arrow up
Манастир Гомирје после 1945. (фотографија преузета са портала Епархије горњокарловачке)

Прилози о Србима Лике и Горског Котара страдалим од партизана и КП Хрватске (1). Из „Американског Србобрана“ 1944. г.

У Лондону сам 2000. г. нашао у библиотеци тамошње Црквене општине више примерака „Американског Србобрана“ из ратног периода 1941 – 1945. Између осталих бројева, пажњу су ми привукла два броја са краја јула 1944. у којима се наводе пописи Срба убијених од стране партизана у четири општине Лике и Горског Котара; у попису (први део је објављен 27. јула 1944.) су наведене жртве ратних злочина али и борци Југословенске војске у отаџбини који су пали у борби. Пише: Никола Милованчев Општине Гомирје, Дабар, Доњи Лапац и Брлог су само један део овог подручја, зато је у списковима обухваћен мали део жртава убијених од партизана у тим крајевима. Осим тога, спискови

Запис из манастира Гомирја (1941-45.г.)

Приликом недавног боравка у Манастиру Гомирју, – ради учешћа у хиротонији новог Епископа Горњокарловачког Преосвећеног Герасима, коју је обавио Њ. Светост Патријарх Српски г. Павле са 20 Архијереја, мноштвом свештенства и монаштва и око 5.000 народа, у недељу 25. јула 2004, – благодарећи игуману Гомирја, о. Михаилу успели смо да снимимо и руком верно препишемо веома драгоцени запи, који је на доњим маргинама штампане у Русији (веров. у 19. веку, али недостаје 1. лист) руске црквенословенске књиге Пролог за јуни-јули-август, оставио 1954. г. тадашњи „управитељ манастира Гомирја јеромонах Нектарије Дазгић – у Српским Моравицама“ (где је тада била ова књига; данас је у манастиру Гомирју). Запис, писан плавим мастилом, тече

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању  СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Људи je свe мaњe – цeнтaр Moрaвицa

Зa двaдeсeт гoдинa вишe нaс нeћe бити..

У Moрaвицaмa, oпустjeлoм гoрскoкoтaрскoм нaсeљу: ‘У свojoj сaм пaрoхиjи лaни имao 44 сaхрaнe, a крстиo сaм сaмo jeднo трoгoдишњe диjeтe. И тимe je свe рeчeнo, свe je jaснo: зa двaдeсeт нaс гoдинa oвдje нeћe бити’, кaжe мoрaвички пaрoх Jeлeнкo Стojaнoвић Порeд Врбoвскoгa, нa стaрoj цeсти зa Риjeку, смjeштeнe су Moрaвицe, грaдић углaвнoм нaсeљeн oсoбaмa српскe нaциoнaлнoсти: дo дeвeдeсeтих сe стoгa и звao Српскe Moрaвицe, бaш кao штo сe и oближњa Дрeжницa нaзивaлa Пaртизaнскoм. С дoлaскoм ‘дeмoкрaциje’, ти су тoпoними прoмиjeњeни, кao дa ћe сe с тoм прoмjeнoм избрисaти и њихoвa слaвнa историја и бoгaтa трaдициja. Kрoз Moрaвицe прoтичe jeднa oд чeтириjу кaрлoвaчких риjeкa, Дoбрa; у oвoмe je крajу oнa joш

