arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
sisak_most.jpg

У замци Ханџар дивизије

2. фебруар 2011.

Припадници Ханџар дивизије испитивали су Стојана Миодрага што ради у Сиску, зашто не иде у Крајину и на крају му рекли да мора поновно доћи јер нема све потребне папире. „То је била замка“, прича његова супруга Зорка, која је изгубила свако повјерење у институције и правду Мој муж је био радник сисачке Жељезаре. Имао је спретне руке, знао је свашта поправити. То су сви знали. Пуно пута би се гардистима покварио ауто, па су га дизали усред ноћи да им помогне. Никада им није узео ни куне. Јесен 1991. и почетак рата дочекали смо у великом страху, јер су се многи људи из нашег окружења одселили, из ових или

sisak_kula.jpg

Одведени, мучени, устријељени

2. фебруар 2011.

Када су их одвели, Миленко Ђапа имао је 40, а Васо Јелић 20 година више. Заједничка им је била националности због које су се тада губиле главе. Истина о њиховим судбинама испливала је на обалама Саве. Никад нећу заборавити љето када сам изгубила вољенога сина – каже Деса Ђапа, чији је син Миленко убијен 1991. у Сиску, у доби од 40 година. Кобног 22. аугуста Миленко Ђапа (1951) вратио се у Сисак, након неколико дана одмора у Ванићима код Двора, камо је одвезао жену Евицу и кћи Мирјану. Идућег му је дана почињала радна смјена у Рафинерији, па је дошао мајци на вечеру. – Око 21.30 позвонио је први сусјед,

srbi-i-hrvati.jpg

Србија и Срби у Хрватској

2. фебруар 2011.

Народ коjи jе постао мањина Срби су, све до 1990. године, када су насилно избачени из устава били конститутивни народ Републике Хрватске. Али, на то су данас, изгледа сви заборавили, а зарад „добросуседских односа“ многи догађаји из прошлости опет су гурнути под тепих. Када је у београдском предграђу Бусије, недавно обележено 20 година од оснивања САО Крајина готово да није било ни једног медија у Србији који је нашао за сходно да то обележи. Није било ни натписа, или фељтона који би подсетио на тај, али и остале догађаје који су претходили распаду Југославије. Бојажљиво је ( уз понеку критику ) забележена и инцијатива  избеглица из Хрватске, упућена Бриселу да

kometnik.jpg

Подигнути споменик Србима погинулима у рату деведесетих

2. фебруар 2011.

КОМЕМОРАЦИЈЕ И ове године на комеморацији жртвама усташког масакра у селу Кометник у опћини Воћин, одржаној на годишњицу покоља 14. јануара 1942. године окупио се већи број мјештана, али и представника српске заједнице и локалне самоуправе Помен жртвама служио је протојереј-ставрофор Жарко Ускоковић, а у име Одбора за обиљежавање присутнима се обратио Игор Павковић, замјеник начелника опћине Воћин из редова српске заједнице. Павковић је подсјетио на догађаје од прије 69 година и страдање око 300 недужних сељака села Кометника, Добрића и околице Воћина, који су брутално мучени и побијени као одмазда за неколико усташа који су погинули у борби с партизанима. – То искуство није било довољно па је 90-их

vladimir_seks2.jpg

Истјерати Шекса на чистац

2. фебруар 2011.

„Након ухићења Мерчепа, судови би требали истражити Владимира Шекса и Давора Домазета Лошу. Очекуjем то“, каже Зоран Пусић из Грађанског одбора за људска права. И Амнестy Интернатионал у свом извjешћу тражи расвjетљавање Шексове одговорности за ратне злочине у Славониjи Након пуних деветнаест година, жупаниjско jе Државно одвjетништво у Загребу коначно затражило истрагу и одредило jедномjесечни притвор Томиславу Мерчепу, бившем заповjеднику тзв. мерчеповаца, ратне jединице што jе почетком деведесетих сиjала страх и терор диљем Хрватске, пљачкаjући и убиjаjући цивиле, углавном Србе али и неке непоћудне Хрвате. Тужитељство га терети да jе од 8. листопада до средине просинца 1991. као ратни савjетник у МУП-у и заповjедник причувне построjбе МУП-а, стациониране диjелом у

Свијеће

Годишњица страдања Срба у акцији Масленица

2. фебруар 2011.

Данас се навршава 24 година од како су хрватске оружане снаге извршиле агресију под називом „Масленица“ на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК), током које је погинуло 348 Срба, међу њима 35 жена и троје дјеце. Организација „Веритас“ подсјетила је да је агресија извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН (Унпрофор), и да је то била трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН, чији је Хрватска већ била члан. „Веритас“ је навео да су у наредних неколико дана хрватске оружане снаге успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту

veritas2.jpg

Пунолетство једног злочина – сећање на страдање Срба у акцији „Масленица“

2. фебруар 2011.

