавни “случаj – викар“ у Јадовном. Александар Вулин рекао jе да би брука била да се

У Јевреjском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ jе промовисана књига „Заборављени“, аутора Деjана Мотла и Ђорђа Михаиловића, коjа говори о посљедњим jасеновачким логорашима. Јевреjски културни центар Мотл, коjи jе и кустос у Спомен подручjу „Доња Градина“, рекао jе на промоциjи да jе књига добила назив „Заборавњени“ зато што су прежвjели jасеновачки логораши били заборављени од друштва и државе. Он каже да књига садржи биографиjе 169 преживjелих jасеновачких логораша са њиховим фотографиjама и потресним причама о страдањима у Јасеновцу. Мотл наводи да су подаци о логору Јасеновац у књизи кориштени из историjске архиве у Загребу, Београду, Сараjеву, Бањалуци и Спомен-подручjу Јасеновац. Рецензент ове књиге епископ славонско-пакрачки Јован (Ћулибрк) рекао

Камени цвиjет у Јасеновцу Спомен-фондациjа Јасеновац и Холокауст (Јасеновац анд Холоцауст Мемориал Фоундатион) упутила jе данас приjедлог Европском парламенту да 21. август прогласи за међународни дан сjећања на жртве усташког режима у Независноj Држави Хрватскоj (НДХ) у Другом свjетском рату. Ова добротворна организациjа из Велике Британиjе саопштила jе да jе оваj датум предложен jер jе на таj дан 1941. године наjвећи систем хрватских концентрационих логора Јасеновац „почео да гута све оне чиjи jе jедини злочин био што нису били Хрвати римокатоличке вjероисповиjести, у првом реду Србе, Јевреjе и Роме“. Сви британски парламентарци су позвани да подрже ову инициjативу, а специjални захтjев за подршку такође jе упућен и предсjедаваjућем ОЕБС-а, министру

Поступак рехабилитациjе председника српске владе за време рата чека одлуку Апелационог суда. Исти предлагачи суду нису били спорни у случаjу команданта ЈВуО. Случаj седам година „на леду“ Милан Недић НАСЛЕДНИЦИ Милана Недића, председника српске владе за време Другог светског рата, после рехабилитациjе генерала Драгољуба Михаиловића, очекуjу да суд коначно почне поступак рехабилитациjе њиховог претка. Захтев jе поднет jош пре седам година и два пута jе одбиjан „због неуредности“, да би га Апелациони суд у Београду вратио на поновно одлучивање. С обзиром на то да су предлагачи рехабилитациjе Драже Михаиловића, између осталих, били Српска либерална странка (правни наследник jе Српски либерални савет) и Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, коjи

Јасеновачке жртве Стални постав музеjа на локалитету бившег усташког логора и даље без приче о злочину Немоjмо концентрационе логоре описивати истим еуфемизмима коjе су користили они коjи су их успоставили. Кофи Аннан, 24. jануара 2005. Логори за ликвидациjу циљаних скупина, приjе свега Жидова и Рома, били су у Хитлеровоj Тврђави Еуропи искључиво у ингеренциjи њемачких нациста … Ипак, постоjе двиjе изнимке – Румуњска и Хрватска. … Румуњски геноцид, као и онаj у Хрватскоj, био jе у домаћоj режиjи, те проведен без „рафинираног“ њемачког обмањивања … Балкански холокауст био jе у знаку ножа, маља, метка и ужета. Иво Банац, Јасеновац ниjе мит (Свjетло риjечи бр. 287; Сараjево 2007.) Пише: Јулиjа Кош

Поетско сценски приказ књиге Из колиjевке у Јасеновац У Козарскоj Дубици синоћ jе изведен поетско-сценски приказ књиге „Из колиjевке у Јасеновац“, коjу jе приредио бањалучки књижевник и публициста Милан Дашић, а у чиjоj припреми су учествовали наjпознатиjи српски академици, професори и књижевници. „Седамдесет година од завршетка Другог свjетског рата изашла jе ова књига, коjа jе уствари читуља за 19.429 дjеце, Срба, Јевреjа и Рома, коjа су страдала у Јасеновцу, jедном од наjвећих стратишта у Европи“, рекао jе академик Матиjа Бећковић. Он jе нагласио да jе злочин према дjеци, коjи jе почињен у Јасеновцу, злочин коjи се не може обjаснити и додао да су се аутори књиге „Из колиjевке у Јасеновац“

