Сарајево - Романија Архиве - Страница 8 од 44 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Сарајево - Романија » Страна 8

Кецмановић: 1. март 1992. – Политичко насиље над Србима

8. март 2019.

Референдум о сецесији БиХ, одржан 1. марта 1992. године, био је својеврстан муслиманско-хрватски пуцањ у Југославију и атентат на БиХ, као и политичко насиље над српским народом, изјавио је данас у Београду професор политичких наука Ненад Кецмановић. Кецмановић је на трибини „Референдум о сецесији БиХ 1992. и стварање Републике Српске – 27 година касније“ рекао да су и једно и друго, односно и пуцањ у Југославију и атентат на БиХ, на неки начин успјели. Он је указао да је то довело до неке врсте суицида, јер послије тог референдума који је био политичко насиље над српским народом, БиХ није постала оно што је била некада. „БиХ није постала ни оно

Обиљежавање 23 године од егзодуса сарајевских Срба 16. марта

5. март 2019.

Двадесеттри године од завршетка егзодуса сарајевских Срба биће обиљежене 16. марта, а програм ће почети на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу одавањем почасти погинулим борцима и полагањем вијенаца, најавио је данас помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић. Граонић је рекао да ће програм почети у 12.00 часова, а у Цркви Светог Георгија на Равној Романији у 13.00 часова биће служен парастос за све страдале Србе у одбрамбено-отаџбинском рату, првенствено за Србе Сарајевско-романијске регије који су страдали у одбрани својих простора. Он је навео да је на данашњем састанку са руководством града Источно Сарајево, начелницима општина у саставу града и борачких организација договорено да 16. марта у 14.00

Сведок са лица места … Рат у тадашњој Босни и Херцеговини није почео 1. марта 1992. године…

1. март 2019.

Рат у Босни и Херцеговини није почео 1. марта, а није ни 4. или 6. априла 1992. године, како то желе казати разни „експерти“ опште праксе, политички и војни аналитичари који су све те догађаје посматрали са огромне просторне удаљености. Рат у Босни и Херцеговини званично је почео кад су војне и паравојне фаланге Републике Хрватске напале територију тадашње Босне и Херцеговине, односно подручје око Требиња /село Равно/ у Херцеговини 1.10.1991. године. Тај догађај се може и треба сматрати почетком рата у Босни и Херцеговини. Разни “свезнајући експерти” опште праксе и булумента разних аналитичара који су били далеко од свих догађаја и стварности из тог времена су највећи “фабриканти” неистина

Живи и мртви сарајевски Срби у истој избјегличкој колони – Збогом Сарајево

26. фебруар 2019.

Остаће забиљежено да нас више нема тамо гдје смо некада били и да нас више никад неће ни бити … Све је то живот и он траје… до када, е то нико не зна. Збогом Сарајево! Ових дана навршава се 23 године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 150.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су прије њих генерације и генерације Срба вијековима стварале. „Фебруар и почетак марта 1996. године… Срби су напустили одбрањене општине и насеља тадашњег Српског Сарајева – Грбавицу, Неђариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац – и савлађујући сњежну олују, у избјегличким колонама

Шеховац: Стварају климу у којој су сви Срби фашисти, а сви Бошњаци антифашисти

14. фебруар 2019.

Члан Управног одбора /УО/ Удружења антифашиста и бораца НОР-а /УАБНОР/ сарајевске општине Илиџа Душан Шеховац упозорио је да су чланови и руководство овог удружења изложени јаком притиску да га уклоне из Управног одбора, оцијенивши да је ријеч о „етничком чишћењу и оно мало Срба који су у руководствима стварних антифашистичких удружења“. Шеховац је истакао да се све то чини „под диригенском палицом“ предсједника Управног одбора САБНОР-а Кантона Сарајево Ибре Чомића. „На челу свих општинских скупштина и управних одбора су Бошњаци. Мене желе казнити, разријешити чланства у Управном одбору, због мојих аргументованих ставова о грађанском рату од 1992. до 1995. године у БиХ, које нико није успио јавно да оспори“, рекао

Пoтврђена оптужница за ратни злочин над Србима

8. фебруар 2019.

