arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Бојан Вегара: ЂЕД ДРАГО

Чудили смо му се, ја и брат, што увијек стоји пред иконом увече и ујутру. Онда нас је научио да се и ми молимо. То је вјероватно, нешто највриједније, што ме је неко научио. Још нисам срео човјека, који је више волио дјецу и животиње од мог ђеда Драге. Више је личио на неког лика одбјеглог из бајке, већ на људе који данас живе. Рођен је у Пазарићу код Сарајева 1918. године. Други свјетски рат дочекао је као војник у Мостару. Из Мостара је побјегао одмах по капитулацији и дошао кући. Кући је био све док је имао дувана и кад му је нестало отишао је да га купи. Ту

Бојан Вегара: РЕЦИ ЋАЋИ ДА ТРАЖИ КАМИОН

ДЕСИЛО СЕ 21. ДЕЦЕМБРА 1995. ГОДИНЕ Ујутру, кад сам устао да идем у школу, мама ми рече. -Кад дођеш данас из школе иди код бабе и ђеда, види како су и донеси јаја и млијека! Климно сам јој главом и отишао у школу. У школи сам био до великог одмора и вратио се кући, чим је мами прошла пауза за доручак, да ме не би затекла кући. Од краја новембра у школу идем само да старцима замажем очи. Селимо и никако ми не паше тишина на часу. Донесе ми неке црне мисли о поновном избјеглиштву. А таква бједа ме онерасположи. Знам како је то и никако не желим поново да

Сјећање на Горана Милошевића – херојство које вријеме није избрисало

Припаднику Војске Републике Српске Горану Милошевићу, који је погинуо 1994.године, у Јагодини је прошлог викенда одржан помен, коме су присуствовали његови ратни другови из Републике Српске и чланови јагодинског удружења ,,Ослободиоци”. Горан Милошевић из Јагодине, припадник Јуришног батаљона Треће сарајевске бригаде, погинуо је 7. априла 1994. године у рејону Златна Глава, на правцу Рогатица–Горажде. Указом тадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића, Милошевић је 28. јуна постхумно одликован Сребрном медаљом за храброст. Захваљујући вишегодишњем ангажману и напорима припадника Удружења Треће сарајевске бригаде, породица погинулог борца је пронађена, а одликовање им је уручено 21. децембра. Истог дана, на градском гробљу у Јагодини служен је парастос и одржан помен Горану Милошевићу, у организацији

Бојан Вегара: НИЈЕ МАЛА НАША МУКА

Сјећање на дане у којима све иза себе остависмо, сву муку, сав рат, све подвиге, све битке, сво херојство, те у колони живих и мртвих изађосмо из Српског Сарајева. Увијек у фебруару оживим у себи ону колону живих и мртвих, али и све битке и подвиге. А овај текст је један од оних, за које знам, да ћу их оплакат и сузама написат. Како и да не оплачем, кад пишем о таквој жртви и о толиком јунаштву, да му равног нема до оног на Кошарама и Паштрику? Како да не оплачем, кад пишем о Српском Сарајеву? Мало је данас људи, да и замислити могу тај подвиг, ту упорност и ту

Бојан Вегара: МИТИНГ НА КРАЈУ РАТА

Чули смо да је сутра на Илиџи митинг за останак у Српском Сарајеву и ту ноћ договорили да узбунимо обје школе и да блокирамо путеве. Разрадили смо тактику и отишли у Жуновницу да кажемо остатку раје и Зеничанима. Договор је брзо пао. Писале су се пароле. Шиле су се заставе. Искупљале тољаге, пендреци, димне бомбе и топовски удари. Максимално наложени да изазовемо пажњу свјетске јавности и да са свог не идемо. Договорисмо се, да послије великог одмора блокирамо пут СФОР-у за Игман и то код подвожњака у центру Хаџића. А онда да кренемо пјешке на Илиџу. Ујутру смо сви дошли у школу на први час. Нико није изостао. И нико

Бојан Вегара: ЖУТИ

Mного боли сазнање да Жутог више нема. Ово ми је прва смрт у овом рату неког кога сам искрено волио као друга и као великог борца и хероја. Јутрос кад је тата са смјене дошао и кад му се Миљан залетио да га загрли у шали га је упитао. -Слави ли ти брат дан републике? Рекао сам му да ме не зеза, јер то никад славили нисмо, али ме је одмах мисао однијела на клање свиња и цјелодневну гозбу коју би нам приредио деда. Одједном су ми очи засузиле, а тата то сконта па ме упита. -Комуњаро, јел’ плачеш због празника? -Не плачем одакле ти то, само ми очи засузише,

Душан Марић: Врисак мале Мирјане

Овако су муџахедини силовали и убили деветогодишњу српску девојчицу. Могу ти причати колико хоћеш, лакше ми је кад причам, као да чемер из себе избацујем, али ти своју патњу, свој ужас од живота који живим, не могу описти. То се, брате мој рођени, не описује. То несрећник којем је од Бога суђено да буде несрећан доживи и однесе са собом у гроб. Овако своју исповест почиње Рада Драгићевић из Доње Биоче код Илијаша, која је 28. децембра 1992. године гледала како јој муџахедини силују а затим убијају деветогодишњу ћеркицу Мирјану. – Не знам да ли ми је теже кад мислим на те тренутке и као да и сад слушам врисак

Бојан Вегара: Никада нећемо заборавити ко смо, одакле смо и ко су нам комшије

Сви, који нису имали или нису хтјели да слушају бабу и ђеда, завршили су деведесетих као Свети Петар Зимоњић, те 1941 године. Страдали су у логорима, јами Казани и на ко зна колико још стратишта. На крају рата кажу, да је фалило 8 000 душа српских у Сарајеву под комшијском контролом. Ми који смо имали и слушали бабу и ђеда, те знали за судбину митрополита Петра, дигли смо се на оружје и све што смо имали дали смо да створимо ово мало Српске. Нисмо се одрекли Господа, Крсне Славе и писма, а душмани су нас запамтили за сва времена, у оном рату против читавог свијета. Ми смо први звјер ранили

Бојан Вегара: Српско Сарајево је тог љета `95 побједило читав свијет!

Прву побједу над НАТО-пактом и њиховим авлијанерима забиљежили смо ми Срби из Српског Сарајева љета Господњег 1995 године. Прво су напали муслимани са четри своја корпуса и подржани од стране НАТО ариљерије са Игмана.Имали су на располагању само на вањском прстену око 60 000 војника и унутрашњем прстену више од 70 000. Имали су 43 топа, 406 минобацача и 19 тенкова.Војска Републике Српске имала је 17 500 војника на првој линији фронта, 41 топ, 132 минобацача и 24 тенка.А Сарајево је било кључ рата. Први дан су нам пресјекли пут између Семизовца и Средњег и затворили нас у тотални обруч. А онда смо их потукли, да ће то да памте

Бојан Вегара: Коначно смо сви расути и напокон сам вас се свих отарасио

Крај рата у којем смо изгубили све, а Југо, Бато и кум Ведран и очеве, осудио нас је једне на друге. Данас пред болницом у Зворнику сједим у ауту и чекам да посјета код Деје прође. Никакав и забринут због Деје. И у главу ми дође, да ујутру иде Југо у Ирску. Одједном ми не би добро. Скупи ми се и зера да заплачем. Онда ме мисао однесе на почетак нашег дружења у онај март 1993. кад нам је школа била у подруму Батиног улаза и кад је Југо дошао да полаже. Знао сам га од прије рата и на мору би били у истом мјесту али нисмо се дружили.

Роман “Дјеца коју није волио свијет” снажно свједочанство о жртви сарајевских Срба

У Источној Илиџи синоћ је промовисан роман “Дјеца коју није волио свијет”, аутора Бојана Вегаре, који кроз 57 прича из угла дванаестогодишњака описује ратна дешавања у мјесту Хаџићи код Сарајева. Вегара је новинарима рекао да је овај роман написао како би остао траг тог ратног времена, да људи виде какву су сарајевски Срби поднијели жртву за стварње Републике Српске. “Ми смо се у рату одбранили и опстали, а након рата смо у егзодусу отишли. Прва прича почиње 1. марта 1992. године након барикада и убиства српског свата у Сарајеву, а задња је настала у марту 1996. године када долазимо у Братунац и обнављамо срушену кућу да би се населили”, присјетио

Злочин у Добровољачкој улици 33 године без судског епилога

У Источном Сарајеву и Сарајеву данас ће бити обиљежене 33 године од злочина над војницима ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици, а ријеч је о историјском догађају од републичког значаја чије обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Извор: Глас Српске/Жељка Домазет Како је планирано, обиљежавање ће почети у Источном Сарајеву, гдје ће у 10 часова у храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима бити служен парастос за страдале припаднике ЈНА, а потом је предвиђен одлазак аутобусима у Сарајево у бившу Добровољачку улицу, гдје ће у 11 часова мирном шетњом, полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа бити одат помен страдалим припадницима ЈНА. – Као и код осталих злочина у

Бојан Вегара: ДЈЕЦА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ

Сваком живом Србину, и ономе који воли и поштује Републику Српску, препоручујем да прочита књигу “ДЈЕЦА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ ” аутора Бојана Вегаре. Чак штавише, обавеза сваког Србина би требала да буде да прочита, препоручи и упути и те генерације које не знају праву истину, а поготово оне послератне, да буду упућене о свим ужасима рата и ономе што је задесило те генерације сарајевских Срба. Свијет је наметнуо причу о тзв. агресији Срба на Сарајево, а истина, коју можете прочитати из прве руке у овој књизи, је потпуно другачија. Промоција романа “Дјеца коју није волио свијет” у Бањој Луци, 30. маја 2025. у 19 часова у Кући Милановића. Живот

Бојан Вегара: Прича настала првих дана априла 1992. године

Почеле су барикаде и читаво јутро смо испред телевизора. Тата је звао неког на телефон и док је разговарао отјерао нас је на спрат. Убрзо је дошао горе код нас и рекао нам да је све у реду и да можемо у приземље. Баба је сједила испред телевизора и говорила ђеду, да је за све крива Њемачка. Ђед је није слушао нити је обраћао пажњу на њу. Гледао је у телевизор и ослушкивао вијести. Одједном баба устаде и рече. -Фино сам ја вама говорила да треба све ово продат и селит у Србију. Има више од двије године како је онај Берлински зид пао и ја вама тада рекох да

Бојан Вегара: СТУПНИК 26. маја1993.

Сјетих се на моменат да можда није истина да је Дарко погинуо и да му је и на Отесу живот од снајпера спасила кутија метака у џепу кошуље. А онда преко пруге се зачу кукњава и би ми јасно да је истина. Пробудио сам се кад је мама затворила врата и отишла у станицу милиције на посао. Остао сам да лежим на развученом двосједу у ходнику и гледао како се зраци сунца пробијају кроз жељезне греде на прозору. Дуго сам лежао и гледао ту игру свијетла. Онда се пробудио бураз, устао сам и убацио два дрвета у шпорет и ставио таву да нам испечем јаја. Двоје јаја њему, двоје мени

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Божић у Придворици 1942.

У знак сjећања на невине жртве jедног од наjмонутрознииjих злочина, покољ српског становништва

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.