Стратишта НДХ Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ

МАСОВНА ГРОБНИЦА И СТРАТИШТЕ „РАДУЛОВАЦ“

3. децембар 2025.

Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима. Средоје Васић о овом догађају свједочи:„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао

ПРЕДРАГ В. ОСТОЈИЋ : УСТАШКИ ЗЛОЧИН У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА 1942.

3. децембар 2025.

Историјска студија “Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – У свјетлу њемачких докумената” историчара Предрага Остојића још један је у низу доказа да о неким догађајима из наше прошлости о којима се уз часне изузетке, не само да није писало и није говорило већ да о њима није било “пожељно ни писати ни говорити”. Књигу је објавила издавачка кућа “Свет књиге” из Београда и како је најављено из ове издавачке куће имаће своје промотивно представљање уочи Видовдана у Вишеграду у поводу отварања и освештавања музеја жртвама усташког злочина на Дрини. Преносимо текст историчара Немање Девића, који је уз др Бојана Димитријевића један од рецензената ове књиге која је

Заборав није дозвољен

2. децембар 2025.

Два дана је грмело невреме по Србији и Босни, али на једно место, где се додирују Србија и њена сестра Српска, није пала кап, није се спустио ни крајичак црног облака и нису грмела кола светог Илије. Божија рука је тако уредила док су нама, стиснутим у кланцу Дрине, срца дрхтала пред водом која покрива Србе којима се поклањамо и дугујемо сећање. Пише: Гордана Достанић Више од шест хиљада мртвих, прекланих, више од шест хиљада унакажених тела у Дрини, деце, мајки, цура у белим хаљинама из девојачке спреме које своју част занавек дадоше Дрини само да је силом не узме крвник… Они који су можда могли некога спасити, а то

Сведочење о Јасеновцу у Недићевом Комесаријату за избеглице: Усташе бегунца Фуртулу предале нама и наредиле да га морамо убити – или ће нас све поклати! (1942)

30. новембар 2025.

Миливој Николић и Реља Милановић говоре о свом боравку у логорима Госпић и Јасеновац, пренето из књиге Антуна Милетића „Концентрациони логор Јасеновац“ Бр. 97 ЗАПИСНИК ОД 30. АПРИЛА 1942. САЧИЊЕН У НЕДИЋЕВОМ КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ У КОЈЕМ МИЛИВОЈ НИКОЛИЋ И РЕЉА МИЛАНОВИЋ ГОВОРЕ О СВОМ БОРАВКУ У ЛОГОРИМА ГОСПИЋ И ЈАСЕНОВАЦ1 ЗАПИСНИК САСТАВЉЕН У КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ. НИКОЛИЋ МИЛИВОЈ, рођен 27. септембра 1907. год. у Високом, син. пок. Николе и пок. Јованке рођ. Крстић, неожењен, електроинсталатер. МИЛАНОВИЋ РЕЉА, рођ. 22. априла 1920. у селу Чипулићу, срез Бугојно, син Анђелка и Јелке рођ. Лучић, неожењен, казанџија. Обојица су позвани да даду свој исказ о

Године њихове и моје

30. новембар 2025.

Њихове године теку без њих, а моје са мном. Пише: Цвијета Радић Бројне прођоше. Њихове године одавно теку без њих. Све их је пресекао исти дан. Јованов четврти. Четврти му био од рођења. Нису му се имали кад дани преметнути у године. Као ни Милану. Он једва месец саставио. Први. Од тог дана, четвртог Јовановог и тек навршеног првог месеца Милановог, свима им се броје само године без њих. Сви нанизали једнак број. По томе су вршњаци. Моје године се још броје самном од оне прве кад свет плачом поздравих. Тада су се среле наше године и од тада теку заједно. Загрљене. Спојио их праотац наш коме имена нико не

Све што сам радила – радила сам за моју Србију

29. новембар 2025.

Сретна сам што су деца послушала моје савете, односно савете још мог покојног оца који лежи тамо на дну неке јаме у Јадовну јер је страдао као жртва усташког геноцида. Један од последњих интервјуа проф. др Смиља Аврамов дала је Геополитици, поводом свог 100 рођендана. У том интервјуу, поред тема усташког геноцида над Србима, Трилатералне комисије, и других, професор Аврамов је говорила и о мање познатим догађајима и појединостима из свог приватног живота; о томе како је као добровољна болничарка лечила рањене војнике Војске Краљевине Југославије у априлском рату 1941. године, о свом оцу кога су усташе убиле а који је био оснивач Српске банке у Загребу и друштва “Привредник”,

Стево Лапчевић: Хрватско сатирање православља на простору Сремске Митровице

29. новембар 2025.

Нарочито је важно истаћи пример страдања шишатовачког игумана Светог Рафаила Момчиловића и лежимирских мученика, страдалих у Цркви и Порти од стране усташа. Опште разматрање: Срем, најстрадалије подручје Србије У години када се обележева 80 година од окончања Другог светског рата, стиче се утисак, јединствене интерпретације догађања који су почев од 1939. до 1945. потресли Европу и Свет више нема. На таласима разилажења великих победника, оличених у западном свету и Русије, све је учесталије искривљено тумачење историје од стране „малих“ држава, међу којима, евидентно је, предњаче оне које су током Другог рата биле на странама поражених. Оваква пракса временом је еволуирала, па се од постављања питања у вези одговорности за рат,

Одбацивање Резолуције о геноциду у НДХ: Да ли се Београд плаши гнева Загреба на европском путу?

