arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото М. Анђела

Пеђа Ристић: Без Светих архангела не знамо ко смо

Архитекта Предраг Ристић, један од наших најзначајнијих неимара и у деветој деценији неуморно ствара. Пројектовао стотинак храмова, а на радном столу стоје му нацрти за цркву посвећену “Светом Достојевском”, али и у Јасеновцу Док не обновимо Манастир Светих архангела у Призрену, нећемо знати ко смо. Порушена задужбина цара Душана, која је славила проглашење српског православног царства, прекида могућност да спојимо век са веком. Али, како обновити Свете архангеле у царском Призрену кад је под окупацијом?! И физичком, и духовном. У првој фази не можемо, али можемо да саградимо овај храм у Доњој Градини, где се налази највеће стратиште, а мање-више је под српском влашћу. Архитекту др Предрага Ристића, једног од

Између Степинца блаженог и Вукашина јасеновачког

Процес канонизације Алојзија Степинца, контроверзног загребачког надбискупа из периода НДХ и потоњег кардинала, а самим тим и кандидата за самог папу, практично је започет 3. октобра 1998. године када га је папа Јован Павле  II пред 500.000 вјерника у Марији Бистрици прогласио блаженим. Тадашњи поглавар Римокатоличке цркве није се обазирао на негодовање врха Српске православне цркве и Степинца је уздигао на пиједестал блажених. Ипак, све су прилике да ће актуелни римски бискуп папа Фрањо уважити ставове СПЦ и неће прихватити аргументе Конгрегације за каузе светаца неопходне за коначну канонизацију. Уважавајући напоре представника СПЦ у заједничкој комисије Католичке цркве и СПЦ која је формирана на иницијативу патријарха српског Иринеја и уз благослов

Хрвати уверени да ће папа Степинца прогласити свецем 2018.

Иако није било напретка у дијалогу са СПЦ, Хрватска бискупска конференција сматра да ће сада, када је лопта поново у дворишту Ватикана, Света столица донети одлуку у њихову корист Једногодишњи рад Мешовите комисије СПЦ и ХБК, која је разматрала лик и дело хрватског бискупа Алојзија Степинца, уочи, за време и након Другог светског рата, резултирао је само једним закључком, а то је да су се црквени великодостојници и експерти сагласили да се не слажу по питању да ли он треба да буде проглашен свецем. У заједничком саопштењу које је најпре објавила Хрватска бискупска конференција, а потом и СПЦ, након састанка одржаног 12. и 13. јуна у Ватикану, где је пре

Хтео да покатоличи све Србе: Алојзије Степинац Фото: commons.wikimedia.org, en.wikipedia.org

Цркве без договора о Степинцу

Завршен рад Мешовите комисијЕ СПЦ и католика о контроверзном кардиналу. Догађаји, наступи, списи… различито се тумаче, наведено у саопштењу Мешовита комисија Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције после шест сесија разговора о контроверзном кардиналу Алојзију Степинцу дошла је до закључка да су тумачења католичких Хрвата и православних Срба и даље различита, али и да постоји сагласност о могућности будућег рада на ову тему. Ово је наведено у заједничком саопштењу после последњег сусрета чланова овог тела, које је под управом ватиканског шефа одељења за историјске науке опата Бернарда Ардуре претходна два дана заседало у Дому свете Марте у Ватикану. – Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање

Алојзије Степинац

Ставови о Степинцу остали супростављени

На посљедњем састанку Мјешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и након Другог свјетског рата, који је одржан у Риму, констатовано је да ставови двије стране остају супротстављени. У заједничком саопштењу представника Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције наводи се да су се чланови Комисије сложили да је њихов рад омогућио боље разумијевање периода између Првог свјетског рата и 1960. године, када је Степинац умро. Наглашено је да се у раду Комисије „могао освијетлити живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду“, пренијела је Радио-телевизија Србије вијест коју је објавила агенција ХИНА. Чланови Комисије су