Manastir_Gomirje.jpg

Горски Котар: Светионик српског трајања

Гомирjе, српски манастир у срцу Горског Котара, данас jе постао чувар прошлости и наш путоказ за будућност. Епископ Герасим: Манастир jе душа народа Епархиjе горњокарловачке Манастир Гомирjе ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: ЗАГРЕБ УСКРС у Гомирjу, малом месту у Горском Котару у Хрватскоj, краjње jе идиличан, у снегу, jер зима jош ниjе напустила таj краj. Негде између Загреба и Риjеке пут води од Врбовског и Моравица, места коjе се до 1991. звало Српске Моравице до Гомирjа, где су први Срби дошли 1596. године. Турци су цео краj опустошили, а након што jе у Далмациjи пао Клис, надвоjвода Фердинанд из Граца дао jе дозволу да се преселе у Гомирjе. Остали су до данас,

klecka-jama_10-08-2014_030.jpg

10.08.2014. Парастос код Клечке јаме

 10. августа 2014., испод планине Клек поред Огулина служен jе парастос за 453 Србина коjи су мученички пострадали 1941. године. Парох дрежичко-jасенички протоjереj Милош Орељ нагласио jе да су у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби убиjани од оних коjи су себе сматрали и називали чистокрвним Хрватима На нама jе да се данас овде да се том истином напоjимо, да jе сведочимо, да се поклонимо и помолимо светим жртвама, и да свету истину о њима преносимо на потомке жртава од коjих су многи расеjани и разишли се на разне стране, за што jе наjбоља писана реч, посебно онаj подсетник г. Затезала.   Везане виjести: 11.08.2013. Парастос код Клечке

klecka-jama_10-08-2014_016.jpg

Бесједа пароха дрежничко – јасеничког, протојереја Милоша Ореља над Клечком јамом

… Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса, и опет месту светом. Светом зато што су, не слутећи и не помишљаjући да се то може догодити 1941., лако хватани, овде довођени, убиjани и у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби 453… Драга браћо и сестре, поштовани организатори; председниче Већа српске националне мањине за град Огулин г. Невене Ивошевић, поштовани председниче Удружења Јадовно 1941. г. Душане Басташић, председниче антифашиста за град Огулин г. Симо Таталовић, дожупане Карловачке жупаниjе г. Синиша Љубоjевић, доградоначелниче града Огулина г. Мићо Затезало, сви присутни данас овде окупљени. Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса,

jama-ogulin-7.jpg

ПАРАСТОС ЗА 453 СРБИНА УБИЈЕНА И БАЧЕНА У КЛЕЧКУ ЈАМУ

На планини Клек код Огулина, у Карловачкој жупанији, данас је служен парастос за 453 Србина које су усташе убиле 1941. године и бациле у Клечку јаму. Парастос је служио парох дрежичко-јасенички протојереј Милош Орељ пред око 20 окупљених поштовалаца и потомака жртава, српских званичника из карловачке жупаније, те представника удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Београда. Замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић, на чију иницијативу је 2012. године обиљежено страдање Срба на овом стратишту, изразио је задовољство што се на овом мјесту потомци и поштоваоци жртава окупљају трећи пут, 73 године након злочина. „Жртве су бацане у јаму од маја до августа 1941. године, значи прије било каквих ратних дјеловања

klecka.jpg

Парастос за 453 жртве убијене у Клечкој јами код Огулина

У недjељу 10. августа 2014. над Клечком jамом код Огулина, биће служен парастос невиним жртвама 1941.г. под Клеком, у Клечкоj jами, на jедном од стратишта на подручjу Огулина, убиjено jе 453 жртве. Убиjене су од усташких воjника хладним оружjем само из разлога што су били православни Срби. Виjеће српске националне мањине за подручjе Града Огулина, у сарадњи са Српском православном црквом, организуjе служење парастоса за жртве страдале 1941. године у Клечкоj jами . Комеморациjа и парастос одржаће се у недjељу 10. августа. Окупљање jе у мjесту Биjелско до 11 часова.   Везане виjести: КЛЕЧКА ЈАМА – СТРАТИШТЕ ЖРТАВА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА – ГЕНОЦИДА  

