ШАМАЦ, /СРНА/ – У Спомен – капели у Писарима код Шамца 12. септембра служен jе  традиционални молитвени помен за 16 погинулих бораца Воjске Републике Српске и jедну цивилну жртву Одбрамбено – отаџбинског рата.Парастос jе служио шамачки свештеник Јово Лакић, а уз породице погинулих, мjештане Писара и околних мjесних заjедница, присуствовало jе комплетно руководство општине Шамац.  Начелник општине Шамац Саво Минић рекао jе да jе обавеза општине да помаже породицама погинулих и да ће учинити све да се њихови наjмилиjи достоjно памте. „Имамо прилику да испунимо своjу обавезу према онима коjи су дали темеље Српскоj. Они су нас задужили и ми ћемо то урадити. Увиjек морамо поштовати ту наjвећу жртву и направити вjерски помен, и на

САРАЈЕВО, 29. АВГУСТА /СРНА/ – Земир Ковачевић, оптужени за ратне злочине над Србима у селу Сиjековац у општини Брод, данас jе удаљен из суднице Суда БиХ након што jе непримjерено добацивао свjедоку тужилаштва. Ковачевић jе свjедоку Тужилаштва БиХ Здравку Трифуновићу добацивао да треба да се стиди како свjедочи и да jе лажни свjедок, након чега jе Судско виjеће наложило да се оптужени уклони из суднице. Предсjедаваjући Судског виjећа Даворин Јукић jе након уклањања оптуженог замолио браниоца Сенада Дуповца да поразговара са Ковачевићем и да му поjасни правила понашања у судници, како Суд не би морао више да доноси овакве мjере. Земир Ковачевић оптужен jе да jе, као припадник Интервентног вода

ШАМАЦ, 20. АВГУСТ /СРНА/ – Испред централног спомен-обиљежjа у Горњоj Црквини служен jе парастос за 35 бораца Воjске Републике Српске и осам цивила – жртава рата из Горње и Доње Црквине коjи су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године. Предсjедник Општинске борачке организациjе Лазар Благоjевић подсjетио jе присутне да jе Друга посавска бригада на оваj дан на линиjи гребничког ратишта изгубила 22 бораца, међу коjима и 10 припадника црквинског батаљона, док jе рањено 45 бораца. Благоjевић jе истакао да jе то jедан од наjтужниjих дана за Црквину али и општину Шамац, коjе су тада остале без наjбољих младића. Он jе подсjетио и на свету обавезу достоjног сjећања на jунаштва бораца

Приредио: Боро ТЕОФИЛОВИЋ БРОД, 14.АВГУСТА (СРНА) – Предсjедник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац поново jе доставио Тужилаштву БиХ кривичну приjаву за ратне злочине почињене над бродским Србима 1992. године, пошто у овом суду желе да их процесуираjу, али тврде да „немаjу доказе“?!     „Позвала ме Весна Будимир, коjа након одласка раниjег тужиоца Деjвида Шендимена, обавља дужност главног тужиоца Тужилаштва у Сараjеву, и тражила да jоj доставим тужбу коjу смо jош раниjе доставили Хашком тужилаштву“ – обjаснио jе Грабовац за Срну. Будимирова jе навела да Тужилаштво жели да процесуира злочин у Броду, али да „немаjу никаквог трага о томе“?! Грабовац подсjећа да jе

Да ниjе било операциjе Коридор не би било ни данашње Републике Српске Одлука о пробоjу коридора С правом се може рећи да jе инициjална каписла, за убрзање ове операциjе била смрт 12 беба у бањалучком породилишту. И поред тога што jе градоначелник Бања Луке, молбом упућеном директно генералном секретатру УН Бутросу Бутросу Галиjу, у коjоj jе молио званичнике УН да одобре хуманитарни лет авиона са лековима, кисеоником, одговор ниjе добио. Тад jе било jасно да се „велики“ свет оглушио на то, те српском народу ниjе ништа друго преостало него или да се пробиjе или да тихо умре, jер резерве нису биле неисцрпне. Повољна околност за команданте српских снага, била jе