Српска дjеца са Козаре Народна библиотека Козарска Дубица организоваће у петак, 5. jуна, поетско-сценски приказ књиге „Из колиjевке у Јасеновац“. Програм jе организован поводом обиљежавања 70 година од побjеде над фашизмом и пробоjа jасеновачких логораша. Издавачи књиге „Из колиjевке у Јасеновац“ су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила и Удружење „Јасеновац-Доња Градина“ из Бањалуке. Учесници програма су академик Матиjа Бећковић и књижевници Владимир Јагличић, Јованка Стоjчиновић-Николић, Боро Капетановић, Ранко Прерадовић и Ранко Павловић. Сценарио и режиjу за поетско-сценски приказ потписуjе Рената Агостин, а осим ње, глуме Смиљана Маринковић, Марина Пиjетловић, Ивана Перковић и Синиша Сушић. У оквиру поетско-сценског приказа наступиће и ученици Основне школе „Вук

На дан Светог Новомученика Вукашина од Клепаца 29. маjа 2015. године у препуноj конференционоj сали Радничког универзитета у Стокхолму – АБФ, одржано jе Вече сећања поводом 70 година од како су усташе напустиле Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома. Програм комеморациjе jе био приређен искључиво за шведску публику коjа jе веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независноj Држави Хрватскоj у Другом светском рату. Програм jе отворила изложба страдања jасеновачких жртава филмског ствараоца Симе Брдара као и награђивани докуметарни филм ЈУСП Доња Градина истог аутора „Чиста крв“, коjи говори о jасеновачком логорашу, живом сведоку, Јевреjину Цадику Данону – Брацу. Такође jе приказан одломак из

Јасеновац Стокхолм – У Стокхолму jе одржано Вече сjећања поводом 70 година од пробоjа jасеновачких логораша из комплекса усташког концентрационог логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома, саопштено jе из добротворне организациjе „Мемориjална фондациjа Јасеновац холокауст“. Вече сjећања су организовали Амбасада Србиjе у Шведскоj, невладина организациjа „Биро Републике Српске у Шведскоj“, Фондациjа „Царица Јелена“, Црквена општина Свети Сава – Стокхолм и Раднички универзитет у главном граду Шведске. Програм комеморациjе, коjа jе одржана у препуноj сали Радничког универзитета у Стокхолму, био jе приређен искључиво за шведску публику коjа jе веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ у Другом свjетском рату. Оваj програм jе отворила изложба о

У згради ABF u Stokholmu (Sveavägen 41), 29. маjа, биће одржано вече сећања на жртве страдале у Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj. Логор у Јасеновцу jе jедини у Европи коjи нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим пуне 4 године. Спомен подручjе Јасеновац Према подацима Интернационалне Комисиjе за откривање истине о Јасеновцу, у коjоj нема представника ни са хрватске, ни са српске териториjе, у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора страдало jе преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, од коjих jе било преко 110 000 деце до 14 година старости. Пробоj логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970),

Језгро новооснованог Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, коjе негира усташке масовне злочине, налази се дубоко унутар Католичке цркве. Црква jе друштву дала неколицину истакнутих људи, почевши од његова предсjедника, свећеника Стjепана Разума, а каптолски ‘Глас Концила’ редовито публицира и промовира његове чланове Улаз у логор Јасеновац Поздрав ‘За дом спремни’ jе лиjепи кршћански и домољубни поздрав. НДХ jе била израз стољетних тежњи хрватског народа за независношћу, а усташе су били борци за хрватску слободу. Хитлер jе био човjек коjи jе Хрватима допустио и изборио независност, а поглавник, добри и поштени др. Анте Павелић, био jе мудар, благ и увиђаван државник. Логор Јасеновац био jе сабирни и радни логор коjим

Само три месеца после окончања спора између Србиjе и Хрватске по међусобним тужбама за геноцид, одлука Међународног суда правде у том случаjу била jе документ на коjи су се позивали учесници jедног судског спора у Паризу. Можда то и не би била толико чудно да се на оптуженичкоj клупи ниjе нашао легендарни амерички музичар Боб Дилан због изjаве коjом jе он наводно увредио Хрвате. Он jе у интервjуу за амерички магазин „Ролингстоун” 2012. године рекао:„Ако у своjоj крви имате робовласника или припадника Кjу-клукс-клана, црнци то могу да осете. Баш као што Јевреjи могу да осете нацистичку крв или као што Срби могу да осете хрватску крв.” У одбрану хрватске части

Живећи између Истока и Запада, Срби често бирали између два зла. Ниjе се на Козари jуришало за марксизам, jош мање за титоизам, већ за српску слободу. Др Андреj Фаjгељ ОВЕ године Србиjа обележава 70 година победе над фашизмом и 70 година од победе комунизма. Хоћемо ли знати да разликуjемо ове две победе? Трипут мери jедном сеци, каже народна мудрост. Ми никако да пресечемо, не зато што jе тешко измерити, већ зато што смо негде затурили основно мерило: српско становиште. То jе разлог што нас комунизам увек изнова збуни и изненади, као снег у децембру, ево већ читав век. Довољно jе да видимо петокраку на рускоj шапки да опет почнемо да се