Суд БиХ потврдио је оптужницу у предмету „Срабовић и други“ у којој осам лица терети за почињени ратни злочин над српским цивилима у Лукавцу 1992. године. Оптужени су Зијад Срабовић, некадашњи замјеник директора Граничне полиције БиХ, Рефик Моранкић, Ахмет Бајрић, Сенаид Ћосић, Абид Арапчић, Пашага Чајић, Мирсад Жилић и Самир Џамбић, саопштено је из Суда БиХ. Они су за вријеме рата у БиХ и оружаног сукоба између Војске Републике Српске и Територијалне одбране тадашње БиХ, касније такозване Армије БиХ на подручју општине Лукавац у периоду од јуна до половине октобра 1992. године поступали противно правилима међународног хуманитарног права. Срабовић је оптужен да је у својству помоћника команданта за безбједност Штаба

Бабовић: Маркале прије 25 ГОДИНА режирао Алија Изетбеговић и Мустафа Церић

5. фебруар 2019.

Данас се навршило 25 година од масакра на сарајевској пијаци Маркале, за шта су окривљени припадници Војске Републике Српске, иако је утврђено да не постоје докази да су пројектили испаљени са српских положаја. Замјеник главног и одговорног уредника дневног листа „Вечерње новости“ Милан Бабовић рекао је за ТВ „Пинк“ да постоје чврсти докази у самом Хашком трибуналу да Срби нису починили тај злочин. Он је подсјетио да је прије извјесног времена заштићени свједок, који је био тјелохранитељ Алије Изетбеговића, и за чије свједочење постоји транскрипт, рекао да је чуо разговор између Алије Изетбеговића и Мустафе Церића да се спрема масакр на Маркалама. „Постоји налаз наших балистичара, који је рађен

Попарић: Деградирали доказе да би окривили Србе

5. фебруар 2019.

У Хашком трибуналу систематски су прављене лоше, црно бијеле копије фотографија са мјеста злочина у рату у БиХ, које су, потпуно неупотребљиве за обарање тврдњи тужилаштва, достављане као доказни материјал одбранама српских оптуженика, тврди вјештак за балистику Миле Попарић, који је свједочио у неколико процеса у Хагу. Попарић за „Вечерње новости“ истиче да је већина фотографија била замрљана, па чак и потпуно црна и бескорисна за анализирање, а радило се о смишљеном деградирању доказа, да би браниоцима отежали и онемогућили одбрану. За све то вријеме тужилаштво је имало оригинале у колору на којима се све јасно видјело, али, како наводи Попарић, оне нису достављане одбрани, јер би постали докази који

Суботић: Нема сумње да је неко силом одвртао стабилизаторе мина

31. јануар 2019.

Вјештак балистичар Зорица Суботић, која је изучила доказе из предмета „Маркале један и два“, рекла је да нема сумње да је неко у хашком депоу силом и уз помоћ алата одвртао стабилизаторе мина, како би дискредитовао закључке који су донијели она и њен колега Миле Попарић. Суботићева и Попарић предано су изучили тај материјал, послије чега је написан обиман елаборат којим је указано на бројне неистине, недосљедности и злоупотребе Хашког тужилаштва. „Наша анализа урађена на основу серијског броја појединих компоненти, начина пуњења и других параметара, показала је да стабилизатор мине од 120 милиметара, који смо вештачили, не одговара документацији коју је Тужилаштво доставило“, рекла је Суботићева за данашње „Вечерње новости“.

Пекић: Брат Лука преминуо од посљедица мучења

30. јануар 2019.

Свједок Вељко Пекић рекао је у наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године да је његов брат Лука од посљедица мучења преминуо у логору у Доњој Махали, а да су Слободан Пантић и Цвијетин Максимовић касније спомињали да су Луку тукли и мучили Мато Живковић звани Ракијица, извјесни Марко и Пера Винцетић звани Коњ. Пекић, свједок Тужилаштва БиХ, испричао је да је Луку посљедњи пут видио 17. или 18. маја 1992. године, када су га на пункту у Доњем Ракићу заробили припадници ХВО-а и одвели у логор у Доњу Махалу. Он је додао да је од Слободана и Цвијетина, који су затворени неколико дана прије

Бранко Лукић, адвокат генерала Младића у Хагу Фото: РТРС

Хаг уништио доказе како би Србе осудили за „Маркале“

30. јануар 2019.

У Хашком трибуналу плански су оштећени материјали који иду у прилог српским оптуженицима, а један од примјера је уништавање доказа, како би Србе осудили за екслозију на сарајевској пијаци „Маркале“, тврди адвокат Бранко Лукић, бранилац генерала Ратка Младића. „Тужилаштво и секретаријат суда су једна машинерија. Крију доказе, лажу уништавају и нико за то неће одговарати“, рекао је Лукић, наводећи да је један реп мине са Маркала уништен током суђења Радовану Караџићу, а други током суђења Ратку Младићу. Он је за „Вечерње новости“ изјавио да су у Хаг донесена два репа мина као докази злочина на Маркалама, те да је један наводно пао 1994, а други 1995. године. „На њима су

Оптужница против Хусеина Мујановића за злочине над Србима у Сарајеву

29. јануар 2019.

Тужилаштво Србије за ратне злочине подигло је оптужницу против ратног управника логора у сарајевском насељу Храсница Хусеина Мујановића због ратних злочина против српских цивила у насељима Храсница и Соколовић колонија, потврђено је Срни у Вишем суду у Београду. Исти извор је навео да је суд примио ову оптужницу 25. децембра прошле године. Хусеин /Салиха/ Мујановић ухапшен је крајем јула прошле године на граничном прелазу Прибој-Увац, према потјерници МУП-а Србије. У бази београдског Центра за истраживање српских страдања у 20. вијеку Мујановић је регистрован као управник логора у Храсници од јула до краја септембра 1992. године. Према подацима овог центра, за вријеме управљања Мујановића овим логором, убијено је више од 10

СУТРА СЕ НАВРШАВАЈУ 23 ГОДИНЕ ОД ЗАТВАРАЊА НАЈЗЛОГЛАСНИЈЕГ ЛОГОРА У БиХ

26. јануар 2019.

Сутра ће се навршити 23 године откако је затворен посљедњи концентрациони логор у БиХ – „Силос“ у Тарчину из кога су на Светог Саву 1996. године изашла посљедња 44 преживјела логораша и то два мјесеца од парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ. Најзлогласнији логор у протеклом рату у БиХ отворен је 11. маја 1992. године, а затворен истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог свјетског рата „Аушвиц“. У концентрационом логору смрти „Силос“ било је затворено више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина, а логораши су ту мучени на 167 начина. Према свједочењима логораша, убијена су 24 српска заточеника

Чегар: Видио сам крв, комаде лобање, мозак убијених војника ЈНА

25. јануар 2019.

Бивши припадник Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова /МУП/ такозване РБиХ Зоран Чегар рекао је данас у Суду БиХ да је, након убиства припадника ЈНА испред Дома полиције у Сарајеву у априлу 1992. године, на „коцкама“ видио крв, комаде лобање, мозак и косу, те цистерну комуналне службе која је прала улицу. У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА, овај свједок Тужилаштва испричао је да је предвече, по доласку испред Дома полиције, затекао грозан призор. „Видио сам и нека тијела испред камиона. На улици су били неки непознати људи, те припадници Јукине јединице и наших специјалаца. Рекли су ми

НОВА СВЈЕДОЧЕЊА О УБИСТВУ ВОЈНИКА ЈНА У САРАЈЕВУ

13. децембар 2018.

Суђење команданту Специјалне јединице МУП-а тадашње БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, биће настављено Суду БиХ. У предмету „Велики парк“, осим Викића, оптужени су помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић. Викић, Пушина, Узуновић и Човчић, према оптужници, били су информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња. У оптужници је наведено да су они били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје