Отаџбински рат Архиве - Страница 47 од 502 - Јадовно 1941.

Кустурица: Када су на Западу копилад убила Бога, Хандке је пратио своје срце

13. новембар 2019.

Предавање славног редитеља о добитнику Нобелове награде за књижевност: Да смо некада били овако „реални“ нико не би устао из кревета на почетку Великог рата ВИШЕГРАД – Не смемо поверовати да живот може да не буде чудо. Ово је прилика да у Андрићевом институту говорим о паралелним истинама у нашим животима. У свим српским земљама, они нису баш присутни, затвармо се у своју љуштуру, па нас писци као што је Петер Хандке јако изненаде. Изненаде нас истином која нам је данас преко потребна, када говоримо о Косову и Метохији. Јер када о Косову причамо, ми говоримо о себи. Косовски мит и разрешење косовског чвора, то је најјача идеја која нас

Попис српских жртава на више од 1.000 страна приводи се крају

5. новембар 2019.

Републички центар за истраживање рата и тражење несталих Републике Српске завршава највећи пројекат. Све српске жртве из рата у БиХ, за период 1991-1995. године, наћи ће се у публикацији коју ће објавити Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Публикација ће бити објављена на око 1.000 страница и у завршној фази је њена израда, потврдио је за „Новости“ Милорад Којић, директор поменутог центра. – Реално је да публикација са пописом свих српских жртава буде објављена у наредна четири месеца. Од јула 2013. активно се ради на изради пописа српских жртава у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Ово је један веома обиман посао који је захтевао максималну озбиљност и

Прије 28 година почела акција „Откос“ и масовни прогон Срба

31. октобар 2019.

Данас се навршава 28 година од почетка акције хрватске паравојске „Откос 10“ која је довела до масовног прогона и убиства Срба на подручју источне Билогоре, гдје је од 1991. до 1997. године живот изгубило 66 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Акцију „Откос 10“ спровела је хрватска паравојска с циљем ликвидирања или протјеривања Срба са подручја Грубишног Поља. Од укупног броја страдалих на подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, 41 је цивил, од којих је 17 убијено прије акције „Откос-10“ током кампање застрашивања и злостављања, те 23 припадника Територијалне одбране, док су двојицу

Саво Штрбац: Списак вуковарских жртава

29. октобар 2019.

Стављање и Срба на списак вуковарских жртава, изложеном у дворишту Фрањевачког самостана, код посетиоца спомен-обележја требало би да створи утисак да су и они бранили Вуковар. вих дана медијски хит у Хрватској је откривање спомен-обележја вуковарским жртвама, на којем се нашло 2.717 имена и презимена, која су исписана на стакленим плочама постављеним у дворишту Фрањевачког самостана и жупе св. Филипа и Јакова поред Дунава. Спомен-обележје је пројекат фра Ивице Јагодића, гвардијана Фрањевачког самостана у Вуковару, који изјављује да се на плочама налазе имена „оних који су дали своје животе за Вуковар” међу којима су: бранитељи и цивили, мушкарци, жене и деца, католици, православци, муслимани… и сви на једном месту. „Рекао бих

Светозар Ливада, пензионисани професор загребачког универзитета: Србима пријети биолошки нестанак

26. октобар 2019.

Срба у Хрватској данас готово и да нема, а оно мало што их је остало не живе, већ преживљавају и смрт призивају, рекао је у интервјуу за „Глас Српске“ пензионисани професор загребачког универзитета Светозар Ливада, који у својој посљедњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској“ на сликовит, фактографски и потресан начин говори о затирању српског народа у Хрватској у посљедњих 130 година. Он тврди да се Срби, поготово у селима, налазе под „државном еутаназијом“. ГЛАС: Да ли Срби у Хрватској доживљавају судбину Индијанаца? ЛИВАДА: То је политика – ево вам ваши завичаји, слободно умрите, али што прије и ми ћемо вам у томе помоћи. Срби данас живе у селима

У Загребу идентификовани посмртни остаци 13 српских жртава

22. октобар 2019.

У Загребу је обављена идентификација посмртних остатака 13 српских жртава страдалих на подручју Хрватске у току оружаног сукоба на простору бивше Југославије од 1991. до 1995. године, саопштено је из Комисије за нестала лица Владе Србије. Идентификација је обављена данас у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица. У саопштењу је наведено да су у Глини ексхумирани посмртни остаци пет особа, у мјесту Шаш и Личној Јасеници посмртни остаци по двије особе, а у Малом Козинцу, Тушиловцу, Горњем Сјенаку и Пољанама по једне особе. Посмртни остаци свих 13 лица идентификовани су методом ДНК анализе, а њихова сахрана биће обављена у складу са израженим

Молите се за раба Божијег Романа, убијеног на бојном пољу, молите се за све убијене Православне ратнике

17. октобар 2019.