САОПШТЕЊЕ ДОКУМЕНТАЦИОНО ИНФОРМАТИВНОГ ЦЕНТРА ВЕРИТАС ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СТРАДАЊА СРБА СА РАВНИХ КОТАРА У АКЦИЈИ “МАСЛЕНИЦА” Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је, годину дана раније, РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је ово трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је двије године раније примљена и Хрватска. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над

petar_miletic.jpg

Нема нам живота без косовских институција

2. фебруар 2011.

Чланови Владе Србије и председник Борис Тадић знају да је неопходно учешће Срба у косовским институцијама, али не желе подривати преговарачке позиције. Мислим да ће најкасније за годину или две морати да дође до контаката на релацији Београд – Приштина, каже за Новости Петар Милетић, генерални секретар Самосталне либералне странке Косова Недавни избори на Косову, сукоби у СПЦ-у и скандал с продајом органа биле су теме разговора са Петром Милетићем, генералним секретаром Самосталне либералне странке, која је на децембарским изборима на Косову добила највише гласова и освојила највише мандата. По чему ћете памтити прошлу годину?   – По изборима на којима је наша партија освојила највише гласова и мандата. Сада

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Публикације – Publications

2. фебруар 2011.

Др Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941. – 1991. Издавачи: -УДРУЖЕЊЕ ПРЕЖИВЈЕЛИХ ЛОГОРАША ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА За издавача: Дипл. Инг. Гоjко Кнежевић -МЕНАЏЕР КОМПАНИЈА Д.О.О. БАЊА ЛУКА За издавача: Др Душан Басташић Главни уредник: Проф. др Ђорђе Микић Рецензенти: Проф. др Вељко Ђурић Мишина Василиjе Каран, књижевник   Промоциjа у Бањалуци 12.01.2010. Промоциjа у Београду 10.02.2010. Промоциjа у Новом Саду 15.04.2010. Промоциjа у Љубљани 22.04.2010. Промоциjа у Загребу 09.06.2010.  

Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године

1. фебруар 2011.

Билогора и Грубишно поље 1941 – 1991. Почетна страна… Садржај поглавља Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године Географски положај и становништво Окупација и успостава усташке власти Хапшења, терор и депортације Напад партизана и усташка одмазда Свједочанства о геноциду Злосутно прољеће Бомбардиран је Београд, рат је почео Хрватска сељачка заштита на сцени Побуна 108. пука на мобилизацијском зборишту у Клокочевцу Долазак брата Стеве Ноћ страве и ужаса Комшије и пријатељи, који то више нису Неколико ширих, аутентичних свједочења Марвеним вагонима за Копривницу Колоне смртника иду према Велебиту Тихомир Т. Продановић:

Чин за злочин – Пише: Драган Грозданић

13. децембар 2010.

Незамисливо је да злочинац буде часник. Часник подразумијева част, а онај који почини злочин ту је част изгубио – објаснио је Иво Јосиповић, предсједник Републике и врховни заповједник Оружаних снага, одлуку којом је прошлога мјесеца одузео чинове и одликовања правомоћно осуђенима за ратни злочин против цивилног становништва, Бранимиру Главашу, Мирку Норцу и Тихомиру Орешковићу, те Синиши Римцу због убојства. Том је одлуком Јосиповић разбио готово двадесетогодишњи мит којим је дио друштва споменуте “часнике” перципирао као “хероје Домовинског рата”. Реакције на изгубљену војничку част није требало дуго чекати. Експресно се из своје привремене ћелије у Сарајеву огласио Бранимир Главаш, дотад умировљени генерал-бојник, осуђен на осам година затвора за ратни злочин против

Прилози – слике

29. јул 2010.

Евица Басташић (ауторова мајка) за таром Народна ношња у западној Славонији Стево Басташић, шегрт на пекарском занату у Старом Бечеју, са пријатељем Николићем (брицом) Слагање жита у гран’це „Машинање“ жита Обиљежавање годишњице пробоја логораша, Градина 26. април 2009. Преживјели свједоче, Милан Басташић на Градини 26. априла 2009.   < „Грубишнопољски лист“, бр. 88, од 30. априла 1991. године                            Садржај                               Поговор >  

Оружани прогон Срба са Билогоре

4. јун 2010.

Напад паравојних формација међународно непризнате Хрватске на Билогору почео је концентричном ватром и наступањем из правца Велике Писанице, Великог Грђевца, Грубишног Поља, Д. Рашенице и Вировитице. Најжешћи окршај одвијао се и збио на ужем подручју источне Билогоре 31. октобра 1991. године на прилазима Зрињској и Горњој Ковачици, на сјеверном врху Грубишног Поља и на прилазима Горњој Рашеници и Лончарици. Нити један обрамбени положај Срба тога дана није пао у руке нападача. У току вечери и ноћи из готово свих села кренуле су колоне трактора са приколицама, приватних камиона, комбија и особних аутомобила. Оне су се од почетка Дапчевачких Брђана слијевале у једну колону која је касније сезала од Мале Ператовице

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА