Дракулић, Мотике, Шарговац Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Дракулић, Мотике, Шарговац

Бранко Брковић: Поклану чељад загрн`ли су оне комшије шокци

3. фебруар 2026.

Након 30 година, када се под притиском породица покланих Срба из Дракулића, Шарговца и Мотика подигла спомен-костурница, кости из дворишта је народ ископавао и носио у костурницу. Помагали су ископавати и исти они који су их ту и покопали, који су куће одмах након покоља и опљачкали… Аутентично свједочење Бранка Брковића: „Ја се извучем испод амбара. Усташа нема више. Отац Ђорђо и стриц Павле леже сасјечени пред кућом. Братове цурце, Нада и Јованка, дјеца, и њиова мајка Даница, сна моја, леже откривене и крваве. Силовало то туј на пртини, па убило. Уђем у кућу. Све сасјечено. Није клано, већ сјечено сикирицама. Ја се скаменијо. Не могу о томе да причам.

Усташки злочин у Дракулићу опомена Србима – страдање не смије да буде заборављено (ФОТО/ВИДЕО)

1. фебруар 2026.

У бањалучком насељу Дракулић обиљежене су 84 године од злочина НДХ над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац и Мотике и руднику Раковац код Бањалуке, када је 7. фебруара 1942. године у само једном дану звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете. У Спомен-храму Светог великомученика Георгија служена је Света архијерејска литургија коју је служио Његово преосвештенство владика марчански Сава, уз саслужење свештенства Епархије бањалучке. Након тога у Спомен-костурнице у Дракулићу служен је помен убијеним српским цивилима и положени вијенци и цвијеће. Обиљежавању су присуствовали предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министри у Влади Републике Српске, посланици у НСРС као и лидер СНСД-а Милорад Додик. Стевандић је истакао да је Република Српска

У недјељу обиљежавање 84 године од усташког злочина над Србима у Дракулићу

28. јануар 2026.

У бањалучком насељу Дракулић у недјељу, 1. фебруара, биће обиљежене 84 године од злочина НДХ над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац код Бањалуке, 7. фебруара 1942. године, када је у само једном дану звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете. Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да ће програм обиљежавања почети у 9.00 часова служењем литургије у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, док ће централни дио бити одржан код Спомен-костурнице у Дракулићу. „У 12.00 часова биће служен помен убијеним српским цивилима, након чега ће услиједити полагање вијенаца и цвијећа“, навео је Видаковић,

Расписан јавни позив за изградњу Спомен – парка за страдале ученике из Шарговца

12. новембар 2025.

Град Бања Лука је 11. новембра расписао Међународни општи јавни конкурс за израду идејног архитектонско-урбанистичког рјешења Меморијала за страдале ученике Шарговца. Спомен-парк ће бити трајно свједочанство једног од најтрагичнијих догађаја из наше историје – злочина над невиним ученицима, почињеног у бањалучком насељу Шарговац 7. фебруара 1942. године. Циљ конкурса је да се добије квалитетно, креативно и снажно идејно рјешење које ће на достојанствен начин обиљежити мјесто страдања, пружити простор за сјећање и молитву, као и за едукативне садржаје који ће младима приближити значај очувања историјског памћења, уз поштовање амбијента школе у којој се злочин догодио. -Ауторима конкурса се даје прилика да креативним и иновативним избором садржаја будућег Спомен-парка дефинишу тренутно

Зашто спомен-плоча у Шарговцу крије истину о убијеној д‌јеци?

26. април 2025.

У Шарговцу у дворишту основне школе на спомен-плочи за 52 ученика српске националности које су 1942. године убиле усташе од 2012. године када је подигнута пише да су д‌јеца “умрла”. Јелена Гајановић, професор српског језика и књижевности запослена у Грађевинској школи у Бањалуци сматра да доказ да највећа увреда жртвама није сам злочин, већ покушај да се истина ублажи, јесте постављање спомен-плоче у дворишту шарговачке основне школе на којој пише да су ђаци ‘умрли’, а не да су звјерски убијени. Дарко Томић, директор Основне школе „Ђура Јакшић“ каже да је термин “умрли” кориштен јер се Правилником о симболима и обиљежјима у школама Министарства просвјете и културе, не дозвољава да се

Лазар Лукајић: „Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци“

9. фебруар 2025.

У издању „Фонда за истраживање геноцида“ из Београда, 2005. године је објављена књига Мr.sc. Лазара Лукајића „Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци“. Kњига представља трагично и стравично свједочанство о покољу Срба од стране усташа у селима код Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, Пискавици и Ивањској у фебруару 1942. године. Kњига је доступна у формату: Acrobat PDF: Лазар Лукајић: Фратри и усташе кољуAcrobat PDF dokument, 7.359kB Везане вијести: ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић Крвави усташки пир у Пискавици | Јадовно 1941. У бањалучким селима у једном дану заклано 2.315 Срба

Усташки злочини на подручју Бањалуке: Из таме изашли, у таму враћени

7. фебруар 2025.

Здрав разум говори да не постоји злодјело које остаје без трага, из простог разлога што не постоји злочин без жртве. Сваки злочин оставља основни траг у виду онога што правна наука назива corpus delicti – чињенице о почињеном дјелу која се састоји из посљедице са једне стране и узрочне намјерне радње са друге. У случају масовних ратних злочина, који су по својој нужности увијек систематизоване серије поступака, тијело злочина намеће се у својој бруталној очигледности: жртве су некада биле живе, говориле су, радиле су, имале породицу, посједовале покретне и непокретне ствари, укратко, постојале су; у међувремену су ућуткане, отпуштене, отргнуте од вољених, опљачкане, нестале, убијене. Дјела остављају трагове, а трагови

РТРС – документарни филм „НИНА“

6. фебруар 2025.

Свједочанство о покољу у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Истинска свjедочења о страдању Срба у бањалучким селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац 7. фебруара 1942. године када су усташе су из поглавниковог такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа и комшиjа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете. Аутор емисиjе Мира Лолић Мочевић

УСТАШЕ РАДОМИРУ ПОКЛАЛЕ СВИХ 49 ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ: Књига ратног сирочета од 1942, после 30 година доспела у јавност

4. фебруар 2025.

Мили и рођени моји, који сте живи и ви који то већ одавно нисте. Посвећујем вам ову књигу сведочанстава и докумената о усташким геноцидним злочинима над мојим и вашим прецима, с једином и последњом молбом да чувате и сачувате успомене на ове наше мученике и да сећања на њих задржите дуго, дуго, у непрекидном памћењу. Док је 1991. године исписивао ову посвету на рукопису своје тек завршене књиге „Јаук и ехо јаука српског народа у НДХ 1941-1945“ Радомир Гламочанин (1925), ратно сироче из села Дракулића код Бањалуке, а доцније успешан и по добру упамћен дугогодишњи директор ФАДИП-а из Бечеја, осетио је неописиво олакшање – није то обична књига већ споменик,

Покољ у Шарговцу: 77 година чекају да их поменемо!

3. фебруар 2025.

Има томе већ неколико година, мада се чини да jе било jуче. Вjеруjем, да ће готово сви они коjи су тога дана присуствовали рециталу у ОШ „Ђура Јакшић“ у Шарговцу, памтити таj дан док живе. Ученици су рецитовали, говорили стихове у спомен на 52 њихова вршњака коjи су ту у школи погубљени приjе седамдесет година. Када су низ степенице, у хол школе, пред окупљене почели силазити ученици, њих педесет и двоjе, сваки са воштаницом у руци, нико ниjе остао равнодушан. А онда су потекли стихови.. Опростите нам ћутање Ја, ученик VII разреда вас молим, ми, ученици ове школе вас молимо…у име наших дjедова, у име наших очева, у име нашег

НДХ злочини 1941. године (Фотодокументација Музеја жртава геноцида)

На данашњи дан почео геноцид

13. мај 2024.

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

НА БЛАГОВИЈЕСТИ ВЕЛИКИ СКУП У БЕОГРАДУ И ПОТПИСИВАЊЕ ПЕТИЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

9. март 2024.

Покрет Срба Крајишника позвао је све патриотске организације и појединце да се 7. априла, на празник Благовијести, окупе пред Црквом Светог Марка у Београду, гдје ће бити потписивана петиција чији је циљ да Скупштина Србије усвоји резолуцију о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској /НДХ/, етничком чишћењу и борби против ревизије истине о српском страдању. Потпредсједник Извршног одбора Покрета Срба Крајишника Славен Стевелић изјавио је Срни да резолуција о геноциду превазилази сва страначка обиљежја и организације, а да сам скуп представља есенцију српских патриота из цијелог региона са јасном поруком да се од овог пројекта неће одступити ни милиметар. „Нећемо дозволити ниједног момента повлачење“, рекао је Стевелић и

У Дракулићу обиљежено 82 године од усташког злочина (ФОТО/ВИДЕО)

4. фебруар 2024.

У бањалучком насељу Дракулићи обиљежене су 82 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Усташе су 7. фебруара 1942. године без испаљеног метка убиле 2.315 Срба, међу којим 551 дијете. О свирепости злочина свједочи чињеница да су покољ над Србима чиниле комшије и свештеници из самостана на Петрићевцу. Сваке године, како се не би заборавила жртва више од 2.300 убијених Срба, међу којима 551 дијете у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац , код спомен-костурнице у Дракулићу служен је помен. Након помена, који су служили свештеници Бањалучке епархије, положени су вијенци и цвијеће. У име институција Републике Српске вијенац су положили предсједник Српске Милорад Додик, предсједник

У Дракулићу код Бањалуке помен страдалим Србима

2. фебруар 2024.

У Дракулићу код Бањалуке, у недељу 04. фебруара, служиће се помен за 2.315 Срба, међу којима 551 дијете, које су прије 81 годину на монструозан начин, без испаљеног метка, убиле усташе у том мјесту, као и у насељима Шарговац, Мотике и руднику Раковац. Програм обиљежавања овог историјског догађаја од Републичког значаја „Страдање Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац од усташа 7. фебруара 1942. године“ почиње у 9.00 часова служењем литургије у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен помен за убијене Србе, у 12.15 часова предвиђено је полагање вијенца и

Најкрволочније усташе, ови људи починили су таква зверства да су их и нацисти хапсили због ратних злочина

16. октобар 2023.

Ове године навршило се 77 године откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, неславно знан и као „фра Сотона“, један од усташких злочинаца из Другог светског рата, најозлоглашенијих по бруталности и садизму. Рођен у Јајцу 1915. године, а 1938. заредио се и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бања Луци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане да се петља са усташама. Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у