Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете.      

КОТОР ВАРОШ – У општинскоj Борачкоj организациjи Котор Варош промовисана jе књига „Прича коjа лута свиетом“, аутора Тихомира Леваjца из Бањалуке, прича о злочинима у Народноj пучкоj школи у Шарговцу за вриjеме Другог свjетског рата. Прича jе написана у форми писма бивше учитељице Добриле Мартиновић из Народне пучке школе у Шарговцу. Међу 2.298 убиjених Срба у Шарговцу тада су убиjени и ученици ове школе. Професор Остоjа Ђукић рекао jе вечерас да књига показуjе да се истина не може уништити и поручуjе да се злочин никада не понови. Рецензент Мирко Вуковић нагласио jе да jе прича Тихомира Леваjца преведена на свjетске jезике и да jе аутор на таj начин постигао циљ

У Котор Вароши ће ускоро бити промовисана књига Тихомира Леваjца „Прича коjа лута свиjетом“, свjедочанство о 52 ученика српске националности коjе су поклале усташе у фебруару 1942. године у школи у Шарговцу, поред Бањалуке. „Прича коjа лута свиjетом“ уствари jе писмо из луднице, из санаториjума, коjе пише бивша учитељица `Народне пучке школе` у Шарговцу, католкиња, папи Јовану Павлу Другом коjи jе у jуну 2003. године дошао у Бањалуку да блаженим прогласи лаика Ивана Мерца на Петрићевцу, на мjесту на коjем jе 6. фебруара 1942. године фратар петрићевачког самостана фра Вjекослав Филиповић, са своjом сабраћом и сарадницима у злодjелу донио одлуку да се изврши покољ српског живља у околним селима Дрaкулић,

ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЕТОМ Учествуjу: Горан ДАКИЋ, Зоран ПЕЈАШИНОВИЋ Славица МАЛИЋ, Мирко ВУКОВИЋ, Аутор Велика сала Академиjе наука и умjетности РС сриjеда, 27. април 2011. год. у 19 часова    

Управо данас, 07. фебруара, навршило се пуних 73 године од jедног од наjвећих и наjмонструозниjих злочина  у другом свjетском рату, у коjем jе за само неколико сати, звjерски, на кућним праговима, убиjено преко 2300 мjештана три бањалучка села, међу коjима jе било и 550 дjеце. Иако се о jезивом усташком походу надалеко чуло, чињенице говоре да се о оваквом злочину децениjама ћутало. Ми вечерас нећемо ћутати, тема Пресинга jе управо оваj злочин. Годишњица злочина у Дракулићу, Мотикама, Шарговцу и руднику Раковац  повод су дакле да вечерас говоримо о историjским чињеницама, злочинима усташког режима и нашоj култури сjећања. Зашто смо склони забораву и како, уопште од њега побjећи? Гости емисиjе су

Недjеља, 6. фебруар 2011. – У спомен храму Светог великомученика Георгиjа у Дракулићу код Бањалуке jутрос jе служена литургиjа, док ће у подне код Спомен-костурнице у Дракулићу бити служен парастос у знак сjећања на више од 2 300 Срба коjе су усташе убиле 7. фебруара 1942. године. Након литургиjе, градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић рекао jе новинарима да се оваj наjстравичниjи злочин почињен на подручjу Бањалуке не смиjе заборавити, не да би се на зло враћало злим, већ да се памти како никада не би био поновљен jер, како jе навео, оном коjи не познаjе своjу прошлост приjети опасност да му се понови. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила

БАЊАЛУКА – У знак сjећања на више од 2.300 Срба коjе су усташе убиле 7. фебруара 1942. године jуче су у храму Светог великомученика Георгиjа и на спомен-костурници у Дракулићу у Бањалуци служени литургиjа и парастос, те положени виjенци и цвиjеће. Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете. Потпредсjедник Владе РС Антон Касиповић изjавио jе да се обиљежавању злочина над Србима у Дракулићу мора поклањати дужна пажња jер