Међународни суд правде у Хагу одобрио jе Хрватскоj предаjу додатног поднеска у поступку по тужби против Србиjе за геноцид и одредио да он буде предат до 30. августа, саопштено jе данас у овом суду. Поднесак се, како се прецизира, односи на противтужбу, коjу jе предала Србиjа у предмету коjи се тиче примjене Конвенциjе о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Суд jе налог издао након што jе Хрватска „наjавила да жели да изложи ставове по други пут у писаном облику, у додатном поднеску о противтужби Србиjе и имаjућу и виду ставове обjе стране“. „Даљи поступак ће бити предмет других одлука“, наводи се саопштењу. Хрватска jе 2. jула 1999. покренула поступак против

У Коњицу jе синоћ у 21.00 час преминуо Енес Туцаковић, коjи jе ових дана требало да буде ухапшен због основане сумње да jе као командир полициjске jединице у Коњицу учествовао у злочинима почињеним над Србима у Брадини, изjавио jе jутрос Срни адвокат Душко Томић. “Посjедуjем строго повjерљиви документ од 13. jуна 1992. године из кога се види да jе jедан од `жешћих` људи коjи учествовали у прогонима Срба био управо Туцаковић коjи jе командовао и Миралему Мацићу, заjедно са Јасмином Гуском, а данас, ето, ниjедан од њих више ниjе жив“, истакао jе Томић. Он jе прецизирао да се у том документу, коjег jе потписао командант Општинског штаба Териториjалне одбране Коњиц

Адвокат Душко Томић, коjи jе бранио Миралема Мацића, тврди да jе његов клиjент уклоњен, jер jе био jедан од кључних свjедока стравичних злочина над Србима у коњичком краjу. Томић jе увjерен да званична верзиjа Мацићеве смрти не одговара истини. Он jе указао на контрадикторне изjаве љекара сараjевског Клиничког центра коjи су послиjе операциjе његовог клиjента прво рекли да jе ван животне опасности, а потом да не могу да га спасу jер jе из болнице у Билоj, гдjе jе издржавао казну, касно превезен у Сараjево. Томић jе за „Прес“ рекао да због тога с правом сумња да jе у Мацићевом случаjу примиjењен метод „операциjа успjела, пациjент подлегао“, истичући да то, ипак,

Међународни тужилац Џуд Романо срушио jе принцип командне одговорности на коjем почиваjу готово све досадашње пресуде и начин рада Хашког трибунала, тиме што jе обуставио истрагу против Еjупа Ганића и jош 13 осумњичених за организовање масакра над припадницима ЈНА у сараjевскоj Добровољачкоj улици 3. маjа 1992. годинем, пише „Прес“. Професор међународног jавног права Витомир Поповић изjавио jе да jе кључна дилема то што jе Романо ослободио Ганића и остале командне одговорности и сву кривицу пребацио на убице, баш као да су те особе дjеловале изван било каквог ланца командовања. „Кључни проблем за обустављање истраге jе у томе што она нема везе с тим да ли jе конвоj ЈНА било легитимна

Претходна хрватска Влада ангажовала jе америчку адвокатску лобистичку фирму „Патон Богс“ за лобирање у Хагу у жалбеном поступку генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, неправоснажно осуђеним због злочина над Србима током акциjе „Олуjа“. Бивши министар правосуђа Хрватске Дражен Бошњаковић краjем jула прошле године ангажовао jе „Патон Богс“ за писање поднеска Хашком трибуналу коjим у жалбеном поступку Готовини и Маркачу тражи статус приjатеља суда, пише „Јутарњи лист“. Бошњаковић се уговором, коjи jе склопљен на годину дана, обавезао да ће Влада Хрватске до 1. августа 2011. сваког мjесеца из буџета уплаћивати паушални износ од 60.000 долара на рачун лобистичке фирме, као и да ће надокнађивати и додатне трошкове. Према том уговору, из

На зградама у близини школе у Храсници, насељу краj Сараjева, исцртани су нацистички симболи. На фасадама су исцртани кукасти крстови и натпис зиг хаjл (sig hajl) коjе нико не брише, пише сараjевско „Ослобођење“. Кукастим крстовима и усташким симболима почетком седмице ишарани су излози на jедноj кинескоj радњи у Мостару. Нацистички симболи у Мостару осванули су у дане када Кинези обиљежаваjу своjу Нову годину. Извор:  

У Извјештају о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, који ће сутра разматрати Народна скупштина Републике Српске, наводи се да је Министарство унутрашњих послова Српске од 1992. године закључно са 30. јуном 2011. године, надлежним тужилаштвима поднијело 968 кривичних пријава, односно извјештаја или допуна кривичних пријава. МУП је поднио и 362 извјештаја о предузетим мјерама и поступању по наредбама тужилаштава против 7 416 лица због основа сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина над више од 22 760 жртве. У извјештају Владе Републике Српске из новембра прошле године додаје се да је, према расположивим подацима, Тужилаштво БиХ отворило истраге у 121 предмету у