“Нисмо ми више војводо онај народ који смо некада били. Храбри, поносни, срдачни, културни, одани… данас су ретки. Питате ли се сада где су сви они нестали?” “Поштовани војводо Степановићу, Желим да Вам се извиним у своје име јер немам права да то урадим у име свих Срба, а требало би. Извините што смо Вас заборавили, што смо тако бесрамно погазили сећање на једног од највећих српских војсковођа који нам је подарио слободу и право на сопствену земљу. Извините што смо олако прихватили оно за шта сте се Ви и Ваши саборци тако јуначки борили. Опростите нам, војводо, што смо дозволили да се границе тако лако мењају, оне које сте

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је да је Гаврило Принцип био национално освијештен и није трпио терор, па је извршио атентат на окупатора. Након полагања вијенца на спомен-обиљежје у Босанском Грахову, гдје се данас обиљежава стотину година од смрти Гаврила Принципа, Савановић је рекао новинарима да су припадници “Младе Босне” страдали за правду, истину и слободу, у чему је њихова величина и због чега су добили улогу у историји. Он је навео да су Срби са овог подручја у Федерацији БиХ национално освијештени и да су и у протеклом рату учествовали у стварању Републике Српске и дали велике жртве. Савановић је навео да и Република

У Босанском Грахову, мјесту рођења Гаврила Принципа, данас ће бити обиљежено сто година од његове смрти. Обиљежавању ће, између осталих, присуствовати члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић. Програм обиљежавања почеће у 11.00 часова полагањем вијенаца на спомен-обиљежју у Босанском Грахову. У 11.30 часова планиран је обилазак гробова родитеља Гаврила Принципа, а пола часа касније и обилазак Принципове родне куће. Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије служиће Свету архијерејску литургију. У оквиру обиљежавања овог значајног датума, биће уприличено и обраћање званичника, након чега ће услиједити културно-забавни програм. Обиљежавање 100 година од смрти Гаврила Принципа организује општина Босанско Грахово. Начелник ове општине

Пише: Роки Рогошић Терезин, мали градић на сјеверу Чешке о коме се релативно мало зна код нас, био је право предворје смрти. У концентрационом логору у Другом свјетском рату, кроз Терезин је прошло око 140 хиљада затвореника, претежно Јевреја. У гасним коморама у Терезину је страдало нешто преко 33 хиљаде људи. Успјело је да побјегне 764 затвореника, а слободу је дочекало њих 16800. У сјенци тих збивања, помало се занемарује још једна историјска прича везана за ово мјесто. Тридесетак година раније, у ћелији број 1. од 28. Јуна 1914 године био је утамничен, мучен физички и психички, изгладњаван, смрзаван млађани Гаврило Принцип. Мало се људи сродило са својим именом и

Данашњи атентати нису као некад јер се не извршавају над тиранима и угњетачима, али ће име и узвишено дјело мог стрица Гаврила и даље златним словима остати исписани у историји српског и свих слободарских народа свијета, сматра седамдесетосмогодишњи Бањалучанин Петар Принцип. Разговарао: Бојан РЕЧЕВИЋ Седамдесетосмогодишњи Бањалучанин Петар Принцип наглашава да је његов стриц Гаврило извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника и тиранина Франца Фердинанда борећи се слободу српског и осталих народа у свијету. Принцип каже да данашњи атентати у свијету нису као некад јер се не извршавају над тиранима и угњетачима, али да ће име и узвишено Гаврилово дјело и даље златним словима остати исписани у историји српског и свих слободарских

На данашњи дан 1929. године умро је војвода Степан Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа. Под његовом командом у Церској бици, у августу 1914. године, српска Друга армија разбила је аустроугарске трупе, за шта је Степа Степановић добио чин војводе. На Солунском фронту у септембру 1918. године Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству са Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Софију на капитулацију. Учествовао је у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније постао је професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба. У генералски чин унапријеђен је 1907. године и постављен за команданта Шумадијске

У чешком затвору Терезину, 28. априла 1918. године умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације “Млада Босна”, чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата. Чланови “Младе Босне” извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење. Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25 младих људи. Од шест атентатора, њих пет је било млађе од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра 1914. на

У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у четвртак 26. априла 2018. године, у 19 часова, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, биће отворена изложба под називом „Србија памти савезничку Бизерту (1915–1919)“. Аутор изложбе је Лука Николић, потпуковник у пензији из Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда. Организатори изложбе су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ из Новог Сада и Историјски архив Града Новог Сада. На отварању изложбе ће говорити Огњен Карановић, историчар из Новог Сада. Изложбу ће отворити др Милан Мицић, историчар и књижевник из Новог Сада. Поздравну реч даће Петар Ђурђев, директор Историјског Архива Града Новог Сада и Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918 “ Нови

Војници су се враћали. Долазили су раскаљаним друмовима, који су их некада одвели у туђину. Промицала је група за гупом. Људи су се здравили, распитивали једне за друге, радовали се.— И стара Сока Лолић изишла је да сачека ратнике. Са њима ће доћи и њен првенац, њен Живадин и братић Јанко. — Видесте ли где мог Живадина? — питала је старица војнике у пролазу. Они су се правили да не чују њене речи и, поздрављајући је узгред, прошли мимо њене тарабе. — Отишао је са Јанком, они ће се заједно вратити? — опет ће стара Сока.— Тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра,

Начелник општине Босанско Грахово Душко Радун рекао је данас Срни да би 29. априла у Босансом Грахову требало да буде обиљежено 100 година од смрти Гаврила Принципа. “Програмом обиљежавања предвиђено је служење литургије, али и пригодан културно-умјетнички програм. Позивнице за овај догађај уручили смо предсједницима Србије и Републике Српске Александру Вучићу и Милораду Додику”, рекао је Радун. Он очекује да ће Вучић и Додик потврдити долазак на обиљежавање 100 година од смрти Гаврила Принципа. “За сада су нам долазак потврдили представници Покрајинске владе Војводине, као и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Позивница је упућена и предсједнику Српског националног вијећа у Хрватској Милораду Пуповцу”, навео је Радун. Он вјерује

Ваљевци од заборава настоје да сачувају хероје и значајне догађаје у светском сукобу на почетку 20. века. Подухват Удружења за неговање традиције ваљевског краја Први српски авион у борбу је полетео са аеродрома у Ваљеву. Наши војници су имали најбоље пушке на свету – “кокинке”, које је усавршио човек са ових простора, као и оригинално наоружање и маскирну опрему. Липтон, чије чајеве данас пијемо, здушно је помагао Србима, говорећи да је то најдружељубивији народ на свету. Краљ Петар Први Карађорђевић био је син Ваљевке. Српска војска прва је у историји оборила војни авион и водила рововску битку, и није изгубила ниједну ратну заставу. Подвизи српских лекара у Великом рату и

Од избијања балканских ратова и нешто доцније и Великог рата, на нашој страни био је и Есад-паша Топтани, армијски ђенерал Турске царевине, који је завршио француску Војну академију у Сен-Сиру. Једно време био је постављен и као командант главног обезбеђења последњег султана Абдула Хамида Другог. Потицао је из старе властелинске албанске породице, родом из вароши Кроје, чији се преци први пут помињу још из времена пре најезде Турака. Припадао је оном малом соју особа код којих су чојство, јунаштво, витештво и дата реч биле праве светиње, а које су се лагано, с почетка 20. столећа, почеле губити. Као командант града, Есад-паша је у Првом балканском рату седам месеци бранио Скадар,