arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Геноцид у НДХ – Покољ

Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који је над православним Србима током Другог светског рата починила Независна Држава Хрватска назван је – Покољ. Овом терминолошком одредницом српски народ придружио се јеврејском, који је свој геноцид назвао Холокаустом, односно ромском, који своје страдање назива Порајмос. Да затирање Срба у НДХ добије свој термин и прецизну дефиницију изборило се Удружење „Јадовно 1941“, које је у избор назива и његову употребу укључило и историчаре и истраживаче. Нови термин у понедељак је промовисан у Београду, уз оцену да су Срби последњи народ – жртва геноцида који није изабрао терминолошки назив за своју голготу. – Геноцид није најприкладнији израз за

НАЈАВА: У Београду 18. марта конференција за медије удружења Јадовно 1941.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему: „ПОКОЉ“ Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ. На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог

Бака Љуба (88) Српкиња која живи Хрватској, 55 година није имала струју

Бака Љуба живи 80 километара од Трга бана Јелачића у Загребу и 10 километара од Глине Љуба Обрадовић из Листоваче на Банији, 55 година живела је без струје, у 21. веку, у Хрватској, која је од 2013. године пуноправна чланица Европске уније. Бака Љуба живи 80 километара од Трга бана Јелачића у Загребу и 10 километара од Глине, а за њу и случајеве сличне њој (читај Србе), задужена је заменица градоначелника Бранка Бакшић, која једина брине о припадницима српске националне мањине. О животу бака Љубе, која слабо види, а још слабије чује, која око главе и зглобова има завезане мараме, а на себи чак и по пет мајица због хладноће,

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

Промовисан зборник радова „Српска поезија страдања и патње“

Зборник садржи 25 есеја и стручно-методичких радова у којима 15 аутора, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и мука које су Срби претрпјели од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица до НАТО бомбардовања 1999. године. У фочанском Центру за културу и информисање промовисан је зборник радова „Српска поезија страдања и патње“, приређивача Рада Лаловића, као наставак на поетску руковет „Пред сјенима српских мученика“. Зборник садржи 25 есеја и стручно-методичких радова у којима 15 аутора, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и мука које су Срби претрпјели од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица до НАТО бомбардовања 1999. године. На синоћњој промоцији је истакнуто да књига

Глина: Нико не би требао овако живјети

ГЛИНА – Портал “ Индекс.хр“ је покренуо серију великих репортажа под називом Невидљива Хрватска. На тај начин желе читатељима вјерно дочарати како изгледа живот у хрватским градовима за које се иначе чује једном или двапут годишње и то приликом пригодних годишњица догађања из рата. Овај пут нема писане репортаже из Глине. Ужас у којему живе становници овог краја тешко је описати ријечима. Умјесто тога, погледајте како живе људи удаљени сат времена вожње од Загреба. Нитко не би требао овако живјети. Извор: банија онлајн Везане вијести: Пуна школа ђака, ниоткуда врата (изградња и почетак рада школа на Банији) Пуста земља Банија.. Лушчани на Банији– Волимо и чувајмо наше обичаје

Mилoш Пoпoвић сa ђaцимa у Глини

Чувaр сjeћaњa нa глинскe жртвe

Свeштeник из Глинe чиja je улoгa oстaлa хистoриjски нeвaлoризирaнa: Пaрoх Mилoш Пoпoвић зaузимao je вaжнo мjeстo у друштвeнoм живoту Глинe и нипoштo ниje биo уoбичajeн свeштeник. Oбнoвиo je пoслиjeрaтни вjeрски живoт, прeдaвao je руски у брojним шкoлaмa и oснoвao je глински Пoдoдбoр Српскoг културнoг друштвa ‘Прoсвjeтa’ Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. октобра 2017. године. У дугoj истoриjи Српскe прaвoслaвнe пaрoхиje у Глини вaжнo мjeстo зaузимa пaрoх Mилoш Пoпoвић, кojи je у рaздoбљу oд 1946. дo 1952. гoдинe рaзвиo ширoку друштвeну и културну дjeлaтнoст нa oкупљaњу глинских Србa. Пa ипaк, у aкaдeмскoj литeрaтури, кoja сe бaви oвим вaжним пoслиjeрaтним рaздoбљeм, пуним прoтурjeчних прoцeсa

Дрвену цркву преместили јер има прејако звоно

ГЛИНА –  На Банији и Кордуну било је до Другог светског рата двадесетак дрвених цркава Српске православне цркве. Све су биле изузетни примерци аутохтоног градитељства, од материјала са овог подручја, некад богатог шумом, и углавном су све грађене у 18. веку. Биле су прави бисери архитектуре, настале ручном обрадом, умећем вештих тесара преношеним с колена на колено. Што у оном, што у последњем рату, деведесетих прошлог века, нестале су, порушене или запаљене све, изузев две. Стицајем околности опстале су црква у Доњем Селишту, данас стављена под заштиту државе Хрватске, и полудрвени храм посвећен Васкрсењу Господњем у Мајским Пољанама. Оба светилишта налазе се у близини Глине. У глинској општини, у селу Бузета,

„Српска латиница” у каталозима наших библиотека

Песничка збирка „Са друге стране штреке” Јагоде Кљаић из Глине, писана оним језиком којим говоре последњи Срби по Банији и Кордуну, штампана је у Младеновцу, латиницом, и у Народној библиотеци Србије „ципована” као књига писана хрватским језиком. У истој библиотеци уз свa дела Бранка Ћопића стоји одредница босански језик. Поменуте књиге, нажалост, нису једине које су „крштене” као хрватске или босанске, и то није случај само са НБС. Тако, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске по само њима знаном критеријуму одредницу хрватски језик носи чак девет књига Моме Капора, „Моји проналасци” Николе Тесле, као и књиге српских аутора „Ријечи које нису заклане – Свједочанства преживјелих заточеника логора Јасеновац” и

Макс Лубурић са усташама

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Имена и презимена усташа који убијали и клали! (10)

(По књизи „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) МЕСТА У КОЈИМА СУ СТРАДАЛИ И ПОКОПАНИ ГЛИНСКИ СРБИ 1941 ГОДИНЕ: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 22. септембра  2016. године. Балинац, Бански Грабовац, Бели Манастир, Београд, Бијеле Воде, Бишћаново, Бојна, Боровита, Босна, Брезиња, Брезово Поље, Брестик, Брњеушка, Брубно, Бузета, Велика  Кладуша, Велика Солина, Велики Градац, Велики Обљај, Велики Шушњар, Влаховић, Војнић, Врановина, Врнограч, Гледићи, Глина, Глински Тртник, Горња Бачуга, Горња Бучица, Горње Јаме, Горње Селиште, Горње Табориште, Горњи Видушевац, Горњи Класнић, Госпић, Гробље Совињак (код Горњег Таборишта), Дабрина, Делнице, Додоши, Долњаци, Доња Бачуга, Доња Бучица, Доња Трстеница, Доње

Оригиналан снимак бацања у јаму начињен крајем јула или почетком августа 1941. wikipedia.org

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених старијих од 60 година! (9)

Срби старији од 60 година побијени и поклани у Глини, Прекопи, Банском Грабовцу и другим местима глинског подручја, у глинској православној цркви Рођења Пресвете Богородице, затим ухапшени и страдали у Јасеновцу и другим логорима, као и на непознатим местима; са Србима је страдао и један број Рома те мањи број Јевреја и Хрвата: МАРИЦА: 77 ГОДИНА, НИКОЛА: 85 ГОДИНА Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 19.септембра  2016. године. Ђуро Ј. Арбутина (63), Јанко Арбутина (61), Јанко Ј. Арбутина (63), Петар Арбутина-Зукеља (66), Станко Арбутина (64), Кузман Аџић (65), Јован С. Бадрић (61), Јово Н. Бадрић-Учо (71), Симо А Бадрић (66), Јелена Л. Бакрач (61), Мићан С. Балтић

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених који су млађи од 18 година! (8)

Срби млађи од 18 година побијени и поклани у Глини, Прекопи, Банском Грабовцу и другим местима глинског подручја, у глинској православној цркви Рођења Пресвете Богородице, затим ухапшени и страдали у Јасеновцу и другим логорима, као и на непознатим местима; са Србима је страдао и један број Рома те мањи број Јевреја и Хрвата: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 14. септембра  2016. године. НИКОЛА: ТЕК РОЂЕН, ЈОВО: ЈЕДНА ГОДИНА Драган С. Ајдиновић (16), Адам П. Анђелић (17), Владо Арбутина (15), Владо Л. Арбутина (16), Милан Ј. Арбутина (12), Бранко Бабић (17 година), Милан Бабић (16), Милан И. Бабић (17), Гојко П. Бадрић (17), Душан Ј. Бадрић (17),

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (7)

(Из књиге „Покољ Срба у глинској православној цркви“ Милке Љубичић и Милана Буњца, издавачи: Скупштина општине Глина, Црквена општина Глина и „Српски глас“ Топуско, Глина, 1995.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 11. септембра  2016. године. … Присилили су нас да лежимо. Били смо само у кошуљи и гаћама. Као помамни почели су по нама газити, тући нас кундацима и пушчаним цијевима, ударати цокулама гдје стигоше. Настала је заглушна кукњава, плач и запомагање. – Гдје је Перо Миљевић, пита неки усташа. Перо се јавља слабим гласом. Био је већ тешко испребијан и молио је да га не туку. Опет су га испитивали о четницима. У руци усташе

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Сведочанство Љубана Једњака! (6)

(Из књиге „Покољ Срба у глинској православној цркви“ Милке Љубичић и Милана Буњца, издавачи: Скупштина општине Глина, Црквена општина Глина и „Српски глас“ Топуско, Глина, 1995.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 8. септембрабра  2016. године. МИ И ДАЉЕ НИСМО ЗНАЛИ ШТА НАС ЧЕКА … У тој смо нашој, Православној цркви Рођења Богородице, ту у Глини 1846. године први, прије Хрвата запјевали „Лијепу нашу“, за коју је музику написао Србин Јосиф Руњанин. Непун вијек доцније, у истом ћемо том храму бити поклани, а крвници наши славиће свој злочин уз Руњанинове ноте, прогласивши их својом, хрватском химном… Нисмо знали шта нас чека… Ни уочи, ни након проглашења Независне

Усташе спроводе народ са Козаре

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 6. септембра 2016.године. … Из куће Петра Куколече, глинског трговца, поред њега одведени су његов отац Никола и браћа Марко, поморски официр, и Илија, службеник. Из куће Косте Сунајка, угледног глинског пекара, са њим одведена су и његова два одрасла сина – Нина, студент, и Перо. Ипак је највећу трагедију доживјела породица Илије Летића, пекара. Осим што су га убили одмах на улици, сина Душана ранили, масакрирали и потом убили шегрте Раду и Славка, исти дан убијен је и отац Илије, лугар

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.