arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Сјећање на прве жртве и 27 година од почетка ослобођења Модриче

3. мај 2019.

 Служењем помена погинулим борцима и полагањем цвијећа пред централним спомен-обиљежјем и у спомен-соби данас је у Модричи обиљежено 27 година од почетка ослобађања и одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. На овом скупу, који је организовало Удружење „Ветерани“ из Модриче, подсјетили су да су у зору 3. маја 1992. године јединица од 230 добровољаца из окупиране Модриче и Срби са слободне територије на Tребави ушли у ову општину и ослободили српско становништво које је од 11. априла било у окружењу муслиманских и хрватских снага. Предсједник Удружења „Ветерани“ Модрича и учесник операције Новак Обједовић нагласио је да је то био почетак ослобођења и одбране Модриче и Републике Српске. Прве жртве у

У Лијешћу служен помен за осморицу српских бораца

2. мај 2019.

Код спомен-обиљежја у порти Цркве Свете Тројице у насељу Лијешће у општини Брод данас је служен помен за осморицу српских бораца погинулих прије 27 година током агресије хрватске војске. Предсједник Одбора ратних војних инвалида који дјелује у саставу Борачке организације Брод Горан Мичија нагласио је да је осам бораца погинуло 2. маја 1992. године, бранећи најмилије од хрватске агресије. „Будућа покољења морају учити о стварним и истинским догађајима на простору Брода и шире. Сјећање и организација помена на храбре борце и све српске жртве у протеклом рату је наша обавеза и дужност“, рекао је Мичија. Вијенце су положиле породице погинулих бораца, начелник општине Брод Илија Јовичић, делегација локалне Борачке организације

У Бањалуци идентификовани посмртни остаци седам Срба

1. мај 2019.

У Бањалуци су идентификовани посмртни остаци осам жртава из протеклог рата, од којих је седам ексхумирано из масовне гробнице на локалитету Градског гробља у Броду, саопштено је јуче из Института за нестала лица БиХ. У саопштењу је наведено да су јуче породице погинулих и несталих потврдиле идентитет седам жртава српске националности. Идентификовани су Станко /Симо/ Бузак, рођен 1931. године, Стоја /Стево/ Сријемац, рођена 1910. године, Петра /Захарије/ Сријемац, рођена 1930. године, Обрад /Мирко/ Пиваш, рођен 1931. године, Недељко /Милан/ Митрић, рођен 1953. године, Милорад /Цвјетко/ Лазић, рођен 1941. године у Броду и Мирослав /Јово/ Јефтић, рођен 1974. године у Славонском Броду. Раније је у Заводу за судску медицину Републике Српске у

Договорено преузимање седам посмртних остатака убијених у Броду

1. мај 2019.

Чланови породица погинулих бораца и несталих цивила из Брода данас су у Бањалуци у просторијама Оперативног тима за тражење несталих цивила Републике Српске договорили преузимање седам посмртних остатака лица које су убили припадници регуларне Хрватске војске 1992. године на подручју бродске општине. Предсједник Удружења породица заробљених и погинулих бораца и нестаслих цивила из Брода Марко Грабовац рекао је наовинарима да су ти посмртни остаци пронађени на подручју ове општине у масовним гробницама, додавши да се са тог подручја трага за још 35 лица. Он је нагласио да су на подручју ове општине из више масовних гробница ексхумирани посмртни остаци који се још налазе по костурницама и сличним мјестима у Српској,

Служен парастос за 88 Срба убијених у протеклом рату

26. април 2019.

На градском гробљу у Броду јуче је служен помен за 88 убијених Срба чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице која је откривена након ослобођења ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић подсјетио је да су од марта до октобра 1992. године хрватско-муслиманске снаге формирале логоре за Србе у којима је велики број и убијен. „У масовној гробници на градском гробљу, након ослобођења Брода, пронађена су тијела 88 убијених српских цивила, бораца и војника ЈНА. Прва ексхумација извршена је од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела“, рекао је Видић. Он је навео да је у марту 2000. године Борачка

Сутра помен за 88 убијених Срба

24. април 2019.

