У Сарајеву подигнута оптужница за злочине над Србима у Илијашу 1992. године. Нехруа Ганића терете за ратни злочин против цивилног становништва Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Нехруа Ганића (61), бившег команданта Територијалне одбране Бреза, због ратног злочина почињеног над Србима у селу Чемерно код Илијаша 1992. године. Ганић се терети да је за време рата у БиХ као командант ТО Бреза и надређени командантима ТО Бреза и Какањ знао за припреме и извршење напада на село Чемерно у општини Илијаш. Циљ напада, како се наводи у оптужници, био је убиство свих Срба, без разликовања војника и цивила, те уништење и паљење имовине и објеката, што је за резултат имало

Јуни 1992. Рањени српски борац, младић, име му никад нисам сазнао, негде код Модриче: „Докторе, Србијанац, где је Београд?“ „Тамо, јуначе“, показах руком у правцу Београда. „Окрени ме тамо, хоћу да умрем гледајући према Београду, тамо је сунце“. Умро је после неколико тренутака… незнани јунак. Сећам се мртвих српских младића који су тог месеца пробијали „пут живота“, спајали Крајину са Србијом. Умирали су поносни као Обилићи. Отварали су својим животима „пут живота“ за своје у Крајини, затворене усташко-муслиманским обручем смрти. Смрт беба у бањалучкомпородилишту, глад деце у Крајини, нису им допуштали други избор. Борили су се каовукови, гинули као хероји. Сведок сам њиховог уласка у легенду. О писцу Др Миодраг

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву свједок Тужилаштва БиХ Шефик Делалић рекао је данас да је чуо да је Мишо Жмиро са својим људима довео војне заробљенике у Дом полиције у Сарајеву и убио их. „Чуо сам да су тај Жмиро и његови људи довели ратне заробљенике у Дом полиције, а да им је командант Викић рекао да они немају ништа са заробљеницима и да их воде у СЈБ“, изјавио је Делалић. Он је рекао у Суду да је био возач специјализованих возила Специјалне јединице МУП-а, али да је из

Почетком априла, прије 26 година на Палама је основана ратна војна болница „Коран“ у оквиру Четвртог Санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом. Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице „Коран“, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице – „Подроманија“ на Сокоцу, „Жица“ на Илиџи и „Касиндол“ у Лукавици. Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је Срни да је ратна болница „Коран“ на Палама почела да ради 4. априла

У храму Светог Василија Острошког на Вељинама у Источном Сарајеву, служен је парастос поводом обиљежавања 4. априла- Дана формирања свих ратних јединица Источне Илиџе. Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације Илиџански борац, Горан Шеховац, истакао је да су сви батаљони, бригаде и полицијске јединице на подручју општине Источна Илиџа дале велики допринос у стварању и очувању Републике Српске. – Хвала Богу, успјели смо одбранити територију Српске Илиџе. Данас смо овде поводом тога и у част свим борцима са територије Српске Илиџе – каже Шеховац. У Административном центру Града Источно Сарајево одржан је округли сто на тему „Запошљавање дјеце погинулих бораца“. – Покушаћемо да изнесемо одређене закључке и на основу њих покренемо ствари

Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ. Приредио: Невенко ЕРИЋ Припадници НАТО и тадашњег СФОР-а, на данашњи дан прије 14 година, на Палама су готово на смрт претукли православног свештеника пароха Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитења Александра, друге свештенике и њихове породице малтретирали, а зграду парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оштетили. Срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице. Припадници НАТО и СФОР-а, који су тада у име УН требали да штите мир у БиХ, ову агресорску, па и

У порти Манастира Свете Петке у Бијељини данас је парастосом палим борцима и погинулим цивилима одбрамбено-отаџбинског рата, полагањем вијенаца испред спомен-плоча на којима су златним словима уклесана њихова имена, те културно-духовним програмом обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. „Саборовања и овакви скупови веома су важни за нас како бисмо очували сјећање и успомене на све те догађаје. Десило се – нека се не понови, али и десило се – нека се не заборави. Зато, ми смо увијек ту да оживимо сјећање на важне датуме за историју српског народа, поготово у ближој прошлости“, рекао је Миленко Зупур, предсједник Удружења грађана „Пријатељи Илијаша“, којe сваке године организују овакво окупљање. Треба