У Мркоњић Граду, служењем парастоса и полагањем вијенаца обиљежена је 92-годишњица од подизања споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу Мркоњићу. Споменик је подигнут 14. децембра 1924 године, а открио га је краљев изасланик војвода Јанко Вукотић Сердар. Након четири мјесеца, од откривања споменика 1.априла 1925.године Мркоњић Град је добио садашњи назив. Споменик су 28.априла 1941.године порушиле усташе уз помоћ њемачке војске. Обновљен је 1991.године, да би га 10.октобра 1995.године порушили припадници Оружаних снага Државе Хрватске и Хрватског вјећа одбране. Поново је обновљен 1996.године. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Данас 95 година од смрти краља Петра Првог Ослободиоца …

Музеј историје Југославије данас слави 20 година постојања Најпосећенији музеј у Србији, Музеј историје Југославије, који годишње обиђе 120.000 људи, започеће данас од 10 часова, уз своју публику, прославу 20. рођендана, изложбом једног предмета “Трчање кроз време”. У објекту Музеја 25. мај, наиме, биће изложена једна од четири соколске штафете које су у септембру 1940, поводом седамнаестог рођендана Петра Другог Карађорђевића, престолонаследника и старешине “Сокола”, стигле у Београд у организацији Савеза сокола Краљевине Југославије. Штафета је ношена од Скопља, Ниша и Крагујевца до Београда, а МИЈ је откупио ове године, током трајања изложбе “Ко је соко – тај је Југословен”. Музеј у чијем слогану пише “Ми чувамо сећање”, својим посетиоцима

Окупатор до ослобођења града није стигао да пренесе остатке свих аустроугарских војника из масовних гробница у Београду и Земуну Аустроугарски војници погинули током борби за Београд 1914–1915. сахрањивани су у провизорним гробницама широм града. Након окупације, од октобра 1915, рањеници преминули у резервним болницама сахрањивани су око објеката Војне болнице на Врачару и на привременој локацији уз градско „Ново гробље”. Војни генерални гуверман у Србији је убрзо покренуо питање формирања сталног, централног војног гробља. За ову намену одређено је дотадашње привремено аустроугарско војничко гробље поред североисточног дела „Новог гробља”. Аустроугарска парцела се граничила са српским војничким гробљем, на којој ће после рата бити подигнута спомен-костурница браниоцима Београда. До 9. октобра

После две деценије поново иницијатива да се обнови Централно гробље наше војске у Великом рату. После Другог светског рата на месту 2.500 крстача посађена шума Прошло је пуних 18 година откако је Милослав Самарџић, главни и одговорни уредник “Погледа”, поднео крагујевачкој скупштини иницијативу да се обнови “српски Зејтинлик” – српско војничко гробље из 1914-1915. године, на простору Шумарица, између каменог лава и хотела, где су сахрањиване жртве са Цера, Колубаре и других битака. Ова иницијатива је својевремено прихваћена, али до данас није реализована. Самарџић је поново, скоро две деценије касније, преко медија иницирао обнову 2.500 старих гробова. – Срамота је да скоро нико не зна да поред старог српског гробља,

Служењем парастоса у бањалучком Храму Христа Спаситеља за нестале и погинуле српске борце Првог свјетског рата, данас је почело обиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. године. Парастосу су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, потпредсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, представници Републичког и Градског удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је да улазак Српске војске у Бањалуку 1918. године говори о великој и часној побједи српског народа у Великом рату.

Делегација Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године данас је у Бањалуци положила вијенац на споменик жртвама велеиздајничких процеса на гробљу “Свети Пантелија”. Вијенац је положен у оквиру обиљежавања 21. новембра 1918. године, дана уласка Српске војске у Бањалуку. Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918 године у Бањалуци Небојша Куштриновић рекао је да је повратак овог великог датума у град на Врбасу доказ да истина живи. Он је најавио да се ради на томе да се за двије године подигне споменик поводом 100 година од уласка Српске војске у Бањалуку. Предсједник Републичког удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918 године Владимир Шеварика рекао је да су српске

У Бањалуци ће у уторак, 22. новембра, бити обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, а у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије. Предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић истакао је да заједничко обиљежавање Републике Српске и Србије говори о значају тог догађаја. Он је подсјетио да су српске снаге, у којима је било око 25.000 српских добровољаца из БиХ, 21. новембра 1918. године ослободиле Бањалуку. “Данас постоје неке квазиисториографске снаге које покушавају ревизијом историје да жртву прикажу као агресора, односно окупирану земљу као агресорску и то је проблем који српски народ има у својој историји, а

Централном државном церемонијом полагањем венаца и одавањем почасти код Спомен костурнице бранилаца Београда данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату БЕОГРАД – Централном државном церемонијом полагањем венаца и одавањем почасти код Спомен костурнице бранилаца Београда данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату. Церемонију је, уз пуне војне и државне почасти, предводио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин који је положио венац у име Владе Србије. “Када је пре 98 година најзад стигла добра вест да ће најстрашнија кланица у дотадашњој историји нестати, свет се обрадовао и помислио да се лудило рата више неће поновити”, истакао је Вулин. Када се на данашњи дан

Војвода Степа – У селу које је по њему добило име осликан је мурал посвећен чувеном војсковођи из Великог рата Степи Степановићу. Поред мурала написани су стихови Алексе Шантића: „Шта Србија може показо си свету, и њезине душе да су Бога део”, из песме написане 1919. године. Мурал је величине 25 квадратних метара и налази се на згради Дома културе, поред споменика војсковођи и његовим добровољцима из Првог светског рата, који су основали ово насеље. Мурал је израдио Андреј Јосифовски, асистент на Архитектонском факултету у Београду, познатији јавности као Пијаниста. Село смештено у општини Нова Црња, уз границу с Румунијом, основали су Срби добровољци са Солунског фронта, који су стигли