Када је 90-их година буктио рат у Босни и Херцеговини монах из манастира Валаам гдје је био иконописац, Роман, одлучио је да крене тамо и помогне својој православној браћи. Дође своме духовном оцу и изнесе му своју одлуку. – Благослови, оче! – Не – узврати му духовни отац. – Није то за тебе, ти имаш сасвим други пут у овом животу, теби је Господ дао таленат, и још га ниси докраја разоткрио. Остани у манастиру! – Не могу, оче, душа ме боли за браћу Православну, хоћу да им помогнем. – Ако одеш у Босну, тамо ћеш и остати, нећеш се вратити. Боље ти је да останеш у манастиру! И Роман

Амиџић: Хрвати су ми убили оца, а мене прогласили четником. Имао сам само 15 година (ВИДЕО)

12. октобар 2019.

„Неке ствари се никада не забораве. Људи покушавају да шминком сакрију све, да се праве да је све нормално.“ Популарни ТВ водитељ Огњен Амиџић отворио је душу у „Новом јутру“ и Предрагу Сарапи испричао све о убиству оца Зорана, којег је изгубио када је имао само 15 година. Водитељ је први пут проговорио о овоме после 28 година и открио да је његов отац заједно са колегама које су радиле на дописништву погинуо на радном задатку. „Ја сам први пут причао о томе после 28 година, генерално не волим да причам о томе, али одлучио сам да проговорим због свих људи који су чинили читав тим. Ево, прошло је 28

Борис Малагурски за Српску историју

11. октобар 2019.

Често се поставља лажна дилема између рата и пасивности — трећи избор постоји, а он се састоји у непрестаној борби за наше интересе на Косову и Метохији, било да се ради о помоћи нашим сународницима на Космету, било да се ради о лобирању на светском нивоу. Да то нема утицаја, не би ми Харадинај забранио улазак на Космет поводом мог филма. За сајт Српска историја говори Борис Малагурски, српски и канадски филмски режисер, продуцент, сценариста, телевизијски водитељ и активиста Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – Ваши корени потичу из пољског града Mала Гора, ваши преци доселили су се у 17. веку? Порекло мог презимена је, заправо, суботичко. У Бици

Носовић: Истином против заборава и лажи о страдању Срба

7. октобар 2019.

Новоизабрани предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић рекао је да је ова организација једина аутентична организација која може искрено и из прве руке да свједочи о свим злодјелима које су хрватске и муслиманске стране чиниле српском народу. Анђелко НосовићФото: СРНА Носовић је изразио наду да ће овај савез доћи до позиције коју заслужује, односно да буде не од посебног, већ од изузетног значаја за Републику Српску. Он сматра да ће то бити веома тешко реализовати, јер је Савез у посљедњих неколико година у стагнацији и потребно је много тога урадити како би се ствари покренуле са мртве тачке. Носовић наглашава да је потребно учинити све како би Савез постао

МИЛОДРАГ СТАНОЈЕВИЋ: Сам пред непријатељском колоном

4. октобар 2019.

Међу борцима које је ЈНА, септембра 1991., мобилисала био је и Милодраг Станојевић из Котурова. Милодраг је рођен 7. децембра 1970. године у Бадену (Аустрија) гдје је живио до своје шесте године када се са породицом преселио у Котурове под Козаром. Отац Ђуро и мајка Милица поред њега имали су још три кћерке: Мирјану, Марину и Биљану. Иако је већина бораца са дубичког простора била мобилисана у 11. партизанску, касније Дубичку бригаду, Милодраг је био на дужности у 43. приједорској бригади. Поред тога што је био веома млад, због храбрости показане на ратишту унапређен је у потпоручника и дата му је команда над четом. Саборци су га описивали као изузетно

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

2. октобар 2019.

Навршило се 28 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића и

Промовисан „Лексикон Срба Баније“ аутора Бранка Крњаића

1. октобар 2019.

У организацији „Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније“ јуче је у Великој сали градске Општине Нови Београд одржана промоција књиге „Лексикон Срба Баније“ аутора Бранка Крњаића. У питању је свеобухвтано дјело којим су, на најприкладнији и најпрегледнији начин, сажетим садржајем и јасним стилом дати најважнији подаци о личностима које су својим радом, дјелима и самим животом оставили трајан, памћења вриједан траг и задужили покољења Банијаца. Лексикон на преко 500 страна обухвата податке више од 1000 Банијаца који су значајни за културу, умјетност, науку, спорт, религију, привреду итд. Многобројне присутне, у име Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, поздравио је модератор промоције, књижевник Милош Бајић. – И поред неимаштине,

Драгослав Бокан: ПЕТАР И ПАВЛЕ ГОЛУБОВИЋ, БРУТАЛНО УБИЈЕНА СРПЧАД

1. октобар 2019.

Један седмогодишњак и један петогодишњак убијени су, немилосрдно, само зато што су били Срби. И зато што су, на основу свих претходних искустава, њихови егзекутори знали да за ово злодело неће бити кажњени. Како се, на крају, и догодило, јер и овај злочин над нама остаде без казне, као и толики други. Пише: Драгослав Бокан Те ноћи, на прелазу првог у други јул 1992. године, остаће још једна у низу оних страдалних, голготских сцена стварно непојамног српског страдања. Група припадника Интервентног вода Станице јавне безбедности у Коњицу је кренула у убилачки поход, у отмицу читаве породице угледних српских професора коњичке гимназије: Ђуре, његове жене Власте, и њихове дечице, седмогодишњег

Годишњица страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

19. септембар 2019.

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели “крвави пир”