11.08.2013. Парастос код Клечке јаме

На планини Клек код Огулина, у Карловачкоj жупаниjи,  11. августа 2013.  служен jе парастос за 453 Србина коjа су убиjена 1941. године.Парох дрежичко-jасенички протоjереj Милош Орељ нагласио jе да су људи, коjи су пострадали зарад исповиjедања вjере православне и припадности српском народу, своjом крви овом мjесту дали свети значаj.   Везане виjести: KОСТИ СРБА ИЗ КЛЕЧКЕ ЈАМЕ ОПОМИЊУ И ДАНАС Клечка jама 1941-2013. КЛЕЧКА ЈАМА – СТРАТИШТЕ ЖРТАВА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА – ГЕНОЦИДА ОСВЕШТАН ЧАСНИ КРСТ И СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ 12.08. 2012. Парастос код Клечке jаме  

klecka-jama-2013-4.jpg

КОСТИ СРБА ИЗ КЛЕЧКЕ ЈАМЕ ОПОМИЊУ И ДАНАС

На планини Клек код Огулина, у Карловачкој жупанији, данас је служен парастос за 453 Србина која су убијена 1941. године. Парох дрежичко-јасенички протојереј Милош Орељ нагласио је да су људи, који су пострадали зарад исповиједања вјере православне и припадности српском народу, својом крви овом мјесту дали свети значај. „Обавеза православних хришћана је да долазе на мјеста страдања и да се моле за покој душа предака, да их не заборављамо како наши потомци сутра не би заборавили нас“, рекао је парох плашчански отац Горан Славнић. Замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић изразио је задовољство што се на овом мјесту потомци и поштоваоци жртава окупљају други пут, 72 године након злочина. Он

klecka.jpg

Одржани парастос и комеморација жртвама усташког геноцида испод Клека – Клечка јама

У недjељу, 12. коловоза 2012.год., одржани су парастос и комеморациjа жртвама усташког геноцида подно Клека – Клечка jама. Организатор комеморациjе jе Виjеће српске националне мањине за подручjе града Огулина.   Парастос жртвама предводили су парох огулински, протоjереj Милан Симић и дрежнички, протоjереj Милош Орељ. Комеморациjу жртвама у име организатора, ВСНМ-а, водио jе Синиша Љубоjевић. Комеморациjи и парастосу присуствовали су Јосип Бољковац, потпредсjедник СНВ-а Саша Милошевић, предсjедник СКД-а Просвjета Чедомир Вишњић, предсjедник ВСНМ-а за подручjе града Огулина Невен Ивошевић, Предсjедник Удруге „Јадовно 1941. године“ Душан Басташић из Бања Луке, конзулица Републике Србиjе у Риjеци Мирjана Миленковић те представници Удруга антифашиста Огулина, Карловца и Карловачке жупаниjе. У свом обраћању, Синиша Љубоjевић се захвалио присутнима што

klecka.jpg

12.08. 2012. Парастос код Клечке јаме

  Везане виjести: КЛЕЧКА ЈАМА – СТРАТИШТЕ ЖРТАВА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА – ГЕНОЦИДА Клечка jама – прва комеморациjа и парастос након 71 године ОСВЕШТАН ЧАСНИ КРСТ И СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ  

klecka-jama-naslovna.jpg

Клечка јама – прва комеморација и парастос након 71 године

  О Б А В И Ј Е С Т   Поштовани 1941.г. под Клеком, у Клечкоj  jами, на jедном од стратишта на подручjу Огулина, живот су изгубиле  453 особе.  Убиjене су од усташких воjника хладним оружjем само из разлога своjе различите националне или вjерске припадности. Након 71 године,  Виjеће српске националне мањине за подручjе Града Огулина,  у сурадњи са Српском православном црквом, организира комеморациjу и парастос за жртве страдале 1941. године у Клечкоj jами .   Комеморациjа и парастос ће се одржати у недjељу 12. августа. Окупљање jе у мjесту Биjелско до 12:30 сати. Овим путем вас обавjештавамо и позивамо да присуствуjете парастосу и комеморациjи.   С поштовањем,   Невен Ивошевић Предсjедник Виjећа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.