Осморица Бошњака осуђена су данас пред Судом БиХ на укупно 60 година затвора због ратних злочина почињених над српским и хрватским цивилима у логорима на подручју сарајевске општине Хаџићи. Судско вијеће прогласило их је кривим за ратни злочин против цивилног становништва, почињен од маја 1992. до јануара 1996. године. Бивши предсједник Скупштине општине Хаџићи, те кризног штаба и ратног предсједништва те општине Мустафа Ђелиловић и командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић осуђени су на по 10 година затвора. Бивши начелник Станице јавне безбједности Хаџићи и члан кризног штаба Фадил Човић, те управник логора „Силос“ Бећир Хујић осуђени су на по осам година затвора. Командир полиције у Пазарићу

На мјесном спомен-обиљежју Блатине-Прибањ у општини Пале данас је служен парастос и положени вијенци као знак сјећања на 14 српских бораца погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је да је помен служен у оквиру обиљежавања Видовдана – крсне славе Војске Републике Српске. „Борачка организација има 15 значајнијих датума које обиљежа током године, као и сектор свог дјеловања који иде у три правца. То је заштита и очување Републике Српске, побољшање статуса борачких категорија и његовање традиције и чување тековина одбрамбено-отаџбинског рата“, рекао је Парађина новинарима. Он је истакао да Републику Српску треба чувати. „Народ који има историју, има и извјесну будућност. У супротном, будућност је

На помоћном стадиону Кошево у Сарајеву на најмонструознији начин су убијани и сахрањивани Срби у протеклом рату, а у овом граду су нестала 842 српска цивила, од којих се још трага за око 350, рекао је предсједник Удружења породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије Милан Мандић. „Тај податак је приближан тачном броју, јер и сам Алија Изетбеговић, а касније Сулејман Тихић и Влада Федерације БиХ изјашњавали су се да је 6.500 станова напуштено и да није тражен поврат имовине. Онда можете мислити о колико је породица ријеч и који је тачно број несталих Срба у Сарајеву“, изјавио је Мандић Срни. Он каже да се поставља питање

У селу Чемерно у општини Илијаш данас је обиљежено 26 година од злочина над 32 српска војника и цивила које су починили припадници муслиманских формација. Тим поводом код спомен-обиљежја у Чемерну парох илијашки јереј Божидар Тановић служио је парастос настрадалим, а потом су чланови породица страдалих, изасланик предсједника Републике Српске, представници организацијама породица заробљених бораца и несталих цивила Источно Сарајево, Зворник и Бијељина, Удружења ратних војних инвалида из Зворника положили цвијеће и прислужили свијеће. Злочин у селу Чемерно, гдје је до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, али за то још нико није одговарао. Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића

Служењем парастоса у храму Светог Василија Острошког на Вељинама за 23 погинула припадника Осмог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске, те полагањем цвијећа на спомен-обиљежје испред Полицијске станице Источно Сарајево, данас је обиљежено 26 година од формирања овог одреда. Ратни командант Одреда Специјалне бригаде полиције Илиџа Бранислав Окука изјавио је новинарима у Источном Сарајеву да је ово прилика да се сви присјете ове бригаде, која је била и најелитнија јединица коју је Република Српска имала. Окука каже да су припадници Осмог одреда Специјалне бригаде полиције учествовали у одбрамбено-отаџбинском рату на свим ратиштима у Републици Српској, односно тамо гдје је било најпотребније да се одбране српске територије и становништво. „Поносни смо

 У селу Чемерно у општини Илијаш данас ће бити положено цвијеће, прислужене свијеће и служен парастос код спомен-обиљежја поводом 26 година од злочина над 32 српска војника и цивила које су починили припадници муслиманских формација. Јован Дамјановић каже да су муслимани ратници из тадашње Територијалне одбране Бреза у овом илијашком селу убили готово све житеље, укључјујући његову мајку, браћу, рођаке, ширу породицу и комшије. „Тако није било ни у Јасеновцу“, рекао је Дамјановић и подсјетио да до данас за злочин у Чемерну нико није одговарао. Потпредсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Невена Шиљеговић рекла је Срни да је Чемерно 26 година послије крвавог пира

На Филозофском факултету на Палама вечерас је представљена књига „Досије Сарајево“ аутора Миливоја Иванишевића, која садржи 7.428 имена српских ратних жртава у Сарајеву, имена њихових егзекутора, као и свједочења 80 људи о томе како су мучени, силовани, испитивани. Иванишевић, који је и предсједник Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку, рекао је новинарима да је рад на књизи и само прикупљање свих докумената о српским страдањима трајао дуго јер се грађа заснива на аутентичним документима који заслужују изузетну пажњу. „Чак 85 одсто Срба убијенио је у својим селима. Анализом сам утврдио да су муслимански војници највише гинули приликом напада на српска села, гдје су Срби морали да се бране“,

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на мјесном спомен-обиљежју у насељу Стара Станица на Палама, данас је обиљежено 26 година од страдања 14 бораца чете „Петар Пандуревић“ у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу. Борац чете „Петар Пандуревић“ Пуниша Лукић рекао је да је страдање ове чете било посљедица догађаја на Жепи, јер су положаји на Требевићу били ослабљени и непријатељске снаге су то искористиле, упале и масакрирале 14 бораца. Он је истакао да су страдања на Жепи и Требевићу „завила у црно Пале“. Начелник општине Пале Бошко Југовић истакао је да се сваке године организује обиљежавање страдања бораца чете „Петар Пандуревић“ и других са овог подручја који су

Служењем парастоса код спомен-обиљежја у насељу Стара Станица на Палама данас ће бити обиљежено 26 година од страдања 14 бораца чете „Петар Пандуревић“, који су на тај дан 1992. године погинули у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је Срни ће помен за погинуле борце бити уприличен у 11.00 часова у присуству припадника ове чете, породица погинулих бораца, представника Борачке организације, града Источно Сарајево, као и грађана и локалне власти општине Пале. „Ово је трагичан догађај који се десио четири дана након дешавања у Жепи. Тог дана је линија на Требевићу била ослабљена јер су многи борци управо тада сахрањивали рођаке,

Служењем парастоса код спомен-обиљежја у Жепи код Хан Пијеска данас је почело обиљежено 26 година од страдања 45 припадника Војске Републике Српске које су припадници муслиманских снага напали из засједе и мучки убили, а потом масакрирали. Помену у Жепи присуствују народни посланик Мирослав Брчкало, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић, начелник општине Пале Бошко Југовић, предсједник Борачке организације Сарајевско-романијске регије Жељко Лалић, представници борачких организација из Рогатице, Хан Пијеска, Источног Старог Града и Пала, предсједник Удружења пензионера са Пала Недељко Кусмук, породице погинулих бораца и саборци. Парастос служи свештеник Зоран Калајџић. Претходно су упаљене свијеће за тројицу бораца Војске Републике Српске из општине Источни

У селу Ледићи у федералној општини Трново данас је обиљежено 26 година од свирепог злочина над 24 српска цивила који су починили припадници такозване Армије БиХ. Парастос за убијене житеље Ледића код спомен-обиљежја у овом мјесту служио је парох трновачки Младен Микавица, након чега су породице погинулих, представници борачких организација, те градских власти Источног Сарајева положили вијенце. Злочин над српским цивилима у селу Ледићи 3. јуна 1992. године извршили су припадници такозване Армије БиХ регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи. У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић,

У селу Ледићи у федералној општини Трново данас ће бити обиљежено 26 година од свирепог злочина над 24 српска цивила који су починили припадници такозване Армије БиХ. Парастос за убијене житеље Ледића биће служен у 12.00 часова код спомен-обиљежја у овом мјесту. Злочин над српским цивилима у селу Ледићи 3. јуна 1992. године извршили су припадници такозване Армије БиХ регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи. У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић. Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала

На војничком гробљу „Врањеш“ на подручју општине Источно Ново Сарајево, гдје је сахрањено 96 погинулих српских бораца, данас је освештан централни споменик погинулим борцима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић рекао је да му је драго што је завршена градња споменика и постављена ограда око гробља у дужини од око 165 метара, у шта је уложено око 15.000 КМ. Ћосић, који је положио вијенац на споменик, захвалио је општинској Борачкој организацији за бригу и пажњу коју, уз подршку општинске управе, поклања борачким категоријама у Источном Сарајеву. Он је истакао добру сарадњу локалне заједнице и општинске Борачке организације када је ријеч о помоћи и подршци борачким

У Тузли чак нема ни елементарног поштовања од оних који, коначно, треба да се уздигну изнад сваке лудости из прошлости и кажу шта се, заправо, догодило Док су, 15. маја, на дан бруталног убиства 132 војника ЈНА и цивила и рањавања њих 78, Срби одавали пошту недужним жртвама, који су се, по договору са тузланским властима (мултиетничким?!), те 1992. мирно повлачили из касарне у „граду соли“ ка Мајевици, Дрини и Србији, званична Тузла је, као и обично, обележавала „Дан победе“! И, опет, тобоже, мултиетничка Тузла. А, и врапци знају да је реч о страдању младих људи, међу којима су и голобради војници ЈНА, који су се враћали, у највећем миру, са

Нападом муслиманских снага 16. маја 1992. године на сарајевско насеље Пофалићи, у којем су већином живјели Срби, почело је етничко чишћење српског народа у овом граду, изјавио је Срни инспектор Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске Симо Тушевљак. „Полиција и припадници Територијалне одбране /ТО/ БиХ су сва лица српске националности која су затечена на том подручју одвела у централни затвор или у касарну `Виктор Бубањ`, гдје су провели дужи временски период. Велики број Срба је страдао у својим двориштима, пред својим кућама, а велики број жена које су ту затечене силовали су припадници ТО“, рекао је Тушевљак. Налогодавци за напад на ненаоружани српски народ су, каже, били тадашње руководство БиХ,