arrow up

20.000 СПЛИЋАНА И НАВИЈАЧА ХАЈДУКА дочекало 1918. српску војску на Риви

„Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била!“ речи су којима је сплитски градоначелник др Јосип Смодлака дочекао на Риви 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије 20. новембра 1918. године. Једна од најтежих деценија у модерној историји Србије – она друга у XX веку – крунисана је великом победом пробијањем Солунског фронта, ослобођењем окупиране земље и припајањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба, формиране крајем 1918. године на јужном тлу распале Аустроугарске монархије, те формирањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Симболично, круна тог уједињења био је улазак трупа Српске војске

Солун: Признање „Мајка Србија“ чувару Зејтинлика Ђорђу Михаиловићу

Министар спољних послова је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања. Министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон уручили су јуче у Солуну признање „Мајка Србија“ чувару војничког гробља на Зејтинлику Ђорђу Михаиловићу. Селаковић је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања и мјеста које свједочи шта се српском народу дешавало и кроз шта је прошао да би данас био слободан, живио у Србији и чувао своју сувереност. Он је навео да је признање Михаиловићу уручено на дан када је потписано примирје у Првом свјетском рату, што је

Премијерно приказивање филма „Седам хиљада душа”

У Свечаној сали Дома Војске Србије, у четвртак 11. новембра 2021. године у 19 часова, премијерно ће бити приказан филм „Седам хиљада душа” редитеља Сањина Мирића. „Седам хиљада душа” је документарно-играни филм о страдању српских и руских војника и цивила интернираних у аустроугарске логоре Јиндриховице и Броумов, на територији данашње Чешке Републике. Ови логори су имали око 500 објеката, у којима је било 60.000 ратних заробљеника. Изузетно тешки услови рада, без јела, обуће и одеће, зима и заразне болести, утицали су да не преживи огроман број Срба. У Јиндриховицама се налази маузолеј у којем су остаци 7.100 српских и 189 руских жртава. То је друга највећа српска гробница на свету.

Рапорт каплара Гаврића

Рат jе државни посао. Воде га армиjе и масе. У њему нема места за поjединца, за његове разлоге и судбину. Са друге стране, ратови се памте и као поjединачне трагедиjе и хероjства. Судбина, ратна и животна, осмогодишњег дечака Момчила Гаврића из села Трбушница код Лознице, обjединила jе све парадоксе и апсурде рата. Један, за велике државне разлоге, небитан мали живот споjио jе у свом траjању бол и несрећу, храброст и решеност да се стигне до часног краjа.  Леополд фон Бертхолд, министар спољних послова Аустроугарске, издао jе налог да 28. jула 1914. телеграм о обjави рата Србиjи буде послат обичном поштом у Београд. Како су све државне установе биле евакуисане, телеграфисти

Бојанић: Гробље које нишлије зову Старо војничко гробље или Енглеско или Француско, а треба Српско, зар не?

Зашто на Старом војничком гробљу у Нишу нема обележја за Српске страдалнике као што има за аустроугарске и немачке војнике као и обележје Британског комонвелта? То је велика срамота, за све нас… која траје деценијама. Ред је да ту грешку и немар исправимо. Пише: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја Зашто су нам увек прече туђе жртве од наши сопствених? Тужно је што на такозваном “Енглеском гробљу” у Нишу споменике имају Енглези, Аустроугари, Немци а само Срби немају своје обележје (споменик)? Трагично је да када делегације посете ово наше ,,Старо“ војничко гробље венце постављају на голи бетон, зашто се није смогло воље и снаге да се подигне, споменик, или

СРПСКА ДОБРОТВОРКА, ЛЕДИ ЛЕЈЛА ПЕЏЕТ: „Само да ме моји Срби не забораве“

24. септембрa 1958. године умрла је леди Лејла Пеџет, хероина која је својом несебичном жртвом задужила српски народ. Лејла Пеџет била је енглеска племкиња. Уједно – добротвор и пожртвована болничарка у једном од најтежих периода у српској истрорији, жена која је самопрегорним радом у ратно вријеме сачувала животе многих наших сународника. У Београд је стигла 1910. године. Убрзо је почео Први балкански рат, а потом и Други, у којима се леди Пеџет посветила бризи о другима, постала је једна од првих добровољних болничарки у војним болницама у Београду. Иако је 1913. године напустила Београд и вратила се у Лондон, већ у новембру 1914. године, по избијању Првог свјетског рата, стигла

Српски мученици на Крфу, острву хомерске принцезе

Данас је годишњица доласка српске војске на Крф и Видо. После неуспелог покушаjа да се српска воjска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армиjе и пресецања комуникациjа, као и изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српскоj воjсци, Врховна команда jе 24. новембра 1915. одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаниjе на Јадранско приморjе. После више од месец дана тешких маршева по наjтежем времену и беспућу, српска воjска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на коjем се до априла нашло 151.828 воjника, у Бизерти око 13.000 воjника, а на Корзици и у Францускоj њих око 5.000. Књига Жељка Поповића

ЗАСТАВЕ НА КУЋАМА, ЋИРИЛИЦА У ЗАКОНУ: Парламенти Србије и РС усвојиће пропис о националном писму

Србија и Република Српска обележавају данас Дан српског јединства, слободе и националне заставе централном манифестацијом у Београду, али ће тробојке бити истакнуте широм градова где има наших људи. Са Калемегдана ће се око 17 часова чути почасна артиљеријска паљба. На Тргу Републике грађани ће моћи да виде дефиле “устаника” и коњице и наступ културно-уметничких друштава. Трубачи и коњица биће и на Славији. Свираће Марш на Дрину. Код Владе Србије планиран је програм током којег ће командир коњичке јединице предати рапорт “војводи Живојину Мишићу”. Грађани ће се из ових праваца сливати ка Савском тргу, где ће, код споменика Стефану Немањи, бити гардисти са пуковским заставама уз налет хеликоптера. После химне “Боже

Душан Бабац: Антрополошка и друга мудровања „фелдвебела“ Крлежe

Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чека већ 58 година да буде објављено, као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу. Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом: „Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, с обзиром на време када је настало“. Приредио Павле М. Бабац Господине Крлежа,У четвртом броју „Републике“, часописа за књижевност и уметност, за месец април 1954. године, штампали сте Ваше записе из 1916, 1919, 1920, 1921. и 1933. године. У

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ – СВЕДОЦИ ХРИСТОВИ

Године 1918, у ноћи између 16. и 17. јула, бољшевици су у Ипатјевском дому у Јекатринбургу умучили Царску Породицу Романових. Руска Загранична Црква их је канонизовала 1983, а Московска Патријаршија 2000. године. Тиме је Црква потврдила да светост последњег православног цара у историји: први је био равноапостолни Константин, а потоњи Николај Мученик. Какви су  били они које је Господ удостојио мученичког венца? ДОБРОТА И ПРОСТОСРДАЧНОСТ Цар Николај је настојао да буде Цар по угледу на Христа, Кротког и Смиреног Цара над царевима. О њему је генерал Дитерихс писао: „Господар је био уман човек, образован и веома начитан. Он је владао огромним памћењем, посебно имена, и бивао је неуобичајено интересантан саговорник.

ПОТРЕСНА ПОРУKА СРПСKОГ МИНИСТРА: Неко твој ти је запалио свећу – Бог да ти душу прости (ФОТО)

“1914-1918 Рајфенсдорф преко 8.000 Срба, Маутхаузен преко 8.000 Срба, Ашах преко 5.300 Срба… Колико ли би деце изродили да су могли да поживе?! Најстарији брат мога деде Вилотије Селаковић окончао је свој 37-годишњи живот преко 1050 км од родног Златибора 15. марта 1916. године надомак Ашаха у Горњој Аустрији. Али чињеница да смо ми, потомци његове браће Велимира, Драгутина и Драгољуба живи, да славимо славу, да рађамо децу, да говоримо српским језиком и да се боримо за нашу Србију сећајући се њега и Радоша, који почива у Тунису, сведочи да је живот непрестана борба, јер је Христос победио смрт! Србија се данас развија и напредује, она се изграђује и образује

Милунка Савић

Буђење

Дошла ми у сан Милунка Савић. Не знам ни како ни зашто. Био је обичан дан, мислио сам нестаће у обичној ноћи. Ни слутио нисам да ће ноћ осветлити дан.                  Стоји тако Милунка наслоњена на пушку са исуканим бајонетом, а прса јој се не виде, и нема их, само бљеште две Легије части и Карађорђеве звезде с мачевима, Свети Мајкл британски и Свети Ђорђе победоносац руски , па Ратни крст са златном палмом –орден који  ни једна жена, ни пре ни после ње, није носила. Гвоздена Милунка из „Гвозденог“ другог пешадијског пука „Књаз Михајло“. Крај ње још једна жена и она сва у одликовањима.                    „Не препознајеш је, а 

Како је српски народ умирао на Дрини: Вешали их, а они су викали ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Фотографија је вешање групе Копаоничана јула 1916 које је пратио песник Војислав Илић млађи, који се тада налазио у Крушевцу. Приказавши поворку осуђеника, везаних руку, пратњи окупаторских жандарма, описао је детаље извршење казне. “Kao највеличанственији тренутак из тешког страдања на Дрини, која је дуго времена текла мутна и крвава, споменућу дивно херојство Светозара Тешевића, тежака из села Дринска. Пријеки суд изрекао му је смртну казну. Морао је сам себи ископати гробницу. Чим се усправио, била му је наметнута омча око врата. Још је стигао да кликне пригушено: “Живио краљ Петар I ! Живила Србија!“… Тијело се заљуљало на вјешалима али само за један моменат. Конопац је пукао неким Провиђењем које

Петар Петровић Његош

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе

Реформе у последњих двадесет година изгурале су косовки мит из уџбеника. Врхунац је избацивање првог српског просветитеља из програма за осми разред – од Светог Саве ни трага ни гласа, а учи се о историји језика којим је писао! Градиво из српског не прати часове историје: у Другом светском рату, према књижевним делима, страдали су само Јевреји. Пише Сенка Милош Ово за Спутњик каже проф др Оливера Крупеж, професор књижевности и српског језика из Чачка која се годинама бави корпусом канонских дела српске књижевности у школском програму. То је и тема њене докторске дисертације у којој је, како каже, доказала да су се поједине тематске целине важне за духовне димензије

О Буњевцима и Шокцима

Буњевци и Шокци су две посебне и специфичне етничке групе које данас настањују северне делове Републике Србије и њену околину мада су међу собом веома блиске уз напомену да стапање међу њима не постоји. И једни и други сматрају ону другу групацију као посебну, тј. одвојену од њих у етничком смислу. Буњевци живе у северном делу Бачке а Суботица се сматра њиховом незваничном престоницом. Буњеваца има и у мађарском делу Бачке (тзв. Бајски троугао) док Шокци углавном живе у Барањи а има их и у јужним деловима Бачке уз Дунав као и у мађарском делу Барање. Историјски, Шокаца је некада било много више него данас па су се тако нпр.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.