Да ниjе било операциjе Коридор не би било ни данашње Републике Српске. Познато jе да у историjи српског народа, а нарочито у оноj воjноj има много славних тренутака и победа коjе су наш народ учиниле великим, иако jе он по броjности популациjе jедан од мањих народа. Сигурно се у славну историjу нашег народа може уписати и операциjа Коридор, операциjа коjа jе у нашем народу позната и као – битка за пут живота. О Видовдану 1992. године, Воjска Републике Српске (ВРС) jе окончала, како су записали хроничари и стратези, наjбриљантниjу операциjу у току последњег рата у Босни и Херцеговини (БиХ). Пробиjање „коридора“ кроз Посавину била jе битка над биткама, коjом jе после

ШАМАЦ, 23. ЈУЛА (СРНА) – У спомен храму Свете Петке у Гаjевима код Шамца данас jе служен парастос за 18 бораца Воjске Републике Српске и три цивила, погинулих у протеклом отаџбинском рату, као и за 16 жртава Другог свjетског рата са овог подручjа.   Након парастоса и полагања виjенаца и цвиjећа замjеник начелникa општине Шамац Симо Зарић рекао jе да jе присуство парастосу само мали дуг према онима коjи су уградили своjе животе у Републику Српску и додао да jе на општини да и даље води бригу о борачким категориjама. Отац погинулог борца Никола Савић из Гаjева рекао jе да jе ово свети дан када се поклањаjу мртвима, међу коjима

БРЧКО,  (СРНА) – Поводом Светог великомученика Прокопиjа коjи се у Ражљеву, код Брчког обиљежава као сеоска слава, jуче jе на споменику борцима Воjске Републике Српске, палим у одбрамбено- отаџбинском рату у центру села служен парастос, а броjне делегациjе положиле су виjенце и запалиле свиjеће.   Нешто касниjе у овом селу у источном диjелу Брчко дистрикта, виjенци су положени и на гроб Бошка Перића – Пеше, великог српског jунака из посљедњег рата. Том приликом служен jе парастос и прислужене су свиjеће. Церемониjи jе присуствовао градоначелник Брчко дистрикта Мирослав Гаврић, те представници Борачке организациjе Републике Српске у Брчко дистрикту, Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске из Брчког, те

ДОБОЈ, 18. ЈУЛА /СРНА/ – Окружни суд у Добоjу осудио jе на казну затвора у траjању од пет година и шест мjесеци лице чиjи су инициjали П.И. из Славонског Брода за кривично дjело ратног злочина против цивилног српског становништва. Ово лице оптужница терети да jе током 1992. године, као припадник 103. Дервентске бригаде ХВО-а, починило ратне злочине над српским цивилним становништвом у логорима на подручjу општине Дервента jер jе учествовао у поjединачном и колективном мучењу лица српске националности и тиме им намjерно наносио снажни тjелесни и душевни бол и патње, као и повреде тjелесног интегритета и здравља, те подстицао друге на извршење тих дjела. Кршећи правила међународног права за вриjеме

ДЕРВЕНТА, 16. ЈУЛА (СРНА) – Бивши припадник ХВО-а Нихад Хамзић звани Фриц, против кога jе потврђена оптужница због ратног злочина над српским цивилима у логорима на подручjу Дервенте и Брода, криjе у Њемачкоj од када jе сазнао да jе на списку оптужених, jавља дописник Срне.   Хамзић, коjи jе jедно вриjеме након рата живио у Босанском Петровцу, био jе немилосрдан према заробљеним српским цивилима, а његову тортуру осjетили су чак и они с коjима се приjе рата дружио и радио. Чедо Марић каже да jе са Хамзићем радио у Фабрици обуће у Дервенти и да су били нераздвоjни. „Када сам доведен у логор Хамзић ме ниjе познавао већ ме jе

