Отаџбински рат Архиве - Страница 62 од 502 - Јадовно 1941.

Сјећање на Србе у одбрани сарајевско-романијске регије

16. март 2019.

У Манастиру Светог Георгија на Равној Романији данас је служен парастос за све Србе страдале у одбрамбено-отаџбинском рату. Парастос је служен у оквиру обиљежавања 23 године од егзодуса сарајевских Срба, а претходио му је помен погинулим борцима и полагање вијенаца на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу. Парастосу, који су служили свештеници Митрополије дабробосанске, присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, те делегација Народне скупштине Српске предвођена потпредсједником Скупштине Соњом Караџић Јовичевић. Служењу парастоса присуствовали су и изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, директор Републичког центра за истраживање

Злочин са непоправљивим посљедицама

16. март 2019.

У погрому је спаљено или оштећено 46 српских цркава и манастира, око 1.000 кућа, на десетине гробаља је порушено, а убијено је 19 лица… Сутра се навршава 15 година од мартовског погрома, у којем су, у присуству 45.000 припадника НАTО-а, на мети Албанаца били сви који су говорили српским језиком, као и све што чини српску културну и вјерску баштину на Косову и Метохији. Све је почело лажним и сензационалистичким медијским сценариом, како је то ОЕБС касније званично оцијенио, о наводном утапању двојице албанских дјечака код села Чабра у ријеци Ибар, на сјеверу Косова. Без аргумената и чињеница, медији на албанском језику утркивали су се у лажима да су „Срби

Меденица: Српска села су горела, сваком сам пламену знао име…

16. март 2019.

Ноћ нас је тог проклетог 17. марта 2004. затекла на путу ка метохијским енклавама. Пројурили смо Дреницом без светала… Суманута “деца орла” и ђавола славила су крвави пир. Уплашио сам се као мало кад до тад, а нимало ме није било страх- никакво зло није могло да нас задеси на божијем метоху, а лица суштог зла свукуд око нас… Никад јасније нисам видео српска села у ноћи- горела су! Ништа тужније него кад сваком пламену знаш име, знаш домаћина, свештеника, преславу… Господ нас је водио кроз огњену врзину, разгртао је и комадима самог неба чинио пут… Никакво нас зло није могло задесити међу суштим злом- где ђаво потпаљује небо и

Данас обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Сарајева

16. март 2019.

Двадесет три године од завршетка егзодуса сарајевских Срба биће обиљежене данас на Палама и Сокоцу. Планирано је да у подне на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу буде одата почаст погинулим борцима и положени вијенци. У 13.00 часова у Манастиру Светог Георгија на Равној Романији биће служен парастос за све страдале Србе у одбрамбено-отаџбинском рату, првенствено за Србе Сарајевско-романијске регије који су страдали у одбрани ових простора. Почетак културно-духовног програма планиран је у 14.00 часова у Културном центру на Палама, гдје је предвиђено и обраћање званичника. Обиљежавању 23 године од егзодуса сарајевских Срба присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, као и делегација Народне скупштине Републике Српске

Веритас: За злочине у „Олуји“ осуђен Србин

15. март 2019.

Жупанијски суд у Ријеци осудио је Србина Рајка Кричковића, припадника 118. Домобранске пуковније Хрватске војске, на 10 година затвора за злочин над српским цивилима након хрватске акције „Олуја“ у августу 1995. године, саопштио је Информативно-документациони центар „Веритас“ из Београда. Према оптужници из новембра 2014. године, Кричковић је убио троје цивила у селу Кијани крај Грачаца. Кричковић је био оптужен да је брата и сестру, Радомира /43/ и Миру Совиљ /45/, усмртио хицима из аутоматске пушке, док је њихову мајку Мару Совиљ /72/, запалио заједно са кућом и стоком, закључану у приземном дијелу куће. Оптужени се бранио са слободе, а, према подацима „Веритаса“, до рата 90-тих, често је долазио у Кијане,

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА: Обележавање годишњице погрома на Косову и Метохији

15. март 2019.

Поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. – Погром на Косову и Метохији, у недељу у 19 часова биће одржана комеморативна академија на Великој сцени Народног позоришта у Београду Поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. – Погром на Косову и Метохији, у недељу у 19 часова биће одржана комеморативна академија на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Том приликом присутнима ће се обратити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, након чега ће бити одржан пригодан уметничко – сценски приказ о догађајима тог 17. марта 2004. Организатор комеморативне академије је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Програму ће присуствовати представници Народне скупштине Републике

Додик и Вуковић о обиљежавању годишњице егзодуса Сарајевских Срба

15. март 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик разговарао је данас у Источном Сарајеву са градоначелником Источног Сарајева Ненадом Вуковићем о обиљежавању 23 године од егзодуса Срба из Сарајева. Додик и Вуковић су оцијенили да је то био један од најпотреснијих догађаја у историји Републике Српске, јер су Срби из Сарајева, након неколико тешких година и одбране својих кућа у одбрамбено-отаџбинском рату, били принућени да напусте своја вјековна огњишта, не желећи да наставе живот са онима који их нису прихватали ни онда, као што их не прихватају ни данас након 23 године од егзодуса. У прилог тој тврдњи, констатовано је на састанку, говори и тренутно стање у Федерацији БиХ, у којој су Срби

Бојанић: ДАН СЕЋАЊА НА 17. март 2004. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД

15. март 2019.

Пре 15. година на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од старне шиптара и доласка међународних снага у окупираној српској покрајини. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД, ево и зашто… зар затирање свега Српског што је од античког доба грађено, те уништене цркве, манастири, гробља, споменици, ти писани документи, сва та старина, осликана, све те уништене фреске, та уништена култура, духовност и физичко уништење људи… зар то није ГЕНОЦИД над једним народом, који се нашао усамљен док је на сво то разарање и уништавање мирно гледала та демократска Европа? Питам се, какав је то народ који уништава гробља, који се и на

Сарајевски Срби дали све што су имали за Српску и мир у БиХ

14. март 2019.

Градоначелник Источног Сарајева и начелници општина у саставу града позвали су суграђане да у што већем броју у суботу, 16. марта, присуствују обиљежавању 23 године од завршетка егзодуса сарајевских Срба и тако пошаљу поруку да се никада неће и не смије заборавити жртва коју су сарајевски Срби поднијели за стварање, одбрану и верификовање Републике Српске. Они су напоменули да су сарајевски Срби дали огромну жртву за очување Републике Српске током одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ, али и њено потврђивање на мировној конференцији у Дејтону, након које су напустили своја, у рату одбрањена, вјековна огњишта и са великом муком кренули у нови живот и изградњу тадашњег Српског, а данас Источног Сарајева. Истакавши

Тужилаштво БиХ: кривица Елфете Весели је доказана

14. март 2019.

На крају суђења Албанки за коју се верује да је убила дечака Слободана Стојановића, тужилац Мирослав Јањић је оценио да је ово један од ретких случајева ратног злочина где се искази сведока и вештака потпуно поклапају У завршници једноипогодишњег суђења Елфети Весели, оптуженој за убиство дванаестогодишњег дечака Слободана Стојановића 1992. године у насељу Бајрићи код Зворника, тужилац Тужилаштва БиХ Мирослав Јањић навео је да је доказано да је оптужена починила тај монструозни злочин. Доказана је, казао је он, и кривица Сакиба Халиловића, команданта Диверзантског вода здружених јединица муслиманске војске у чијим редовима је била и Албанка Елфета Весели, „жена монструм”, „жена звер”, како су је звали њени саборци. „Сматрамо

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Сведочанство о геноциду над Србима

14. март 2019.

У Медија центру у среду приказан филм „Страдање – Косово и Метохија“ аутора Ранка Ђиновића. Као што жртве имају име, тако их имају и злочинци и она су исписана на више од 17.000 пријава Ово је филм који чува истину, делић онога што се широм Косова и Метохије дешавало после Другог светског рата до дан-данас. У њему смо видели најцрњу страну људске природе, бестијалност, монструозне злочине, однос Албанаца према живим и мртвим Србима, према српским светињама и културно-историјским споменицима. А, важан је зато што о овим злочинима морамо говорити, поготову сада када Специјално тужилаштво истражује злочине ОВК и када међународна заједница, коначно, мора проговорити језиком истине. Ово је рекао Вељко

Линта: Пресуда Вујићу и хапшење Мачка у циљу спријечавања повратка Срба

14. март 2019.

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да је осуђујућа пресуда бившем припаднику Територијалне одбране Пакрац Стојану Вујићу, у одсуству на 12 година, због наводног ратног злочина против ратних заробљеника етнички мотивисана и усмјерена на то да се застрашивањем спријечи повратак Срба у Хрватску. „Први циљ монтираних судских процеса је константно застрашивање протјераних Срба да се не враћају својим кућама и да одустану од борбе за своја отета имовинска и друга права“, саопштио је Линта. Према његовим ријечима, други циљ је да се потврди безочна лаж да су Србија и крајишки Срби били агресори, а Хрватска жртва која је, тобоже, водила ослободилачки рат. Он је констатовао да је

Сахрањени бака и унук убијени у „Олуји“

14. март 2019.

На мјесном гробљу у селу Превршац, код Костајнице, јуче су сахрањени посмртни остаци Стоје Матијашевић /65/ и њеног унука Милана Корасића /11/, који су убијени у хрватској војној акцији „Олуја“ у августу 1995. године, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Они су убијени заједно са комшијом Милошем Корасићем /78/ у подруму Милошеве куће. Посмртни остаци старице и хендикепираног дјечака, који је остао уз баку која није хтјела да напусти родно огњиште, идентификовани су у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу 5. фебруара. Убијени Милош Корасић идентификован је 13. јула 2010. године и сахрањен је раније на мјесном гробљу у Превршцу. У посљедњих 18 година из заједничких, масовних и

Рајилић: Потешкоће у примјени закона

13. март 2019.

У Републици Српској је стотињак жена до сада остварило право у поступку признавања статуса жртве ратне тортуре, али и даље има потешкоћа у примјени Закона о заштити жртава ратне тортуре, изјавила је данас у Теслићу предсједник Удружења жена жртава рата Српске Божица Живковић Рајилић. Она је појаснила да се потешкоће односе на то да првостепени органи у одлучивању немају разумијевања за жртве ратне тортуре и да не поштују рокове и процедуре прописане овим законом. Рајилићева је поручила да оштећени не треба да буду жртве администрације. „Имамо примјере да су и жртве најтеже тортуре добиле одбијенице. Посебан проблем је то што су жртве поднијеле захтјев у октобру, а он већ пет

Од избегличке колоне до доктора наука

13. март 2019.

Светислав Мијатовић (27) са четири године морао да напусти родну Славонију, а у Београду постао један од најбољих студената У избегличкој колони која је 1. маја 1995. из Окучана у Славонији кренула за Србију, налазио се и тада четворогодишњи Светислав Мијатовић, који ће 24 године касније постати један од најмлађих доктора наука у историји Физичког факултета у Београду! Тежак животни пут, који је прошао са својом породицом, направио је од Светислава озбиљног човека, држећи га чврсто на земљи и поред свих успеха и признања које је добио. – У колони која је кренула из Славоније био сам са мајком и једногодишњом сестром. После неколико дана смо дошли у Барајево, јер