Пише: Роки Рогошић Терезин, мали градић на сјеверу Чешке о коме се релативно мало зна код нас, био је право предворје смрти. У концентрационом логору у Другом свјетском рату, кроз Терезин је прошло око 140 хиљада затвореника, претежно Јевреја. У гасним коморама у Терезину је страдало нешто преко 33 хиљаде људи. Успјело је да побјегне 764 затвореника, а слободу је дочекало њих 16800. У сјенци тих збивања, помало се занемарује још једна историјска прича везана за ово мјесто. Тридесетак година раније, у ћелији број 1. од 28. Јуна 1914 године био је утамничен, мучен физички и психички, изгладњаван, смрзаван млађани Гаврило Принцип. Мало се људи сродило са својим именом и

Данашњи атентати нису као некад јер се не извршавају над тиранима и угњетачима, али ће име и узвишено дјело мог стрица Гаврила и даље златним словима остати исписани у историји српског и свих слободарских народа свијета, сматра седамдесетосмогодишњи Бањалучанин Петар Принцип. Разговарао: Бојан РЕЧЕВИЋ Седамдесетосмогодишњи Бањалучанин Петар Принцип наглашава да је његов стриц Гаврило извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника и тиранина Франца Фердинанда борећи се слободу српског и осталих народа у свијету. Принцип каже да данашњи атентати у свијету нису као некад јер се не извршавају над тиранима и угњетачима, али да ће име и узвишено Гаврилово дјело и даље златним словима остати исписани у историји српског и свих слободарских

На данашњи дан 1929. године умро је војвода Степан Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа. Под његовом командом у Церској бици, у августу 1914. године, српска Друга армија разбила је аустроугарске трупе, за шта је Степа Степановић добио чин војводе. На Солунском фронту у септембру 1918. године Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству са Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Софију на капитулацију. Учествовао је у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније постао је професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба. У генералски чин унапријеђен је 1907. године и постављен за команданта Шумадијске

У чешком затвору Терезину, 28. априла 1918. године умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“, чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата. Чланови „Младе Босне“ извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење. Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25 младих људи. Од шест атентатора, њих пет је било млађе од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра 1914. на

У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у четвртак 26. априла 2018. године, у 19 часова, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, биће отворена изложба под називом „Србија памти савезничку Бизерту (1915–1919)“. Аутор изложбе је Лука Николић, потпуковник у пензији из Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда. Организатори изложбе су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ из Новог Сада и Историјски архив Града Новог Сада. На отварању изложбе ће говорити Огњен Карановић, историчар из Новог Сада. Изложбу ће отворити др Милан Мицић, историчар и књижевник из Новог Сада. Поздравну реч даће Петар Ђурђев, директор Историјског Архива Града Новог Сада и Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918 “ Нови

Војници су се враћали. Долазили су раскаљаним друмовима, који су их некада одвели у туђину. Промицала је група за гупом. Људи су се здравили, распитивали једне за друге, радовали се.— И стара Сока Лолић изишла је да сачека ратнике. Са њима ће доћи и њен првенац, њен Живадин и братић Јанко. — Видесте ли где мог Живадина? — питала је старица војнике у пролазу. Они су се правили да не чују њене речи и, поздрављајући је узгред, прошли мимо њене тарабе. — Отишао је са Јанком, они ће се заједно вратити? — опет ће стара Сока.— Тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра,

Начелник општине Босанско Грахово Душко Радун рекао је данас Срни да би 29. априла у Босансом Грахову требало да буде обиљежено 100 година од смрти Гаврила Принципа. „Програмом обиљежавања предвиђено је служење литургије, али и пригодан културно-умјетнички програм. Позивнице за овај догађај уручили смо предсједницима Србије и Републике Српске Александру Вучићу и Милораду Додику“, рекао је Радун. Он очекује да ће Вучић и Додик потврдити долазак на обиљежавање 100 година од смрти Гаврила Принципа. „За сада су нам долазак потврдили представници Покрајинске владе Војводине, као и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Позивница је упућена и предсједнику Српског националног вијећа у Хрватској Милораду Пуповцу“, навео је Радун. Он вјерује

Ваљевци од заборава настоје да сачувају хероје и значајне догађаје у светском сукобу на почетку 20. века. Подухват Удружења за неговање традиције ваљевског краја Први српски авион у борбу је полетео са аеродрома у Ваљеву. Наши војници су имали најбоље пушке на свету – „кокинке“, које је усавршио човек са ових простора, као и оригинално наоружање и маскирну опрему. Липтон, чије чајеве данас пијемо, здушно је помагао Србима, говорећи да је то најдружељубивији народ на свету. Краљ Петар Први Карађорђевић био је син Ваљевке. Српска војска прва је у историји оборила војни авион и водила рововску битку, и није изгубила ниједну ратну заставу. Подвизи српских лекара у Великом рату и

Од избијања балканских ратова и нешто доцније и Великог рата, на нашој страни био је и Есад-паша Топтани, армијски ђенерал Турске царевине, који је завршио француску Војну академију у Сен-Сиру. Једно време био је постављен и као командант главног обезбеђења последњег султана Абдула Хамида Другог. Потицао је из старе властелинске албанске породице, родом из вароши Кроје, чији се преци први пут помињу још из времена пре најезде Турака. Припадао је оном малом соју особа код којих су чојство, јунаштво, витештво и дата реч биле праве светиње, а које су се лагано, с почетка 20. столећа, почеле губити. Као командант града, Есад-паша је у Првом балканском рату седам месеци бранио Скадар,

Министар спољних послова Ивица Дачић и министар европских и спољних послова Француске Жан-Ив Ле Дријан, положили су данас венце на Француском војном гробљу на којем је сахрањено 375 француских војника страдалих током Првог светског рата Министар спољних послова Ивица Дачић и министар европских и спољних послова Француске Жан-Ив Ле Дријан, положили су данас венце на Француском војном гробљу, које се налази у оквиру Новог гробља, а на којем је сахрањено 375 француских војника страдалих током Првог светског рата. На цереремоније одавања почасти француским војницима, војни оркестар интонирао је химне Француске и Србије, а након полагања венаца, министри су се уписали у Књигу посета. Дачић је написао да ће Србија увек

Колико су Срби послушали добронамерне критике Арчибалда Рајса, најбоље говори податак да би овај племенити човек и данас Србији упутио потпуно исте замерке. Међу српским родољубима који су прославили своју епоху нашло се и име једног Швајцарца, доктора Арчибалда Рајса. Хемичар, криминолог, хуманиста, био је и један од мало људи који је пожелео да помогне Србији у најгорим годинама, и да потом са њеним народом проведе цео живот. Упознао је најбоље стране српске нарави: храброст и самилост, гостољубље и бистрину, тврдећи да би Срби са својом интелигенцијом и природним богатствима тла могли да воде у Европи. Али, сударио се и са манама, и није се устезао да их без увијања

Логор смрти Јиндриховице (нем. Heinrichsgrün — Хаjнрихсгрин) jе био аустроугарски концентрацио логор за Србе, Русе и Италиjане. Налази у данашњоj Чешкоj Републици, у близини границе са Немачком, у малом месту Јиндриховице (Соколов) удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари. У Јиндриховицама се, за време Првог светског рата, од 1914. до 1918. године, налазио наjвећи концентрациони логор на териториjи Аустроугарске кроз коjи jе прошло око 40.000 заробљеника. Робиjали су Италиjани, Руси, Литванци, Румуни, а наjвише jе било заробљених Срба, како воjника, тако и цивилног народа, коjи jе аустроугарска воjска купила у походу по Србиjи и железницом доводила у логор. Заробљеника jе било из свих краjева Србиjе, а наjвише из Шумадиjе и Ваљевског

– Богољуб Главинић, унук чувеног Солунца Љубе Главинића из ивањичког краја, говори о ратном подвигу деде. Војвода Степа га због непослуха стрпао у затвор, а Мишић одликовао… –  ПРИЧА о артиљерцу са надимком Илија Громовник, нареднику српске војске, чија посада једина није уништила топ на Пећком пољу новембра 1915. пред повлачење преко Албаније, траје од времена Солунског фронта. Наиме, наредник другог позива Љубо Главинић, из засеока Рокци крај Ивањице, није имао срца да у зиму 1915. остави свој брдски топ “шнајдер” и да само са личним наоружањем крене у одступање преко Албаније, како је гласило наређење Врховне команде. У договору са својим другопозивцима, тајно је раставио оруђе од преко 500