Bolno sećanje Ivane Mitić (33) iz Surdulice. Moj brat Miomir imao je 17 godina, s njim su stradali ujak, ujna, njihovo dvoje dece i baka Znala sam zašto zovete. Strahovala sam od ovog poziva. A, opet…nekako mi je lakše. Neko se seća naše tragedije. Ivana Mitić (33) iz Surdulice imala je petnaest godina kada joj je “Milosrdni anđeo” ubio rođenog brata Miomira, baku Stamenu, ujaka Aleksandra i ujnu Vesnu, njihovu decu, Miljanu (15) i Vladimira (12) Milića. Svi su ubijeni u trenu, u jednom naletu NATO bombardera. Ivana se seća svega. I, ona danas, majka trojice prelepih dečaka, Stefana, Dušana i Pavla, priča sinovima o porodičnoj tragediji. Da oni ne

Nemački advokat Vilfrid Šmic podneo je krivične prijave protiv svih poslanika Bundestaga i članova Vlade koji su 16. oktobra 1998. glasali za učešće Bundesvera u bombardovanju Srbije, objavio je „Dojče vele“. DV navodi da je, prema nekim svedočenjima, posebnu važnost za odluku o početku bombardovanja SR Jugoslavije pre 19 godina imao pristanak Nemačke na intervenciju. „Poštovane dame i gospodo, zbog slanja jedinica Bundesvera u Srbiju i svih ostalih postupaka koji su u potonjem periodu doprineli održavanju te misije Bundesvera podnosim krivičnu prijavu“, piše na početku pisma koje je Šmic uputio Saveznom državnom tužilaštvu u Karlsrueu 16. marta ove godine. DV navodi da „ovo nije prvi pravni poduhvat zbog učešća Nemačke u bombardovanju SR Jugoslavije bez mandata UN, ali je svakako najambiciozniji“.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Skot nije želeo danas, na 19. godišnjicu od početka NATO bombardovanja, da odgovori na pitanje da li će i kada zarasti rane između SAD i Srbije Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Skot nije želeo danas, na 19. godišnjicu od početka NATO bombardovanja, da odgovori na pitanje da li će i kada zarasti rane između SAD i Srbije. Skot je nakon dodele Virtus nagrada Trag fondacije u Beogradu rekao novinarima da ne želi da govori o učešću SAD u bombardovanju Srbije, odnosno, tadašnje SRJ. Na pitanje novinara da li misli da će ikada rane zarasti između Sjedinjenih Država i Srbije, Skat je rekao: “Danas o

Polaganjem vijenaca, paljenjem svijeća i minutom ćutanja kod spomenika “Zašto?” u Tašmajdanskom parku u Beogradu, na dan obilježavanja datuma početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, odata je pošta poginulim radnicima Radio-televizije Srbije /RTS/. Poštu stradalim odali su članovi porodica 16 radnika RTS, poginulih u NATO bombardovanju zgrade televizije 1999. godine, predstavnici RTS, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Skupštine grada. Miroslav Medić, brat poginulog radnika RTS-a Siniše Medića, zahvalio je prisutnima što su došli da obilježe početak bombardovanja i da sjete se stradalih. “Zašto je bilo potrebno da pogine ovih 16 nevinih ljudi, koji su samo obavljali svoj posao, koji nisu uticali na uređivačku politiku tadašnje televizije, koji su samo želeli

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović položio je danas vijenac na spomen-ploču pripadnicima MUP-a Srbije u Beogradu, koji su poginuli u NATO bombardovanju 1999. godine, poručivši da su oni svojim životima pokazali kako se voli Srbija. “Danas obeležavamo sećanje na sve pripadnike MUP-a koji su dali svoje živote za nešto što je najznačajnije za Srbiju – našu slobodu. Ti ljudi su tokom NATO agresije branili svoju zemlju, borili se i u toj borbi dali svoje živote”, rekao je Stefanović. On je izrazio poštovanje prema ovim ljudima koji su, kako je naveo, u teškim danima bili uz svoju zemlju, borili se za nju, branili je i svojim životima pokazali kako se voli

U ispaljenim nuklearnim projektilima bačenim na Srbiju 1999. godine bilo je oko šest tona uranijuma 235, koliko bi bilo dovoljno za konstrukciju 170 replika nuklearne bombe kakva je bačena na Hirošimu, istakla je Svetlana Жunić Najčešće posledice NATO bombardovanja i štetnih efekata osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi su poremećaji funkcije tiroidne žlezde, maligna oboljenja, zalivski, odnosno balkanski sindrom koji je prisutan kod vojnika i civilnog stanovništva, zaključak je učesnika jučerašnjeg naučnog skupa „Posledice NATO agresije na SRJ”, koji je organizovao Evroazijski bezbednosni forum, u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Poruka ovog susreta je i da su slični zdravstveni problemi takođe dijagnostikovani i kod vojnika zapadnih zemalja koji su učestvovali

U znak osude terorističkog napada NATO na Saveznu Republiku Jigoslaviju 24. marta 1999. godine, sjećanja na poginule pripadnike Oružanih snaga Jugoslavije i civilne žrtve i suludo razaranje i trovanje jedne suverene zemlje, Udruženje boraca ratova od 1990. godine Crne Gore će, zajedno sa porodicama i poštovaocima palih boraca, u subotu 24. marta u 12 časova položiti vijence na spomenike palim borcima u Nikšiću, Mojkovcu, Beranama i Andrijevici. Nije dozvoljeno polaganje vijenaca u Danilovgradu i Podgorici Udruženje je bilo planiralo da sa porodicama palih boraca, po pravilima koje odredi Vojske Crne Gore, položi vijence i na spomenike u kasarnama Vojske Crne Gore u Maslinama – Podgorica i Danilovgradu. Međutim, Operativni dežurni tim Generalštaba Vojske Crne

U Domu Vojske podsećanje na zločin protiv SR jugoslavije pre 19 godina. Poručeno da je agresija razorila čitav sistem evropske bezbednosti Obeležavanje 19. godišnjice od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju je dan kada se podsećamo velikog i neopravdanog zločina. Istovremeno, međutim, moramo da kažemo i da politički procesi koji su doveli do NATO agresije još nisu završeni, kao i da je bombardovanje moglo da reši samo jedan jedini problem – problem budućnosti i kredibiliteta NATO. Ovako je NATO agresiju okarakterisao prof. dr Momir Bulatović, u to vreme predsednik Vlade SRJ, na konferenciji “Da se ne zaboravi – 19 godina od početka NATO agresije, agresije koja se nastavlja”, održanoj