Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је време да крену. У збег. У бег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације… Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља… Чуо се само псећи лавеж,

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа убијених и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја данас је у сребреничком селу Ратковићи обиљежено 25 година од страдања двадесет четворо Срба из овог села. Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани који су и данас, као и сваке године на данашњи дан, дошли из разних крајева Републике Српске и Србије да одају пошту и покажу да их не заборављају и да чекају правду за злочин који је овдје почињен, а за који још нико није одговарао. Цвијеће су положиле делегацијa Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације, као и делегацијa Срба запослених

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић оцијенио је да је на подручју Сребренице и Подриња прије 1995. године почињен геноцид над српским народом, којег правосуђе БиХ настоји да заташка свођењем на појединачну одговорност Насера Орића и Сабахидина Мухића. “За породице погинулих из Републике Српске крајње је неприхватљиво да се злочини над Србима у Сребреници и Подрињу своде на појединачну одговорност, док правосуђе у БиХ намјерно изоставља политичку, командну и планску одговорност тадашњег муслиманског војног и политичког врха за те злочине”, рекао је Митровић Срни. Митровић је закључио да је за српске жртве рата неприхватљиво да се оптужница против Насера Орића и Сабахидина Мухића своди

Починиоци стравичног злочина над недужним српским цивилма у селима Горње Јошанице код Фоче морају бити кажњени уколико се у БиХ жели градити мир и суживот, поручено је данас са обиљежавања 25 година од овог најмасовнијег страдања српског живља у горњем Подрињу. На Никољдан, 19. децембра 1992. године, муслиманска војска из Горажда је у освит дана истовремено упала у десетак јошаничких села свирепо убивши 56 српских цивила, међу којима је било троје дјеце, те велики број жена, дјевојака и стараца. Борац Војске Републике Српске Милорад Чанчар, који је био међу првима који су стигли у јошаничко село Хоџиће након извршеног масакра, каже да су затекли побијене све мјештане. “Најпотреснија слика која

У Горњој Јошаници код Фоче, у селу Хоџићи, данас ће, уочи љетног Никољдана, бити обиљежено 25 година од страдања 56 српских цивила које су на Никољдан 19. децембра 1992. године убили припадници тзв. Армије БиХ. Помен парастос код споменика српским мјештанима Јошанице погинулим у посљедњем рату, у организације фочанске Борачке организације, почеће у 12.00 часова. Општинска Организација породица погинулих, у оквиру “Мајског сјећања на јошаничко страдање”, организоваће ходочасне јошаничке задушнице, поход од централног споменика у граду до споменика у Јошаници у част невино страдалих српских цивила. Учесници ходочашћа кренуће у 7.30 часова из Фоче према 13 километара удаљеним Хоџићима у Горњој Јошаници, да би стигли на помен парастос у 12.00

Прије 25 година формирана је Вишеградска лака пјешадијска бригада, као одговор на вишемјесечне провокације патриотске лиге и зелених беретки, и њихове нападе на српско становништво. Бранећи Српску, од Херцеговине до Крајине, живот су дала 144 борца. Туга за погинулим Радивојем и брига за сина Драгана и његову породицу бреме су на плећима Босиљке Кнежевић. Нада се да ће извести на пут двоје унучића, јер су им њена пензија и инвалиднина једина примања. Туга за Радивојем не престје. – Дичим се што сам имала оваквог сина, нека вам сви кажу какав је мој Радивоје био. Али шта ћу, нисам сама има нас на хиљаде, прича мајка Босиљка Вишеградска бригада извршила је

Служењем парастоса у Храму Рођења Пресвете Богородице, литијом кроз град и полагањем вијенаца на централно спомен-обиљежје, у Зворнику је обиљежено 25 година од формирања Илијашке, Хаџићке, Кошевске, Рајловачке, Вогошћанске и Илиџанске бригаде, које су имале историјку улогу у одбрани Републике Српске. Живот је изгубило више од 2.100 бораца из ових бригада и они су златним словима уписани у темеље отаџбине, поручено је у Зворнику. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Четврт вијека од формирања бригада сарајевског подручја Обиљежено 25 година од формирања Вишеградске бригаде Обиљежено 25 година од формирања Прве посавске бригаде ВРС

Служењем помена и полагањем вијенаца на Централни споменик за 1.080 погинулих бораца, у Зворнику је данас обиљежено 25 година од формирања Илијашке, Илиџанске, Хаџићке, Рајиловачке, Кошевске и Вогошћанске бригаде, те одата почаст погинулим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату, припадницима полиције и цивилним жртвама рата са подручја бивших српских сарајевских општина. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић нагласио је да на посебно свечан и примјерен начин обиљежавају Дан формирања шест сарајевских бригада које су дале огроман допринос у стварању Републике Српске. “Припадници ових бригада у рату су одбранили сваки педаљ српске територије на подручју Сарајева, да би се послије рата опредјелили да се, иако су одбранили своја огњишта, преселе на територију

У Вишеграду је данас служењем парастоса и полагањем цвијећа на централни споменик браниоцима Републике Српске обиљежено 25 година од формирања Вишеградске бригаде. Први командир ове јединице Милан Илић је пожелио да више никада ниједна генерација не ратује, те да треба да наставе да обиљежавају годишњице Вишеградске бригаде. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да родољуби увијек треба да буду на првом мјесту и да треба чувати Републику Српску. “Зато и јесмо овдје, да вратимо сјећање на страдање и да поручимо да не смијемо да заборавимо своју историју”, истакао је Ђуревић. Он је свим борцима захвалио што су прије 25 година кренули на пут стварања Републике Српске, што су допринијели

Освештањем Спомен-крста на брду Град у Вишеграду, те служењем парастоса и помена код споменика руским добровољцима на Мегдану, данас је обиљежен Дан руских добровољаца. Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић рекао је да су Руси у протеклом рату својом борбом и животима потврдили братску љубав и православну приврженост Србима, својој православној браћи. “Ми смо народ једног коријена, једне душе, једне вјере и једног идеала слободе, а то потврђују и бројни ратови у нашој прошлости. Русија је ушла у Први свјетски рат да би заштитила Србију након напада Аустроугарске, а да сама није била спремна на рат”, рекао је Милетић. Он је истакао да су добровољци из Русије прискочили

У Вишеграду ће данас бити обиљежен Дан руских добровољаца, у знак сјећања на руске борце погинуле у одбрамбено-отаџбинском рату на подручју овог града у редовима Војске Републике Српске. У Борачкој организацији Вишеград Срни је речено да ће на брду Град у 10.00 часова бити откривен и освештан спомен-крст посвећен погинулим руским добровољцима. Парастос ће бити служен у 11.00 часова на војничком гробљу код споменика руским добровољцима на Мегдану, а потом ће бити служен и помен страдалима. Након тога, делегације ће положити вијенце и цвијеће на споменик руским добровољцима на којем су уклесана имена 37 погинулих, као и на централни споменик браниоцима Републике Српске. У вишеградском Дому културе истог дана у

У Зворнику је данас поводом 25 година од ослобођења града у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служен помен и положено цвијеће на централни споменик за 1.080 погинулих српских бораца, а потом је одржана свечана академија. Тадашњи предсједник општине Зворник Брано Грујић подсјетио је присутне на академији поводом Дана ослобођења града да су муслиманске снаге 4. априла 1992. године узеле град, блокирале све излазе и улазе у град, чиме је настао пакао за српски народ у Зворнику. “Српска нејач у пратњи старијих бјежала је преко Дрине чамцима да спаси главе”, рекао је Грујић и нагласио да се српски народ, када је видио да је изгубио слободу и да му пријети нестанак, организовао и

На брду Град у Вишеграду подигнут је руски крст, посвећен погинулим руским добровољцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Крст је донирало Удружење ветерана “12. април” из Косовске Митровице. Споменик ће бити освештан 12. априла. “За Републику Српску 37 руских добровољаца дало је своје животе. На подручју Вишеграда седам бораца је погинуло. Ми у БОРС-у смо одлучили да им се одужимо на тај начин што ћемо на једном мјесту, доминантном у нашем граду да поставити спомен обижељје – један крст”, истакао је предсједник Предсједништва БОРС-а Вишеград Милисав Васић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Српски народ и руски добровољци | Јадовно 1941. Руски добровољци у рату у Републици Српској (Видео); Срби ми