Алојзије Степинац

Степинцу (још) далеко ореол

Данас последњи састанак комисије СПЦ И Римокатоличке цркве. Одлука неће бити донесена одмах по завршетку дијалога Одлука о канонизацији контроверзног хрватског кардинала из времена Другог светског рата неће бити донета одмах по окончању дијалога Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције. Овој одлуци претходиће додатне анализе, процене и сучељавања аргумената унутар Римокатоличке цркве. Главну реч о том питању донеће католички поглавар, с тим што ни у Ватикану нису сагласни да ће то бити баш папа Фрања. Да ће и последњи чин Степинчевог проглашења за светитеља бити посебан процес, указује већина познавалаца рада и начина одлучивања у Ватикану. Тај корак, како се преноси, у вези је с папином тврдом

Ради ти, дијете, свој посао: Промовисан роман о јасеновачком мученику Вукашину

У Културном центру вечерас је одржана промоција књиге „Ради ти, дијете, свој посао“, аутора Момира Васиљевића. Васиљевић је истакао да је ово биографски роман о животу и херојском пострадању нововјековног великомученика Вукашина Јасеновачког, који је својом смрћу постао симбол страдања Срба у 20. вијеку. Он је додао да је роман о јасеновачком мученику, чије је крштено име Спасоје Мандрапа, а Вукашин само надимак, заснован је на аутентичним документима и свједочанствима, који су били и историјска основа за црквену канонизацију овог Србина рођеног у Херцеговини, у селу Клепци. „Већи дио живота Вукашин је провео у Сарајеву, одакле су га са још 3.000 сарајевских Срба 1942. године усташе послале у Јасеновац. У

Раде Драговић

КОМЕНТАР: Ватикан

Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен Мешовита комисија Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције састаће се сутра у Ватикану, шести пут откако на предлог папе Фрање разматра историјску улогу контроверзног надбискупа Алојзија Степинца. Међутим, ма каква да је била папина идеја, пуну годину од почетка рада овог тела више је питања него одговора. Готово је мистерија да ли ће ватиканским сусретом и испуњавањем зацртаног плана круг разговора бити дефинитивно затворен. То је можда познато члановима делегације, али јавности свакако није. Као што се не зна ни досадашњи учинак разговора, нити аргументи које су изнели српски епископи и историчари. Од

Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Чему служи легенда испод фотографије

Добри познаваоци историје Јасеновца знају да је до данас широм света објављено више од 3.000 наслова на различитим језицима. У њима је објављено безброј фотографија са непотпуним или кривим легендама. Нажалост, објављене су поједине фотографије настале у немачким концлогорима са легендама да потичу из Јасеновца! Стога, али и из многих других разлога, историјска наука мора да допринесе разобличавању случајних и намерних грешака направљених у тексту легенди Студенти историје на предавањима о помоћним историјским наукама чули су да професор помене фотографију као историјски извор другога реда. Даља и шира сазнања о тој теми заинтересовани је морао да потражи у малобројним текстовима које су, углавном, написали историчари уметности. Генерације студената историје којима

Симболи усташа постају национална обиљежја

Усташки ресентимент и симболи данас су сасвим нормална појава у Хрватској, уосталом, пред јасеновачким логором и даље стоји табла за усташким поздравом „За дом спремни!“, коју хрватски државни органи нису смјели или нису хтјели да уклоне.  Приредио: Ненад ТАДИЋ Усташки поздрав „За дом спремни!“ све мање је контроверзан за хрватско друштво и институције и све више је у дневној употреби без икаквих санкција. Пјевачу Марку Перковићу Томпсону, музичкој икони деснице и заговорнику усташког сентимента, забрањен је концерт било гдје ван Хрватске, укључујући и ЕУ, осим у већинским хрватским кантонима у Федерацији БиХ. Међутим, на концерту Томпсона одржаном у суботу у Нуштру поново се чуо усташки поздрав „За дом спремни!“. Као

Фото: Продукција Терирем

Жртве геноцида из Јасеновца проговориле после 70 година — Срби не чују (видео)

„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви. Главни утисак аутора по повратку из Русије је изненађење публике чињеницом да су жртве геноцида проговориле тек седамдесет година после рата. У Русији постоји снажан наратив и култура сећања на Други светски рат која је дубоко антифашистичка и прожима руско друштво у целини, а објаснити комплексност сукоба на нашим просторима чини се као немогућа мисија, каже директорка филма Моња Јовић. „На питање гледалаца како је могуће да се тек сада снима сведочанство, а победио је антифашизам, одговорила

Врховни суд Народне републике Хрватске је 11. октобра 1946 осудио Алојзија Степинца на 16 година затвора. Пресуду је прошле године поништио суд у Загребу. Одлука о рехабилитацији донета је неколико дана после првог састанка мешовите православно-католичке комисије (Фотодокументација „Политике”)

СПЦ ће у Ватикану тражити наставак дијалога о Степинцу

У среду ће бити одржан последњи редовни састанак Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције. – Одлуку о евентуалном продужетку рада комисије донеће папа Фрањо, на чију је иницијативу и формирана Тачно годину дана после првог састанка Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције, која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата, њени чланови састаће се поново у Ватикану, у среду 12. јула. Управо је на овом месту одржано прво заседање Мешовите комисије када су се чланови комисије састали са папом Фрањом и договорили се о темама о којима је било речи на пет радних заседања. Првобитно је најављено да ће дводневни састанак у

У Културном центру у Градишци вечерас је представљена књига "Јасеновац-херојски подвиг логораша Миле Ристића", аутора Данила Карапетровића из Градишке

Представљена књига „Јасеновац – херојски подвиг логораша Миле Ристића“

У Културном центру у Градишци вечерас је представљена књига „Јасеновац-херојски подвиг логораша Миле Ристића“, аутора Данила Карапетровића из Градишке. Карапетровић је истакао да књига говори о ужасу јасеновачких логора и Мили Ристићу, родом из поткозарског села Миљевићи код Градишке, вођи пробоја посљедњих јасеновачких логораша, који је савладавши усташког стражара спасао 90 људи. „Да није било тог херојског чина Миле Ристића све чињенице говоре да нико од њих не би изашао жив“, нагласио је Карапетровић и додао да је међу преживјелим у пробоју било 15 логораша из Градишке. Он је навео да је књигу писао више од годину дана и да је настојао да што вјеродостојније опише страдања и пробој јасеновачких

Доња Градина

Данас припремни семинар у оквиру едукације о Холокаусту

 У Јавној установи Спомен-подручје Доња Градина данас ће бити одржан припремни семинар у оквиру едукације за професоре историје и српског језика о теми злочина геноцида и Холокауста. Директор Спомен-подручје Доња Грaдина Tања Tулековић изјавила је да се семинар организује у сарадњи са Меморијалним центром Јад Вашем из Израела и Републичким педагошким заводом. Она је навела да је циљ семинара оспособљавање наставника за рад са младима о теми злочина геноцида и Холокауста, те да ће на сутрашњој едукацији бити 12 професора и четири предавача. Припремни семинар о изучавању Холокауста биће одражан у сали Спомен-подручја Доња Градина са почетком у 10.00 часова. Извор: СРНА Везане вијести: Доња Градина – раседлавање хрватске „истине“ |

Јуре Францетић

Ништа од спомен-плоче усташком кољачу

Оточaц без табле посвећене Јури Францетићу Најављено постављање плоче усташком кољачу Јури Францетићу, које је требало да буде у недељу у Оточцу, биће спречено, потврђено је „Новостима“. У кабинету председника Сабора Гордана Јандроковића кажу да би постављање плоче којом се велича усташтво било супротно Уставу Хрватске. – Реч је о потпуно неприхватљивом и недопустивом поступку и оштро осуђујемо свако величање усташког покрета. Та плоча не сме да буде постављена – тврди шеф парламента Гордан Јандроковић. Иако су организатори најавили да су упутили позив председници Колинди Грабар Китаровић и премијеру Андреју Пленковићу, ником од хрватских политичара није ни на крај памети да учествује у таквој усташкој провокацији. Уосталом, за који дан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.