arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

“Срби у Хрватској изумиру, остали још у источној Славонији”

Повод за разговор с Филипом Шкиљаном, доктором историјских наука и научником с Института за миграције и народности, његов је научни рад “Идентитет Срба у Хрватској”, објављен у часопису “Политичка мисао” Тромесечно интензивно истраживање Шкиљан је провео методом интервјуа на узорку од 36 испитаника српске националности широм земље: говорили су о властитом осећају идентитета, важности религије за идентитет, осећају српства, односима с Хрватима у најближој околини, важности неговања ћириличког писма и бројним другим темама. Можете ли елаборирати закључни део вашег рада у коме тврдите како нема сумње да су Срби у Хрватској пред изумирањем? Последњи попис становништва упозорава на споменути тренд – у поређењу са пописом из 2001. у опадању је број

„Кôд Славонија“: Како су два главна српска агента упала у опасну хашку клопку

Хашки трибунал после смрти Горана Хаџића нема кога да оптужи за наводне злочине у Славонији и зато покушава да одговорност за то припише Јовици Станишићу и Франку Симатовићу. У наставку хашког процеса бившим челницима Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу — Френкију војни вештак оптужбе Рејно Туненс изјавио је да су јединице те службе учествовале у насилном преузимању општина у БиХ, прогону несрпских цивила и злочинима над њима 1992–1994. Станишић, тадашњи шеф СДБ Србије, и Симатовић, први оперативац те службе, оптужени су за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991–1995. Према оптужници, то је био циљ удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, а у којем

Злочини над Србима у Осијеку 1991-1992

Злочини над Србима у Осијеку и околини су се дешавали у периоду 1991-1992. У оквиру ратних злочина који су се тада догодили страдало је више стотина цивила углавном Срба. Све те злочине је организовао осјечки „шериф“ Бранимир Главаш, у то време господар живота и смрти Осијека и околине. Тако су организоване бројне пљачке, убиства, психофизичка малтретирања, уцене, отимање станова, киднаповања, застрашивања цивила и др. односно спровођено је масовно етничко чишћење над српским становништвом у Осијеку, како би се они иселили у СР Србију. Сви ови злочини су били добро познати хрватском политичком, војном и полицијском врху у Загребу. Тим пре, што је и Владимир Шекс, тадашњи потпредседник хрватског Сабора био из Осијека,

Дружење Срба из западне Славоније Фото: РТРС

Дружење Срба протјераних из Западне Славоније (ВИДЕО)

Удружење Срба протјераних из Западне Славоније по 20. пут организовало је дружење, на којем су уручили захвалнице и признања онима који су их свих ових година подржавали и помагали. Кажу да су остали у Републици Српској која их је прихватила, а они ће јој заузврат бити одани. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Јубиларно 20. Западно славонско вече!

 Да се не заборави! Петак, 02. фебруара 2018. са почетком у 19. часова Мотел „Језеро“ (Рогуљић) ТРН, Лакташи, Република Српска Програм: 19:00 почетак 21:00 поздравна ријеч 21:30 вечера 22:00 – 23:30 КУД Славонија у срцу Београд и Србац 23:00 – 04:00 пјесмом кроз Славонију воде нас: Ратко Радуловић, Драган Ћасић, Чедо Радаковић и Зоран Дмитрашиновић уз оркестар Милана Милаковића, Цјена карте 35 КМ у продаји Организујемо и превоз из Београда Повратна карта 800.00 дин. полазак из Београда 02.02.2018, петак око 11 сати. Повратак у суботу 03.02.2018, из Бања Луке око 4 сата. Резервација и информације на тел. +387 63 258 225 Жаре Добро дошли!

Помен код споменика жртвама Другог свјетског рата

Помен у Доњим Граховљанима за жртве офанзиве Хрватске војске 1991. године

Реквијем за пакрачка села : У десетак села, остали су цивили који су трагично завршили и за чијим се посмртним остацима и данас трага Пакрац – У селу Горњи Граховљани код Пакраца, 28. децембра први пут је одржан помен за цивилно становништво пакрачког краја настрадало крајем 1991. године. Хрватска војска села заузела је села насељена српским становништвом. У сваком од тих десетак села остали су цивили који су трагично завршили и за чијим се посмртним остацима и данас трага. Само у Горњим Граховљанима нестало је 16 цивила, у Бранешцима седам, у Кусоњама десетак, а жртве се биљеже и у другим селима. Окупљени су се кроз молитву сјетили и цивила из

Свијеће - помен

Злочин над Србима у Машићкој Шаговини без казне и након 26 година

Навршава се 26 година од злочина у селу Машићка Шаговина, код Новске у Хрватској, када су хрватски војници убили 55 Срба, који су славили славу Светог Николу, а за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Припадници бригаде хрватских „зенги“ су ноћу са 18. на 19. децембар упали у ово село, при чему су заробили, а потом и ликвидирали Србе, међу којима 31 цивила и припадника Tериторијалне одбране из Машићке Шаговине, а остало су били добровољци из Србије. Тијела су толико била измасакрирана /разбијене главе, поломљени удови, одсјечени носеви и језици, забијени клинци под нокте…/ да још нису идентификована,

Воћин : Сећање на 40 српских цивила које су 1991. убили Хрвати

Данас се навршава 26 година од страдања српских цивила у Воћину и околним селима. За овај злочин хрватске војске до данас нико није одговарао.  Према попису становништва из 1991. у Воћину је живело 1569 мештана, међу којима је било 1009 Срба, 426 Хрвата и 134 осталих. Ово мало славонско место познато је као једно од највећих стратишта за време Другог светског рата, када усташе убиле више стотина цивила српске националности. Највише је страдало село Кометник где је 13-14. јануара 1942. стрељано 200 Срба. Нажалост, ови злочини над Србима су поновљени 51-у годину касније. Уласком хрватске војске у Воћин 13.12.1991. спаљена су и разорена српска села Секулинци, Хум Пустара, Горњи Мељани, Кометник, Ђуричићи…стотине

“ К О Л О Н А „

Било је то давне деведесетпрве 13. децембар и зима стеже а српска колона низ цијели Папук са узнемиреним народом се растеже. Сви иду некуд у непознато и ко зна куда и до када, натоварени понеким стварима а у души им немир влада. Напустили огњишта своја наредио је тамо неко, ал` куда и до када нико им није рек`о. Аута, трактори и камиони пролазе кроз беспућа Папука, неки се преврћу а неки стају ни на половини, непознатог пута. Стравичан призор, рек`о би неко кад би погледао све са стране, ал` је наредба таква била да не смије нико да остане. Ја нисам била у тој колони ал` су родитељи мој били,

Arhiva / Foto D.Dozet

Годишњица убиства 17 Срба у Паулин Двору, код Осијека

Данас се навршава 26 година када је у ноћи између 11. и 12. децембра више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало је у кућу Андрије Буквића и убило 18 цивила Данас се навршава 26 година када је у ноћи између 11. и 12. децембра више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало је у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су били у некој врсти кућног притвора мештани углавном српске националности и због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама, убили 18 цивила. Како је саопштио Веритас , те ноћи 1991. убијено 17 Срба и један Мађар, просечне старости 64 године.

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 11. децембар 1991. Годишњица злочина над Србима у Паулин Двору

Село Паулин Двор код Осиjека. Припадници хрватске воjске су наводно због освете за погинулог саборца упали 11. децембра 1991. године у кућу Андриjе Буквића у Паулин Двору код Осиjека, гдjе су држани цивили старости од 45 до 81 године у кућном притвору и поубиjали их. Међу њима била су и четири брачна пара. Убиjено jе 17 Срба и jедан припадник мађарске националности. Убиjени су Милан Лабус, Спасоjе Миловић, Боjа Грубишић, Божидар Суџуковић, Босиљка Катић, Бошко Јелић, Милан Катић, Дмитар Катић, Драгиња Катић, Вукашин Медић, Даринка Вуjновић, Анђа Јелић, Милица Миловић, Петар Катић, Јован Гаврић, Милена Родић и Мариjа Суџуковић, сви српске националности, те Кећкеш Драгутин, мађарске националности. Посмртни остаци 17 цивила

Паулин Двор

Годишњица страдања Срба у Паулин Двору

Ноћу 11/12. децембра 1991. године више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало је у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су били у некој врсти кућног притвора мјештани углавном српске националности и због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама, убили 18 цивила. 17 Срба и 1 Мађара, просјечне старости 64 године. Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синовиМилан(59) и Петар (54), снаха Босиљка (47) и рођака Драгиња (69). Након мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвежено са мјеста злочина и скривено  на простору војног складишта

Мислав Хорват: Рушење срамотног „Вуковарског мита“

Увод: Сваки народ има jедан или више националних митова. Митови су кохезивна сила народа и мотивациjа. Поготово у тешким временима, митови помажу да сваки припадник одређеног народа постане свjестан своjе припадности и свог мjеста у том народу, свог диоништва у jедноj великоj породици чиjа jе прошлост често била мукотрпна, али и славна, а очували су jе храброст, част и спремност поjединца на жртву за заjедницу. Тако Французи имаjу „Ивану Ореланску“, Срби „Kосовски мит“, итд. Мит ниjе лаж ни измишљотина него стварни догађаj коjи jе кроз стољећа попримио митске димензиjе у свиjести народа и постао централна точка у обликовању националног идентитета. Хрвати као и многе друге умjетно створене нациjе све до

Логори за Србе били формирани и прије пада Вуковара

Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да су Срби у Хрватској деведесетих година прошлог вијека били изложени жестоким малтретирањима и нападима на њихову имовину и животе, што доказује и примјер из западне Славоније, из села Кип и Клиса, гдје су прије пада Вуковара били основани логори смрти као што су Марино Село, Рибњак и Пакрачка Пољана. Штрбац је рекао да је увод у такозвану Вуковарску битку био однос Хрвата и новоформиране сецесионистичке војске „Зенге“ према легалној војсци ЈНА и према Србима којих је тада било око 40 одсто на подручју Вуковара. „У изјавама хрватских званичника нигдје се не спомиње да су и у Вуковару страдали Срби и војници

Линта: Данас 26 година од 18. новембра 1991. године када је ЈНА ослободила Вуковар од хрватских паравојних формација

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да се данас навршава 26. година од 18. новембра 1991. године када су припадници ЈНА ослободили Вуковар од хрватских паравојних формација које је основала проусташка власт Фрање Туђмана. У прољеће 1991. године хрватскe паравојнe формацијe су окупирале Вуковар и почелe дизати у ваздух српске кафиће и куће, а затим су почела организована застрашивања, отимања, премлаћивања и убијства Срба. Рат у Вуковару је почео када су хрватске паравојне формације крајем августа 1991. започеле блокаду гарнизона ЈНА којем су искључили воду и струју а припаднике легалне ЈНА убијали снајперима. Према подацима Удружењa српских породица убијених, погинулих, несталих и насилно одведених лица „Против заборава“ које

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.