ШАМАЦ, 16. ЈУЛА /СРНА/ – У Доњоj Црквини код Шамца данас jе служен парастос за 16 бораца погинулих у Народноослободилачком рату /НОР/ од 1942. до 1945. године, за 10 погинулих бораца од 1992. до 1995. и за три цивилне жртве. Парастос jе служен у организациjи Борачке организациjе и Мjесне заjеднице Доња Црквина, а постављена jе и спомен-плоча угледном Србину из овог краjа Ристи Јеjићу на дому “Марко Душановић“ у Доњоj Црквини. Парастос jе служио свештеник Миодраг Стевановић, након чега су породице погинулих положиле виjенце и цвиjеће. Спомен-плочу Ристи Јеjићу открила су дjеца погинулих бораца из Доње Црквине Перо Вуjичић и Боjан Вуковић. „Приjе осам година у свом програму Борачка организациjа

ДЕРВЕНТА, /СРНА/ – У Кострешу код Дервенте   14. jула   jе освештан новоизграђени споменик, подигнут у знак сjећања на цивиле и воjнике из овог мjеста коjи су убиjени у Одбрамбено-отаџбинском рату. Споменик, коjи jе подигнут у порти православне цркве у Кострешу, освештао jе локални свештеник, а виjенце и цвиjеће положиле су делегациjе Скупштине општине, борачких удружења и политичких странака из Дервенте. Предсjедник општинске Борачке организациjе Боро Добриловић рекао jе да су припадници регуларне воjске Хрватске и паравоjних хрватско-муслиманских jединца у маjу 1992. године напали село Костреш, у коjем су живjели Срби, и убили велики броj људи, међу коjима jе било стариjих особа, али и жена и дjеце. „Још се трага за десет лица чиjи

ДЕРВЕНТА, /СРНА/ – Породице убиjених и борачка удружења из Брода поздравили су почетак суђење Земиру Ковачевићу, оптуженом за ратни злочин над цивилима српске националности у Сиjековцу и тадашњем Босанском Броду 1992. године, и очекуjу да му Суд БиХ изрекне заслужену казну,jер постоjе чврсти докази за злочине коjе jе починио.   Предсjедник Удружења за тражење несталих из Брода Марко Грабовац рекао jе Срни да постоjе докази да jе Земир Ковачевић, бивши припадник Хрватског виjећа одбране учествовао и у ликвидациjи дjеце и жена из Подриња коjи су у четири аутобуса кренули ка Западноj Европи, али су заустављени код Брода. „Риjеч jе о 210 особа ромске националности из Сребренице, Жепе и Скелана“, рекао

САРАЈЕВО, 11. ЈУЛА /СРНА/ – Пред Судом БиХ данас ће почети главни претрес на суђењу Земиру Ковачевићу, оптуженом за ратни злочин над српским цивилима на подручjу некадашње општине Босански Брод, саопштено jе из ове правосудне институциjе. Суд БиХ потврдио jе 16. априла оптужницу коjа Ковачевића терети за ратни злочин против цивилног становништва. У оптужници се наводи да jе Ковачевић за вриjеме оружаног сукоба у БиХ, као припадник Интервентног вода Прве босанскобродске бригаде, у току марта и априла, те jула и августа 1992. године на подручjу општине Босански Брод, сам и са неидентификованим припадницима ХОС-а и Хрватске воjске учествовао у убиствима, мучењима, незаконитом затварању, одвођењу на приндуни рад, пљачкању и неоправданом уништавању имовине цивила српске националности.   Извор:

ДЕРВЕНТА, 7. ЈУЛА (СРНА) – Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василиjе освештаће сутра Спомен-комплекс „Чардак“ коjи jе изграђен као знак сjећања на српске цивилне жртве са дервентског подручjа током одбрамбено-отаџбинског рата. Спомен-комплекс, у чиjем саставу треба да буду спомен-плоче, споменик и спомен-црква, изграђен jе на мjесту масовне гробнице у коjу су била бачена тиjела 19 Срба из насеља Чардак.   Оваj комплекс гради се поред магистралног пута Дервента – Добоj на мjесту гдjе jе била масовна гробница из коjе jе ексхумирано 19 српских цивила.   Злочин су извршили припадници Хрватске воjске и паравоjних хрватско – муслиманских jединица из Дервенте.   До сада су изграђени споменик и спомен плоча, док jе за