arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
veritas2.jpg

ОКРУГЛИ СТО: КУЛТУРА ПАМЋЕЊА И ОДНОС ПРЕМА ИСТОРИЈСКИМ СПОМЕНИЦИМА

3. октобар 2018.

О СПОМЕНИЦИМА КОЈЕ ЈЕ ВЕРИТАС ИЗГРАДИО НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ 1. Сјећање и помени Однос према мртвима и разликује човјека од других бића. Преко мртвих предака и знамо ко смо и шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свијест о припадности национу и вјери и уче нас вриједностима као што су слобода, чојство и јунаштво. Бранећи те вриједности и Срби су гинули или су их други због тога убијали. А колико је страдало Срба од оног до овог Косова? Нажалост, једноставног и правог одговора још нема, првенствено због тога што сами нисмо сачинили вјеродостојне и потпуне спискове наших жртава, па су у оптицају разни и у

Којић: Насер Орић мора бити осуђен

3. октобар 2018.

Ратни командант муслиманских снага у Сребреници Насер Орић мора бити осуђен, јер има довољно доказа да је починио ратне злочине над Србима, изјавио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић. “Судско вијеће Суда БиХ имало је и у првом поступку довољно доказа да Орић буде осуђен. Сада је поновљени поступак фарса, јер се додатно саслушавају исти свједоци и понавља све што је речено у правосуђу БиХ”, рекао је Којић за “Вечерње новости”. Он је истакао да би Орић већ био осуђен да је било правде. Којић је истакао да је Судско вијеће већ једном направило фарсу у случају Орић и постоји могућност

Животна исповест генерала Диковића : О Косову, Милошевићу и Ђинђићу…

3. октобар 2018.

У првом интервјуу након одласка са позиције начелника Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић за Српски телеграф сумира своју каријеру, открива какве су биле улоге његових познатих савременика, говори о сукобима у БиХ, на Косову, НАТО агресији… Да ли је могао да се спречи рат на Косову? – Обично када посматрате ствари са дистанце, увек је закључак да се могао спречити. Говорим као војник, војска не одлучује о рату или миру. Војска не води државну политику, али јесте у функцији остваривања те државне политике ма каква она била. Тврдите да је Србија победила 1999, а НАТО изгубио. На чему базирате такав став? – Рат се у суштини губи капитулацијом или

Служен парастос погинулим борцима Рафинерије нафте

2. октобар 2018.

Испред спомен-обиљежја у кругу Рафинерије нафте у Броду данас је служен парастос за 11 погинулих бораца у протеклом рату, радника Рафинерије и два радника бившег “Енергопетрола”. Парастос је служен у оквиру обиљежавања “Октобарских свечаности слободе” и 26 година од ослобођења Брода у одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положиле породице погинулих, делегације локалне заједнице, Борачке организације, радници Рафинерије нафте и представници политичких партија. Предсједник општинског Одбора ратних војних инвалида Бранкица Вудраг рекла је да нису заборављени они који су пали за слободу и одбрану Републике Српске. Предсједник Скупштине општинске Борачке организације Радослав Кокић рекао је да је српски народ страдао три пута у једном вијеку, а сваки пут на правој страни –

Парастос погинулим борцима Рафинерије нафте

2. октобар 2018.

У Броду ће данас бити служен парастос за 11 погинулих бораца, радника Рафинерије нафте и два радника бившег “Енергопетрола”, најављено је из општинске Борачке организације. Парастос ће бити служен испред спомен-обиљежја у кругу Рафинерије нафте од 10.00 часова. Организатори парастоса су општина Брод и општинска Борачка организација у оквиру обиљежавања “Октобарских свечаности слободе”. У Броду се 7. октобар обиљежава као дан сјећања на ослобођење општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Према подацима Општинске борачке организације, током рата са подручја Брода погинула су 242 српска борца. На територији ове општине током рата постојало је десет логора, кроз које је прошло oкo 2.000 Срба од којих је најамње половина убијена. Извор: Срна Везане вијести:

Грабовац: Сумња се да је прикривена масовна гробница Рома у Дубочцу

1. октобар 2018.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац изјавио је да постоји основана сумња да се у Дубочцу код Брода налази прикривена масовна гробница несталих Рома из протеклог рата. “Сумњамо да се на локацији испод Католичког гробља у Дубочцу поред Саве, која још није деминирана, налазе посмртни остаци 160 лица која су 1992. године нестала из три аутобуса у којима су се налазили Роми”, рекао је Грабовац Срни. Он је подсјетио да су припадници Хрватске војске током 1992. године у Броду убили 220 Рома, међу којима 115 дјеце узраста од седам до 14 година, а међу убијеним било је жена и стараца. Грабовац каже

Обиљежено 27 година од Хрватске агресије на требињску општину

1. октобар 2018.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа у Спомен-соби Требињске бригаде и код Споменика браниоцима Tребиња, данас је обиљежено 27 година од агресије хрватских снага на подручје тадашње општине Tребиње. Предсједник требињске Борачке организације Перо Мишељић подсјетио је да је 1. октобра 1991. године хрватска војска изненада напала подручје општине Tребиње и да је тада на Иваници погинуло 19 припадника Требињске бригаде. “Не смијемо заборавити саборце који су дали живот за Републику Српску”, поручио је Мишељић. Он каже да је 1. октобар један од 22 значајна датума које ова организација обиљежава сваке године. Мишељић је истакао да је Tребиње током цијелог рата бранило своју територију и да није извршило агресију ни на

У Шапцу споменик за трагично настрадале новинаре РТС-а на Банији

1. октобар 2018.

