На суђењу Самиру Бејтићу за злочин почињен на Казанима код Сарајева, свједок Кантоналног тужилаштва Енес Хаскић рекао је да је учествовао у одвођењу једног цивила у команду Десете брдске бригаде тзв. Армије БиХ. Бејтић је оптужен да је као припадник Десете брдске бригаде, 25. децембра 1992. године незаконито мобилисаног цивила Зорана Вучуревића одвео испред линије раздвајања коју су држале снаге тзв. Армије БиХ и убио га, испаливши у њега два хица из пиштоља, након чега је тијело полио разређивачем ради уклањања трагова злочина. Он је оптужен и за друге злочине почињене на локалитету Казани, јавља Бирн. Свједок Хаскић навео је да је био командант Другог батаљона при Десетој брдској бригади,

У наставку суђења Едхему Годињаку, Медарису Шарићу и Мирку Бунози за злочине над српским цивилима у Трнову, свједоци Тужилаштва БиХ говорили су о томе како су убијени њихови родитељи и рођаци у љето 1992. године. Винко Елез изгубио је мајку Цвијету у збјегу у близини Рогоја. Мајка и отац Бошко избјегли су из Трнова након напада снага такозване Армије БиХ. Он је сазнао да је мајка Цвијета, која је тешко ходала, у једном тренутку заостала за групом и да, за разлику од оца, није успјела да дође до шумарка. Погођена, остала је да лежи у близини врела између Виса и Рогоја. “Пронашли смо њене посмртне остатке годину дана након погибије.

Војно-политички аналитичар Мирослав Лазански изјавио је Срни да је стереотип о Србима као доминантним кривцима за рат у БиХ јак, али да се он “лагано топи” након пресуде првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу и новим детаљима који су изречени о Сребреници и Маркалама. Реагујући на изјаву предсједавајућег Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића да је изненађен наводима у пресуди првом предсједнику Рапублике Српске Радовану Караџићу да је такозвана Армија БиХ гађала властите територије и позиције УН, Лазански је рекао да је годинама уназад јасно да су Маркале предмет велике манипулације. “Судија Мелвик Берд, који је издвојио мишљење у Трибуналу да су Бошњаци сами гађали Маркале и да Караџић није крив за

Можда је др Неле претерао када рече да се ниједан Србин није вратио у Сарајево. Понеки се и врати, али када види како је, поново оде Прошло је више од двадесет година од Дејтона, променила су се три америчка председника, изумели су мобилни телефон, Русија се вратила међу велесиле, Београд је био престоница три државе…, а ниједан Србин се није вратио у Сарајево”, рекао је др Неле Карајлић ономад у Бијељини окупљаним Србима, који су после потписивања Дејтона пре 20 година избегли са подручја Сарајева у Семберију. Домаћини су захваљивали избеглицама зато што су допринели развоју града, а ови узвраћали захвалношћу што су их у зиму 1996. дочекали као своје.

У Културном центру у Источном Новом Сарајеву данас ће, поводом обиљежавања 20 година од егзодуса сарајевских Срба, бити одржана академија “Још увијек постојим”. У оквиру културно-умјетничког програма биће приказани документарни филмови Сњежана Лаловића “Егзодус поново”, који је награђен Златном медаљом Београда, и Драгана Елчића “Сарајевски егзодус-три тачке на мир”, који је базиран на архивским материјалима из времена егзодуса, као и ратног периода. У оквиру обиљежавања овог значајног датума, биће постављена и изложба документарних фотографија, док ће пјесници и писци из Источног Сарајева говорити своје стихове и приче које се тематски односе на егзодус Срба из Сарајева. Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија рекао је да ће порука ове манифестације бити да

Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске подржаће иницијативу за формирање комисије за утврђивање истине о страдању Срба у Сарајеву, изјавио је ресорни министар Миленко Савановић. “Бивша комисија за Сарајево није оправдала постојање, јер су бошњачки чланови избјегавали оно што су требали да ураде, практично су правили опструкцију истрага на локацијама гдје се знало да су Срби убијани и сахрањивани”, рекао је Савановић Срни. Он је напоменуо да Амор Машовић као члан Комисије није оправдао улогу коју је имао у њеном раду. Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изјавио је раније Срни да је потребно поново покренути иницијативу за формирање комисије за утврђивање истине

У Бијељини ће данас бити обиљежено 20 година од егзодуса Срба из Сарајева. У Манастиру Свете Петке биће служена литургија. Биће одржана и академија на којој ће се говорити о трагедији сарајевских Срба којој ће присуствовати и предсједник РС Милорад Додик. Исељавање 120 хиљада Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловаца, Грбавице почело је 17. фебруара 1996. и трајало је цијели март. Одољели су ударима 36 бошњачко-хрватских офанзива, па и НАТО, али након што је из Дејтона стигла вијест да ће територија тада Српског Сарајева припасти Федерацији, нису жељели да прихвате бошњачку власт. Након егзодуса, дио расељених Срба из Сарајева нови живот почео је у Источном Сарајеву а дио у