28. новембар 2025.

Резолуцију о геноциду у НДХ донеле су скупштине Црне Горе и Републике Српске, али за расправу о њој није било довољно гласова у српском парламенту. Због чега? У српском парламенту није било воље скупштинске већине да се на дневни ред стави Резолуција о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Хрватима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата. На заседању Скупштине Србије 25. новембра, за предлог да се о овој резолуцији расправља, гласало је само 13 посланика, није гласало 166 посланика, док нико није био против, па је резолуција одбачена. Ко се плаши гнева Загреба и зашто међу српским политичарима нема јединства, а хрватски је показују? Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац је за Јутро

Михаило Меденица: Србин ће с братом на суд, али с крвником за трпезу!

28. новембар 2025.

У Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Да поновим: у Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Да поновим још једаред, можда не буде звучало толико бедно и срамотно: у Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Узалуд, што више понављам звучи све страшније, бедније и поразније! Свега тринаест посланика је гласало ЗА, свега 13, свега… Благо нашим крвницима и џелатима! Благо логорима, јамама, вртачама, кочевима, србосјецима, маљевима… Благо свакој звери која је пререзала српски врат! Благо знаним и незнаним гробовима! Благо свакоме жедном српске крви- точите, не жалимо и

Зборник докумената: УСТАШКА ЗВЕРСТВА (1941–1942)

21. новембар 2025.

Историјски извори о деловању усташке Независне Државе Хрватске (даље: НДХ), уз остало, и о масовној репресији коју је ова држава ’новог европског поретка’ спроводила над национално, расно и политички непожељним становништвом, похрањени су у архивима, углавном у Републици Хрватској и Републици Србији. Један од основних извора су и архивски фондови у Немачкој, као и фондови у другим земљама које су деловале на територи ји НДХ. Део архивске грађе, налази се и у Архиву Републике Српске у Бањалуци. УСТАШКА ЗВЕРСТВА ( PDF ) Зборник докумената (1941–1942.) Приредио Милан Кољанин Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја БИБЛИОТЕКА ПОСЕБНА ИЗДАЊА Главни и одговорни уредник: Др Небојша Кузмановић Уредници:

Јадовно 1941. – Летак

20. новембар 2025.

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако штампате летак обострано, у боји на папиру А4 формата, пресавијете и поклоните пријатељима. ПОМОЗИТЕ ДОНАЦИЈОМ НАШЕ ПРОЈЕКТЕ АGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА

Др Ђуро Затезало: Ивановић јарак – крв и неколико мјесеци послије покоља

20. новембар 2025.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ИВАНОВИЋ ЈАРАК – KРЊАK Ивановић Јарак – крв и неколико мјесеци послије покоља У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Kрњака на Kордуну, усташе су извршиле масовни покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Kрњаку на Kордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Kрњаку и

Покољ у селу Медак 5. новембра 1944.

19. новембар 2025.

Село Медак, Госпић. Усташе су 5. новембра 1944. побиле и спалиле 40 српских сељака. Сазнање о овом злочину, коjи наводи Ђуро Затезало у своjоj књизи „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. (СКПД Просвjета, Загреб 2005.) покушали смо проширити консултуjући ширу литературу. На жалост, као и о многим другим стратиштима нашег народа, о овом злочину нема много записано. У књизи Гоjка Везмара „Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945“ о Покољу у селу Медак, налазимо сљедеће: Наjмасовниjе злочине у посљедња два мjесеца 1944. године починиле су усташе у Метку и околини, као и у Могорићу. У Метку су у два наврата убили 78 лица од коjих су 10 заклали. Према поименичном попису жртава наjвише их jе побиjено 5. новембра,

КУРДУЛИЈИН „ЛЕТ“ НАД СРПСКИМ ЈАМАМА: Сондама претражио цело подручје НДХ , тражећи скривене гробнице

18. новембар 2025.

Страхиња Курдулија, родом из села Корита крај Гацка, у јуну 1941. имао је пет година. Његова најужа фамилија и он су из једне од неколико породица из овог краја којој лоза није угашена у злогласној Коринћанској јами. Пише: Драган Вујичић Тај усташки злочин на граници Херцеговине и Црне Горе био је први велики покољ Срба у БиХ, а јама код Гацка је прва масовна српска гробница у том крају. Пред безданом је ликвидирано и у њега бачено 167 Срба од 16 до 60 година. Накнадно, још њих 50, доведених са разних страна. Страхиња је данас у озбиљним годинама. Не одваја се од 36 страница руком писаног материјала о српским страдањима

Страдање купрешког села Вуковско у новембру 1942. године

18. новембар 2025.

Масовни злочин над српским становништвом купрешког села Вуковско Црна легија је извршила у новембру 1942. године када је страдало најмање 258 житеља овог села. Међу жртвама великог покоља је 136 дјеце узраста до 15 година, од чега 59 дјеце узраста до три године, односно осморо дјеце у колијевкама. Из многострадалне породице Васић преживјела је Перса Васић тако што се рањена подвукла под мртве чланове своје породице. Дио становништва успио је избјећи у шуму, али су наредних дана умирали од посљедица смрзавања и глади. Према записницима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, забиљежених на основу групе преживјелих свједока, Црна легија је у селу Вуковско вршила потпуно свирепе злочине