На градском гробљу у Броду сутра ће бити служен помен за 88 убијених Срба, чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице која је откривена након ослобођења ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Помен ће бити служен у 12.00 часова крај спомен-плоче на мјесту масовне гробнице, најављено је из општинске Борачке организације, која је организатор обиљежавања. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић подсјетио је да су од марта до октобра 1992. године хрватско-муслимански окупатори формирали логоре за Србе, у којима је велики број и убијен. „У масовној гробници у градском гробљу, након ослобођења Брода, пронађено је 88 тијела убијених српских цивила, бораца и војника ЈНА. Прва ексхумација урађена је у периоду

Обиљежено 27 година од формирања Милошевачке чете Војске Српске

22. април 2019.

У Милошевцу код Модриче јуче је обиљежено 27 година од формирања Милошевачке чете Војске Републике Српске. Тим поводом служен је парастос за девет погинулих бораца и 12 цивилних жртава у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Мјесне борачке организације Саво Илић рекао је да је Милошевачка чета бројала 405 бораца, а да је у Цивилној заштити било ангажовано 60 мјештана. „Милошевачка чета, која је формирана 16. априла 1992. године, одбранила је село које током рата није пало у руке непријатеља. Борци ове чете учествовали су и у одбрани српског становништва и територије на простору Градачца, Орашја, Tеслића и Гламоча“, рекао је Илић Срни. Илић је напоменуо да је у рату рањено 28 бораца,

Служен помен за погинуле војнике и цивиле

18. април 2019.

У Шамцу данас је служен помен и положени вијенци код спомен-обиљежја за 122 погинула борца Војске Републике Српске и 22 цивилне жртве рата. Предсједник шамачке Борачке организације Лазар Благојевић рекао је да је овај датум значајан за општину и Републику Српску јер је прије 27 година Шамац ослобођен. „Наши саборци су дали животе за одбрану Српске и Шамца. На споменику су уклесана имена погинулих војника, као и цивила који су животе изгубиле током рата“, навео је Благојевић. Парастосу су, осим породица погинулих, присуствовали представници општинске Борачке организације, начелник општинске Службе за локални економски развој Јадранка Ђукић и начелник општинског Одјељења за општу упрaву Лепа Тривић. Тривићева је рекла да је

Поробић: Срби затварани само зато што су Срби

18. април 2019.

У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ за злочине над Србима у Орашју 1992. године, бивши припадник војне полиције ХВО-а Златко Поробић рекао је да су српски цивили спровођени у логор у Доњој Махали само зато што су Срби, да не би могли сарађивати са „супротном страном“ и „ради њихове безбједности“. Овај свједок Тужилаштва БиХ испричао је да је већина Срба раније напустила Орашје, а они који су остали спроведени су у логор у Доњој Махали. „Не знам колико их је ту било. Крајем октобра, након пада Босанског Брода, у Средњошколском центру у Орашју пребачено је око 100 српских цивила са подручја Оџака и Новог Града које сам

Прво их затворили у логоре, па им прекинули радни однос

17. април 2019.

Кризни штаб општине Оџак крајем маја 1992. године прекинуо је радни однос са 445 радника из 23 предузећа и установе, а међу отпуштенима је било највише Срба, који су 20 дана раније затворени у оџачке логоре. Највише људи отпуштено је из предузећа „Новоградња“, гдје је радни однос прекинут за 132 људи. Посао је изгубило и 87 радника предузећа „Посавина“, 30 људи који су били запослени у Дому здравља, 25 радника у Скупштини општине, 24 запослених у Основној школи „Братство и јединство“, 23 у „Пластици“, 21 радник у „Превоз туристу“, 13 у пошти… Укупно су 23 предузећа и установе са чијим радницима је Кризни штаб прекинуо радни однос, а одлука о

Још једна пресуда која је изазвала огорчење – Исламовићу 14 мјесеци затвора

2. април 2019.