Шабац- једна од усвојених тачка на сједници Скупштине града Шапца одржаној у петак, односила се на одлуку постављања споменика новинарима шабачког дописништва РТС-а и радио Шапца, погинулим на радном задатку, 9. октобра 1991. године на Банији. Овај предлог, одборници су усвојили једногласно.  Од љетос и једна улица у Шапцу носи назив “Амиџа, Бора, Дејан и Сретан” – по колегама који су 9. октобра 1991. године трагично настрадали на Банијском ратишту. Извор: Банија онлине Везане вијести: 23 године од убиства шабачких новинара на Банији Данас 26 година од убиства

СЛУЖЕН ПАРАСТОС БОРЦИМА СТРАДАЛИМ ЗА ОСЛОБАЂАЊА БРОДА

29. септембар 2018.

Код спомен-обиљежја у бродском насељу Барица данас је служен парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата са подручја Мјесне заједнице Барица, Козарске Дубице, Оштре Луке и других општина, који су погинули током војне операције за ослобођење Брода 1992. године. Са подручја Барице погинуло је 10 бораца, из Козарске Дубице 17, а из Оштре Луке/Санског Моста 12. Представник Борачке организације Брод Горан Мичија рекао је да су у ослобађању учествовали припадници Првог крајишког корпуса, Првог батаљона војне полиције, затим Србачке бригаде, 11. дубичке, 6. санске, осињске, крњинске, као и других бригада. Учесник у војној акцији Радислав Башић рекао је да се на данашњи дан присјећају својих сабораца и чланова породица који су погинули

ДАНАС 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

29. септембар 2018.

Данас се навршава 25 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића

ОБИЉЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКОГ ПОДВИГА МАЈОРА ТЕПИЋА

29. септембар 2018.

На мјесном гробљу у селу Комленац код Козарске Дубице данас је обиљежено 27 година од херојског подвига мајора Милана Тепића, који је дигао у ваздух складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару у Хрватској и тако спријечио да она падне у хрватске руке. Предсједник Општинске Борачке организације у Козарској Дубици Драгољуб Ћибић оцијенио је да је мајор Милан Тепић својим херојским чином послао поруку српском народу да организује и чува своје просторе у Хрватској и БиХ, односно касније у Републици Српској. “Он је био образован човјек и визионар који је 1991. године осјетио да ће поново доћи до зла, до окупације и притиска на српски народ у моменту распада бивше

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА У ГОШИЋУ И ВАРИВОДАМА

29. септембар 2018.

У организацији Српског народног вијећа /СНВ/ и општине Кистање, данас су у Вариводама и Гошићу одржане комеморације и служени парастоси за 16 углавном старијих жртава српске националности убијених у тим селима у августу и септембру 1995. године након операције “Олуја”. Седам мјештана Гошића убијено је 27. августа 1995. године, а 28. септембра, мјесец и по дана након “Олује”, убијено је и девет мјештана оближњих Варивода. Сви убијени у тим селима, у којима ни раније ни у вријеме злочина није било ратних активности, били су цивили, а ни након 23 године за њихову смрт нико није осуђен, саопштено је из СНВ-а. Обиљежавање је почело у Вариводама парастосом који је служио епископ

Навршиле се 23 године од убиства српских цивила у Вариводама

28. септембар 2018.

 Навршилe су се 23 године од убиства девет српских цивила у селу Вариводе код Кистања, које је услиједило два мјесеца по завршетку хрватске акције етничког чишћења Срба “Олује”, и које, уз злочине у Груборима и Гошићима, представља најаснији доказ о намјери тадашње власти Хрватске да заувијек потјера српско становништво са подручја Крајине. Након гнусног злочина у којем су убијени Мирко Покрајац /84/, Марко Берић /82/, Јово Берић /75/, Радивоје Берић /69/, Марија Берић /69/, Милка Берић /67/, Душан Дукић /59/, Јован Берић /56/ и Шпиро Берић /55/ хрватска полиција је заблокирала то подручје и учинила све да се злочин заташка, а злочинци никад не буду кажњени, саопштила је Координација српских

Потпуковник Стоимен Стоименов

Одбио милионе долара да би спасао војничку част

28. септембар 2018.

Како је потпуковник Стоимен Стоименов одбранио касарну у дугом селу у Хрватској 1991. године. Туђманови преговарачи покушавали да га подмите и да у руке ЗНГ преда значајну количину оружја. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула  2017. године. Потпуковник Стоимен Стоименов, командант огромне касарне ЈНА у Дугом Селу крај Загреба, који је четири месеца одолевао у обручу 1991. године, могао је да бира између милиона долара који су му нудили Туђманови преговарачи и официрске части да не дозволи да огромна војна техника падне у руке ЗНГ. Одабрао је да брани образ ЈНА и касарну у којој је било више од 200 тенкова, транспортера, самоходних хаубица. Сву

Свједоци на Чемерну код Илијаша преживјели пакао

28. септембар 2018.

У Суду БиХ почело је суђење командантима и припадницима тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и тадашњих полицајаца, због злочина у Чемерну, код Илијаша. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/09/27/tvclip030986.mp4 Њих 12 из Какња, Вареша и Илијаша оптужени су да су у “удруженом злочиначком подухвату”, за само неколико часова, 10. јуна 1992. године убили више од 30 Срба – мјештана и избјеглица, а њихову имовину дјелимично спалили. Чемерни јунски дан, села Чемерно. Мира Тодоровић и Стоја Дамјановић преживјеле су скривене у “пећини” надомак села. Преживјеле и о злочину након више од четврт вијека, пред Судом свједочиле. Тодоровићева са родитељима, сестром и тетком, те породицом Буњевац, из Варешког села Дражевићи, седмицу раније избјегла и спас потражила код

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА