Ненад Јанковић алиас др Неле Караjлић, легендарни фронтмен “Забрањеног пушења” и jедан од идеjних твораца култне “Топ-листе надреалиста”, каже да данашње Сараjево више ниjе онаj град коjи носи у сећањима и коjи jе описао у своjоj недавно обjављеноj аутобиографскоj књизи “Фаjронт у Сараjеву”. Истичући да наслов књиге, чиjа ће промоциjа следећег месеца бити одржана и у градовима Републике Српске, не сугерише да се “доктор Неле дефинитивно опростио од свог родног града”, Караjлић у интервjуу за Пресс тврди да jе предратно Сараjево било слободно, док ово данашње, према његовим речима, то ниjе и све више личи на колониjу. – Ја се од свог града нисам опростио нити смо се икад растали. Али, немоjте помислити да jе то

БЕОГРАД – Државна церемониjа обележавања  тогодишњице почетка Првог светског рата биће одржана данас на Калемегдану, код споменика Победнику. Србиjа се обележавањем овог догађаjа, уjедно одазвала и позиву Председништва Савета министара Италиjе упућеном свим бившим зараћеним странама да учествуjу у проjекту Обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата и истовремено одаjу дужну почаст свим жртвама тог рата. Како jе саопштило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Италиjа jе предложила да се Србиjа укључи у проjекат коjи предвиђа ангажовање трубача из свих земаља коjи ће сутра изводити нумеру „Ил Силензио” (Тишина) на симболичним локалитетима у свакоj држави. Почетак церемониjе наjављен jе за 19 сати, а програмом jе предвиђено обраћање министра за рад, запошљавање, борачка и

Дарио Шпелић, уредник ХРТ разговарао jе у студиjу са суводитељем емисиjе Трећа историjу проф. др сц. Твртком Јаковином.   О овоj теми кроз емисиjу говорио jе и Тихомир Понош, публицист и новинар. У емисиjи се чуо и историчара Кристофер Клара, коjи предаjе историjу на Кембриџу. Прошле године обjавио jе књигу “Мjесечери – како jе Европа 1914. отишла у рат”. “Мjесечари” су изазвали велику пажњу и постали прави хит. Уводно поглавље изазвало jе бурне реакциjе, поготово у Србиjи, због тезе да атентат у Сараjеву ниjе само повод, већ и узрок рата. Занимљиво, током целе емисиjе нису споменуте огромне српске цивилне жртве (око милион мртвих становника Краљевине Србиjе), нити се причало о аустроугарским

Горан Вукчевић о свом доку-играном филму „Чуjте Срби“: Повод jесте била књига, али смо кренули, не у  кранизациjу те књиге, већ у склапање мозаика Раjсовог живота и у читаву генезу коjа jе довела до његовог разочарења  ОД ДЕТИЊСТВА фасциниран човеком коjи jе желео да му срце остане у Србиjи, редитељ Горан Вукчевић приводи краjу реализациjу играно-документарног филма „Чуjте Срби“, о животу и раду шваjцарског форензичара и криминолога, осведоченог приjатеља Срба – Арчибалда Раjса (Баден, 8. jул 1875 – Београд, 8. август 1929). – Нисам смислио бољи наслов – „правда се“ Вукчевић. -Повод jесте била књига „Чуjте Срби“, али смо кренули, не у екранизациjу те књиге, већ у склапање мозаика Раjсовог живота и у

После Маjског преврата 1903. jачала jе активност српске омладине у Аустро-Угарскоj. Нови дух у Србиjи, слом режима грофа Куена у Хрватскоj, тешка криза режима у Босни после смрти Калаjеве, буран протестни покрет у Далмациjи, устанак у Македониjи и споразум о реформама турске управе  у Европи закључен у Мирцштету све jе то будило нове наде.  У томе часу одржана jе краjем септембра 1903. скупштина српске академске омладине  у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покраjина и пратили своjе речи живим примерима из Далмациjе, Воjводине, Босне и Македониjе. Основан jе  Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио jе 

Реконструисана родна кућа воjводе Степе Степановића отворена jе данас у Kумодражу уз поруку да би то место требало да послужи подсећању и чувању српске традициjе и идентитета     Реконструисана родна кућа воjводе Степе Степановића отворена jе данас у Kумодражу уз поруку да би то место требало да послужи подсећању и чувању српске традициjе и идентитета. Здање у коме jе рођен славни српски воjвода отворили су градоначелник Београда Синиша Mали, министар одбране Братислав Гашић, српски патриjарх Иринеj, председник општине Вождовац Aлександар Савић и градски менаџер Горан Весић. Гашић jе на свечаности подсетио да jе Степановић у два наврата био министар одбране, те да jе био храбар и истраjан старешина, коjи

Кажем да сам чувар гробља од 1960. године, али сам jа, откад сам стасао, био помоћник мог оца, тако да jа овде радим већ око седамдесет година, сваки божиjи дан. А оваj посао може да се ради само срцем. Док год има Срба, има и рата, има борбе. Када jе српском народу било тешко, на краjу прошлог века, неко рече – немамо сад Мишића и Петра Боjовића. Увек у Срба има неки Мишић, то запамтите. Увек кад затреба. Док год jе Срба Традициjу jедног народа могуће jе чувати на много различитих начина. Занимање Ђорђа Михаиловића jе свакако наjнеобичниjе у очувању Српства и српске традициjе. Он jе чувар Српског воjничког гробља

Жестоки официр краљевске војске Драгутин Димитријевић Апис и данас изазива полемике. Основао тајно удружење “Црна рука”. Његови агенти прикупљали су на територији Аустроугарске важна обавештења  ОД када је пуковник Драгутин Димитријевић стрељан на основу пресуде војног суда, 14. јуна 1917. у Солуну, до данас трају полемике и покушаји рехабилитације овог тајновитог официра. Апис и група његових поузданика ухапшени су крајем 1916. у Солуну због покушаја атентата на регента Александра Карађорђевића, 11. септембра код места Острова, у позадини Солунског фронта. Том приликом је на регентов аутомобил испаљено више пушчаних плотуна. Апис, главни организатор Мајског преврата и најзаслужнији за смену Обреновића, доживео је да му пресуди рука династије Карађорђевић коју је довео

Многи су кости оставили овде, не знаjући ни где jе та Француска, о коjоj су, исцепаних опанака с водом до колена у плитким рововима, толико слушали од своjих егзотичних и витешких сабораца     ЖИВОЈИН Аврамовић, Милоjе Петровић, Јордан Костић, Драги Добросављевић, Атанасиjе Тасић, Траjанко Стоjановић, Драгољуб Петровић, Тодор Стевановић, Милорад Митић, Десимир Алексић, Алекса Савић, Живадин Живковић, Лазар Лазаревић, Милутин Максимовић, Видан Радосављевић. И многи други. Построjени на вечитоj, каменоj стражи. Српско воjничко гробље у Тиjеу, надомак Париза. Бели се крст до крста. Под конац. Водоравно, усправно и диjагонално. На првоj линиjи фронта и даље непобедиво стоjе Јован, Петар, Миша, Груjа, Милирад, Љубомир, Јелисиjе, Јевто, Воjа, Милош, Ђорђе, Милан,

БЕОГРАД, 4. ЈУЛА /СРНА/ – Аустроугарска обавjештаjна служба проjектовала jе атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. године у Сараjеву да би Аустриjа добила повод за агресиjу на Србиjу, оциjенили су аутори монографиjе “Гаврило Принцип-енигма српско-аустриjских шпиjунских битака”, на промоциjи у Београду.   Један од двоjице аутора, професор Факултета безбjедности у Београду Милан Миjалковски рекао jе да се монографиjа разликуjе од других књига о тоj теми по томе што jе резултат безбjедносне анализе српских и аустроугарских обавjештаjних извора. Он напомиње да jе улога обавjештаjних служби остала као велика непознаница, не само аустриjских и српских, него и других земаља – Њемачке, Русиjе, Турске и Француске, али и таjних друштава. Анализа jе показала, наводи Миjалковски, да jе

Код заjедничког спомен-обиљежjе солунским борцима, борцима Народноослободилачког рата и борцима одбрамбено-отаџбинског рата у Доњем Водичеву код Новог Града положени су виjенци и прислужене свиjеће поводом Дана сjећања на борце погинуле у ослободилачким ратовима у 20. виjеку са подручjа ове општине. Виjенце су положиле делегациjе општине Нови Град, општинске Борачке организациjе и чланови општинске комисиjе за његовање традициjа ослободилачких ратова. Спомен-обиљежjе у Водичеву изграђено jе за 12 солунских бораца, 90 бораца НОР-а, 374 жртве фашистичког терора и 10 бораца одбрамбено-отаџбинског рата. Савjетник начелника општине Ранко Дабић подсjетио jе да jе општинска комисиjа утврдила 3. jули као Дан сjећања и истакао да jе битно сачувати традициjу и сjећање на оне коjи су

Навршава се jедно столеће од компонавања и првог извођења чувене корачнице композитора Станислава Биничког. Данас познати текст ”Марша на Дрину” написао почетком шездесетих новинар и песник Милоjе Поповић БЕОГРАД – Обележавање 100 година од почетка Првог светског рата, уjедно jе и прилика за подсећање да се навршава тачно jедно столеће од компонавања и првог извођења чувене корачнице “Марш на Дрину” композитора Станислава Биничког. “Марш на Дрину” доживео jе и озбиљну међународну славу, тако су холандски састав “The Spotnicks” или познати британски “The Shadows” такође обjавили обраде “Марша на Дрину”, коjе су своjевремено досегле високу популарност у поjединим земљама. Данас познати текст ”Марша на Дрину” написао jе почетком шездесетих новинар и

Братанци-унуци наjпознатиjег младобосанског револуционара поричу да jе Гаврило оболео од туберкулозе пре атентата. – Нераскидива веза између културе и борбе за национално ослобођење     Оживљене су приче да jе Гаврило био слабог здравља, болешљив, укључуjући и тврдњу да jе и пре атентата боловао од туберкулозе. Чули смо и да у неким књигама обjављеним у последње време управо туберкулозу помињу као разлог што jе уопште извршио атентат на Франца Фердинанда. Пошто jе у оно време то била тешка, неизлечива болест коjа jе односила много живота, он се наводно због тога и одлучио да пуца на престолонаследника. На крилима уметничке слободе неко jе сковао и наводну Гаврилову поруку коjа гласи „После