У наставку суђења десеторици припадника ХВО-a оптужених за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Мирко Сарић рекао је да му је отац, након што је размијењен, испричао да су га испред породичне куће сурово претукли Перо Винцетић и Иво Живковић. Сарић је испричао у Суду БиХ да је као припадних резервног састава милиције у којем су били и Хрвати, патролирао на подручју села Бука, те да је средином марта 1992. године са Славком Ивановићем повучен у Букову Греду како би избјегли евентуалне непријатности од припадника „Зенги“ који су долазили из Хрватске. Он је потврдио да су проблеми почели

У дијелу Православног гробља у Оџаку извршена је ексхумација, али нису пронађени посмртни остаци војника Војске Републике Српске, рекла је Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Лејла Ченгић. „Овај дио је детаљно претражен машински и ручно, али посмртни остаци нису пронађени. Постојале су информације да би овдје требало да се налазе посмртни остаци пет војника Војске Републике Српске“, навела је Ченгићева. Она је истакла да ова ексхумација, која је извршена 28. новембра прошле године, није рађена тајно, већ онако како се раде све ексхумације под руководством Тужилаштва БиХ, уз присуство припадника полиције, вјештака судске медицине и Института за нестала лица БиХ. Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и

На суђењу оптуженима за ратне злочине над српским становништвом у Орашју, данас је прочитан исказ преминулог свједока Росе Мршић у којем је навела да је силована у логору „Доња Махала“ гдје је била заточена. Овај исказ, који је данас прочитао тужилац Миланко Кајганић, Мршићева је дала 1994. године Центру јавне безбједности Добој. Мршићева је преминула 2003. године, прије подизања оптужнице против Ђуре Матузовића, Иве и Таде Оршолића, Марка Доминковића, Јосе Недића, Марка Блажановића, Мате и Анте Живковића, Стјепе Ђурића и Мирка Јурића. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура Хрватског вијећа одбране /ХВО/, те војне и цивилне полиције у Орашју. На терет им је стављено да су

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац рекао је Срни да, након пресуде Хашког трибунала у случају „Прлић и остали“, породице српских жртава рата треба да поднесу тужбу против Хрватске за агресију на БиХ и накнаду штете. „Припадници Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на подручју Посавине 1992. године убили су велики број цивила и заробљених српских војника, а за те злочине још нико није одговарао пред судовима у БиХ и Хрватској“, навео је Грабовац. Он каже да ће удружења српских жртава рата на подручју Посавине комплетирати документацију и архиву из ратног периода, која садржи бројне доказе, документе, изјаве свједока и логораша

Хашки трибунал, који је осудио Хрватску за агресију на БиХ и окупацију дијела њене територије, „заборавио“ је војни удар диригован из Загреба на Србе у Посавини, гдје су хрватске јединице за неколико мјесеци убиле 3.684 српска цивила и отвориле 54 логора за Србе, пишу „Вечерњи новости“. Према наводима овог листа, хрватске јединице су од 26. марта 1992. године, када су прешле Саву, и наредних дана окупирале Шамац, Брод, Модричу, Оџак, Орашје, Дервенту, Градачац и Брчко, гдје су починиле масовне злочине. Хрватски генерал Винко Штефанек прошле године је рекао да је командовао Тактичком групом Хрватске војске у Посавини и да је командна линија била јединствена са Загребом. Први масовни злочин у

У Обудовцу, код Шамца, данас је служен парастос за 44 погинула борца и 33 цивилне жртве одбрамбено-отаџбинског рата, те положени вијенци и цвијеће на спомен-обиљежје у овом мјесту. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић истакао је да је Обудовац једна од мјесних заједница која је дала највећи број жртава у отаџбинском рату. Он је истакао да је обавеза власти на свим нивоима да раде на очувању права свих бораца на подручју Српске. „Општина Шамац је у протеклом периоду помагала породице погинулих бораца. Наш задатак је да то наставимо у још већој мјери, колико то Буџет буде дозвољавао“, каже Милићевић. Предсједник мјесне Борачке организације Обудовац Радован Зорановић рекао је да се не

Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Мату Баотића на јединствену казну затвора од 13 година за ратни злочин над српским цивилима у Орашју 1992. године. Апелационо вијеће изрекло је казну Баотићу након обновљеног суђења за ослобађајући дио првостепене пресуде. За тај дио је добио шест година затвора, а за осуђујући у првостепеном поступку 10 година, након чега му је изречена јединствена казна у трајању од 13 година затвора. Суђење пред Апелационим вијећем обновљено је након што је прихваћена жалба Тужилаштва БиХ на ослобађајући дио првостепене пресуде, преноси Бирн. Баотић је проглашен кривим да је, као командир другог одјељења Војне полиције Хрватског вијећа одбране /ХВО/, силовао Марију Тунде Бенковић и заштићене

Некадашњи припадник Војне полиције Хрватског вијећа одбране ухапшен је данас због сумње да је починио ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Брода 1992. године, саопштено је из Тужилаштва БиХ. Лице је ухапшено на граничном прелазу, на основу наредбе Тужилаштва БиХ. У току је транспорт осумњиченог, који је под истрагом, у Сарајево гдје ће бити предат поступајућем тужиоцу који ће га испитати, након чега ће одлучити о даљим процесним активностима у предмету. Ријеч је о истрази Тужилаштва БиХ која се односи на ратне злочине над жртвама српске националности на више локација на подручју Брода 1992. Извор: СРНА Везане вијести: Стравични злочини над Српкињама у протеклом рату | Јадовно … Kaкo су

У наставку суђења припадницима Хрватског вијећа одбране /ХВО/ за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Јован Цвијановић рекао је да првооптужени Ђуро Матузовић знао да су у логорима у Средњошколском центру и Основној школи у Доњој Махали чињени злочини, али да ништа није урадио да их спријечи. У наставку свједочења, Цвијановић је рекао да га је Матузовић, којег познаје више од 40 година, због тога разочарао. Он је посвједочио да Матузовић два пута долазио у Основну школу у Доњој Махали, те да га је приликом првог доласка, крајем јуна 1992. године, видио на вратима такозване „четничке ћелије“ у

Суд Босне и Херцеговине осудио је Јозу Ђојића на шест година затвора за ратни злочин почињен на подручју Оџака. Ђојић је проглашен кривим за силовање једне женске особе, чији је исказ Судско вијеће оцијенило “вјеродостојим, увјерљивим и тачним“. Судско вијеће је оцијенило да Обрана није довела у сумњу тачност казивања свједока Тужилаштва БиХ. Првостепеном пресудом Ђојић је ослобођен трошкова поступка, а оштећена је са имовинско правним захтјевом упућена на парницу. Ђојић се није појавио на изрицању пресуде због лошег здравственог стања, а Суд БиХ му је продужио мјере забране. На ову пресуду постоји могућност жалбе. Ђојић је бивши припадник 102. бригаде Хрватског вијећа одбране Оџак. (Агенције) Извор: Радио Телевизија Републике

Постројавањем вода потомака ветерана Републике Српске и служењем парастоса у Улици српских јунака у Броду, почело је обиљежавање 25 година од ослобођења ове општине. Начелник општине Брод Илија Јовичић навео је да ће цио октобар бити посвећен обиљежавању 25 година од ослобођења општине. „Данас је важан дан за Брод, али са нама, нажалост, није један велики човјек, генерал Славко Лисица, човјек којем Брод највише дугује“, рекао је Јовичић. Предсједник Удружења „Ветерани Републике Српске“ Душко Вукотић поручио је да нема разлога да се прави ратници стиде онога што су урадили за Брод и Републику Српску. „Треба да будемо мудри и активни, јер се заједнички можемо изборити пред институцијама за своја права“,

Удружење грађана „Ветерани Републике Српске“ организоваће данас обиљежавање 25 година од ослобођења општине Брод. Према програму обиљежавања, у 12.00 часова биће служен парастос код централног споменика на Тргу Патријарха Павла у Броду, а предвиђено је и обраћање званичника. Из Удружења је саопштено да ће у 12.30 часова на споменик и бисту генерала Славка Лисице бити положено цвијеће. Јединице Војске Републике Српске, под командом генерала Славка Лисице, су 7. октобра 1992. године ослободиле Брод, који је седам мјесеци био под окупацијом регуларне војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица. Окупационе снаге убиле су 244 и раниле 570 војника и српских цивила, а у десет логора заробили 2.000 Срба. Извор: СРНА Везане вијести:

Борачка организација општине Власеница обиљежила је данас 25 година од погибије 29 бораца Војске Републике Српске на узвишењу Рогосија код Власенице у нападу муслиманских паравојних снага. Меморијалном скупу на стратишту на Рогосији, уз представнике борачких организација Власенице, сусједних општина и организација и удружења Републике Српске, те општинских власти, родбине погинули и грађана, присуствовала је почасна чета Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, предвођена бригадиром Недељком Копузом. Предсједник Борачке организације општине Власеница Споменко Стојшић рекао је Срни да је на Рогосији 26. септембра 1992. године убијено и звјерски масакрирано 29 припадника Војске Републике Српске, а 36 их је лакше или теже рањено. Он истиче да посебно боли оно шта

У Доњем Брезику код Брчког данас је служен парастос погинулим борцима Другог пјешадијског батаљона Прве посавске бригаде.  Након парастоса, вијенци су положени на спомен-обиљежје на којем су уписана имена 110 бораца који су живот дали за Републику Српску. Вијенце су положиле породице погинулих, представници Друге и Tреће посавске бригаде, представници удружења која окупљају борачку популацију, ратне војне инвалиде и породице несталих, представници извршне и законодавне власти Брчко дистрикта и представници политичких странака. Некадашњи командант Другог батаљона Прве посавске бригаде Јовица Савић истакао је да је положај бораца Републике Српске изузетно тежак, да су њихова дјеца посљедња на листи приоритета када је ријеч о запошљавању, те да се то мора што