Десет логора за Србе, тортура 2.000 логораша, силовањa, мучења, масакрирања и убиство 226 лица. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Разлог су за 14 мјесеци затвора, колико је Суд БиХ првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране Алминка Исламовића, за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године. Још једна пресуда која је згрозила јавност Републике Српске! Припадници регуларне Војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица, током марта 1992. односно прије, како то неки желе представити почетка рата у БиХ, већ 26. марта, убили су 42 Срба из Сијековца, а ноћ прије породице Дујанић и Мартић. Међу злочинцима, био је Алминко Исламовић, као припадник и командир Војне полиције ХВО-а од марта до октобра 1992.

За злочине над Србима у Броду Исламовићу 14 мјесеци затвора

1. април 2019.

Суд БиХ данас је првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Алминка Исламовића на 14 мјесеци затвора за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године. Исламовићу ће у казну бити урачунато вријеме проведено у притвору од 25. октобра 2017. до 6. априла 2018. године. Исламовић је осуђен за двије тачке из оптужнице, и то за нечовјечно поступање и отуђења имовине српских цивила на подручју тадашњег Босанског Брода, док је по осам тачака оптужнице ослобођен. Предсједавајући Судског вијећа Зоран Божић рекао је да је Вијеће закључило да је Тужилаштво БиХ доказало да је Исламовић починио злочин против цивилног становништва. Исламовић је осуђен за нечовјечно поступање према цивилима Браниславу

Миодраг Линта / Фото Танјуг / З. Жестић

Линта: Тужилаштво у Београду да покрене истрагу о злочину у Сијековцу

27. март 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је Тужилаштво Србије за ратне злочине да покрене истрагу о злочину над српским цивилима у Сијековцу и тако пошаље јасну поруку да злочини над Србима не смију остати некажњени. Линта истиче да је велики број људи који су учествовали у злочину у Сијековцу и даље на слободи, а главни разлог види у чињеници да је правосуђе БиХ етнички мотивисано и да није учинило готово ништа на кажњавању налогодаваца и извршилаца овог монструозног злочина. Он у саопштењу подсјећа да је на данашњи дан прије 27 година у селу Сијековац код Брода почињен први ратни злочин над Србима на територији БиХ када је током

Додик посјетио Миљу Зечевић, мајку три убијена сина

26. март 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик посјетио је данас у селу Сијековац код Брода Миљу Зечевић, чија су три сина и супруга на кућном прагу убиле хрватске снаге 26. марта 1992. године. Мајку Миљу Зечевић посјетили су и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Претходно су бројне делегације положиле вијенце код спомен-плоче у Сијековцу за 46 српских цивила – жена, дјеце и стараца које су прије 27 година звјерски убиле регуларне војне снаге Хрватске са паравојним бошњачко-хрватским формацијама. Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Фотије служио је у Цркви Свете великомученице Огњене Марије Свету архијерејску литургију и парастос. Регуларне снаге Хрватске, са

Масакр у селу Сијековцу

26. март 2019.

Најсуровији злочин на простору бивше СФРЈ догодио се у селу Сиjековац, код Босанског Брода, 26. марта 1992. године. Хрватска воjска масакрирала jе 250 Рома, од коjих 116 малишана. Наjмлађем су биле две, наjстариjем 15 година. Они су у конвоjу од четири аутобуса покушали да оду у Италиjу и постоjе докази да су пропуштени кроз српске линиjе. Нико ниjе знао шта се с путницима десило све до 2004. када су ексхумирана 23 дечjа тела у Сиjековцу. Свим жртвама били су извађени органи, а већина jе била обезглављена! У насељу Сиjековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне воjске Републике Хрватске заjедно са паравоjним хрватско-муслиманским jединицама из Хрватске и БиХ коjе су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА