Београд – Заједничко саопштење Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, после шестог и последњег састанка одржаног 12. и 13. јула у Дому Свете Марте  у Ватикану, јавности није пружило јасан одговор: да ли ће се дијалог две цркве наставити, или је отворен пут ка проглашењу кардинала Алојзија Степинца за свеца. Хрватски медији најављују да би се то могло догодити у новембру 2018. на двадесетогодишњицу Степинчевог проглашења блаженим. Међутим, извори блиски врху СПЦ за „Политику” наводе да се у последњој, дипломатски сроченој, реченици заједничког саопштења наговештава даљи разговор двеју цркава ради проналажења компромиса. Та реченица гласи: „Комисије су се сагласиле око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада,

СЕЈАЊЕ СОЛИ Недавно је завршен рад мешовите римокатоличко – православне комисије о Алојзију Степинцу. На основу заједничког саопштења, сазнали смо да је „Степинчева комисија“ основана на молбу патријарха Иринеја папи Фрањи, који је ту молбу великодушно усвојио, омогућивши члановима исте да у пристојној атмосфери слободно говоре на задату тему. Сви учесници дијалога су свесни да канонизација Степинца зависи само од папе, али и да се поступак канонизације код православних и римокатолика разликује. Чланови комисије су у току рада боље схватили историјску епоху од Првог светског рата до тренутка када је Степинац умро, али су појмили и то да историја има различита тумачења, при чему се она нарочито разликују кад о

Као главни текст „Вечерњих новости” од 15. јула текуће године најављен је на насловној страни, словима од близу два сантиметра (док сâм назив листа има слова од око сантиметар и по), текст новинарског двојца Р. Драговић – Ј. Керблер, посвећен шестом састанку Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције о улози Алојзија Степинца пре, током и после Другог светског рата. Наслов најаве са насловне стране гласи: „Потписано: Степинац је мученик?!” Наднасловом се тврди да је то „шок на крају рада комисије”, а поднасловом да „у заједничком саопштењу нема ни слова о његовој улози у злогласној НДХ” и да „у СПЦ незванично признају” (ни назнаке, наравно, о томе ко

Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре „Вечерњих новости“, речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара (?!), не би ни би Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре „Вечерњих новости“, речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара (?!), не би ни било овог одговора. Овако, дужни смо да не ћутимо, истине ради, и да не устукнемо пред анатемом коју су нам на званичном сајту Патријаршије изрекле владике. На првој страни нашег листа, у броју од суботе 15. јула, објавили смо наслов: ПОТПИСАНО: СТЕПИНАЦ

Неочекивани епилог рада мешовите комисије СПЦ И католика о контроверзном хрватском надбискупу. Ђурић: У размени научних аргумената Хрвати очигледно однели победу Све цркве током Другог светског рата и после њега, на простору НДХ, међу њима и Римокатоличка и Српска православна црква, биле су изложене окрутним прогонима и имале су своје мученике и исповеднике вере. Овај став из заједничког саопштења мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције са последње сесије дијалога о ратној улози надбискупа Алојзија Степинца, многима је послужио као показатељ да српска страна није доказала умешаност контроверзног надбискупа у геноцид над српским народом у НДХ. Због неколико спорних ставова из саопштења, његовог општег тона и употребљених формулација у

Мешовита католичко-православна комисија, формирана на иницијативу папе Фрање, током протеклих годину дана није успела да приближи ставове о лику и делу хрватског надбискупа Алојзија Степинца, али је добра вест да је дијалог две цркве не само успостављен, већ и да ће бити настављен. То је јединстен став саговорника Танјуга блиских обема црквама, који тврде да ће тај дијалог бити настављен, можда, како кажу, „не тако често и у том формату и не само о Степинцу“. Та чињеница, међутим, није подједнако прихватљива за хрватску јавност и део Католичке цркве у Хрватској, поготово не ону све гласнију у глорификацији усташтва, и, наравно, за јавност у Србији. Ту на сцену ступају медији, који јавност у

Архитекта Предраг Ристић, један од наших најзначајнијих неимара и у деветој деценији неуморно ствара. Пројектовао стотинак храмова, а на радном столу стоје му нацрти за цркву посвећену “Светом Достојевском”, али и у Јасеновцу Док не обновимо Манастир Светих архангела у Призрену, нећемо знати ко смо. Порушена задужбина цара Душана, која је славила проглашење српског православног царства, прекида могућност да спојимо век са веком. Али, како обновити Свете архангеле у царском Призрену кад је под окупацијом?! И физичком, и духовном. У првој фази не можемо, али можемо да саградимо овај храм у Доњој Градини, где се налази највеће стратиште, а мање-више је под српском влашћу. Архитекту др Предрага Ристића, једног од

Процес канонизације Алојзија Степинца, контроверзног загребачког надбискупа из периода НДХ и потоњег кардинала, а самим тим и кандидата за самог папу, практично је започет 3. октобра 1998. године када га је папа Јован Павле  II пред 500.000 вјерника у Марији Бистрици прогласио блаженим. Тадашњи поглавар Римокатоличке цркве није се обазирао на негодовање врха Српске православне цркве и Степинца је уздигао на пиједестал блажених. Ипак, све су прилике да ће актуелни римски бискуп папа Фрањо уважити ставове СПЦ и неће прихватити аргументе Конгрегације за каузе светаца неопходне за коначну канонизацију. Уважавајући напоре представника СПЦ у заједничкој комисије Католичке цркве и СПЦ која је формирана на иницијативу патријарха српског Иринеја и уз благослов

На посљедњем састанку Мјешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и након Другог свјетског рата, који је одржан у Риму, констатовано је да ставови двије стране остају супротстављени. У заједничком саопштењу представника Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције наводи се да су се чланови Комисије сложили да је њихов рад омогућио боље разумијевање периода између Првог свјетског рата и 1960. године, када је Степинац умро. Наглашено је да се у раду Комисије „могао освијетлити живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду“, пренијела је Радио-телевизија Србије вијест коју је објавила агенција ХИНА. Чланови Комисије су

Данас последњи састанак комисије СПЦ И Римокатоличке цркве. Одлука неће бити донесена одмах по завршетку дијалога Одлука о канонизацији контроверзног хрватског кардинала из времена Другог светског рата неће бити донета одмах по окончању дијалога Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције. Овој одлуци претходиће додатне анализе, процене и сучељавања аргумената унутар Римокатоличке цркве. Главну реч о том питању донеће католички поглавар, с тим што ни у Ватикану нису сагласни да ће то бити баш папа Фрања. Да ће и последњи чин Степинчевог проглашења за светитеља бити посебан процес, указује већина познавалаца рада и начина одлучивања у Ватикану. Тај корак, како се преноси, у вези је с папином тврдом