Чини се да ни 17 година након „Бљеска“ и „Олуjе“ jавност jош ниjе спремна да прихвати чињеницу да су у тим „величанственим“ воjно-редарствена акциjа почињени ратни злочини, углавном над цивилима? Чини се да ни 17 година након „Бљеска“ и „Олуjе“ jавност jош ниjе спремна да прихвати чињеницу да су у тим „величанственим“ воjно-редарствена акциjа почињени ратни злочини, углавном над цивилима? Називати акциjе у коjима jе убиjено више десетина или стотина цивила „величанственим“, напросто jе непристоjно. Да jе било само неколико случаjева коjи су адекватно санкционисани, могло би се говорити о поjединачним злочинима, коjи нису били део плана. Но, у обе су акциjе почињени злочини коjи упућуjу на то да су

БАЊАЛУКА, 7. МАЈА /СРНА/ – Руководство некадашње Републике БиХ са Алиjом Изетбеговићем на челу било jе добро упознато са злочинима над Србима у Сараjеву, тврди адвокат Душко Томић, коjи то доказуjе строго повjерљивом информациjом Службе воjне безбjедности Армиjе БиХ од 29. маjа 1992. године. Информациjу броj 73 потписао jе и руководству у Сараjеву упутио начелник те службе Фикрет Муслимовић, коjи прецизира примjере злочина над Србима чиjи су кључни актери jуришници Армиjе БиХ – Јука Празина, Нермин Узуновић, Ахмет Крка и извjесни Сендан и Кимун, пишу „Вечерње новости“. Њихови злочини нису никаква таjна ни за муслиманску воjну обавjештаjну службу, ни за руководство коjе jе предводио Изетбеговић, али jе извjесно да никада

ЛОПАРЕ, (СРНА) – У Дому културе у Лопарама данас jе, у оквиру обиљежавања крсне славе општине – Ђурђевдана, освештана и отворена Спомен соба за 242 погинула борца и 15 цивилних жртава са подручjа ове општине из протеклог рата 1992-1995. године. Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василиjе служио jе парастос за све погинуле у протеклом отаџбинском рату испред Централног спомен обиљежjа „Јунацима Маjевице“ у Лопарама . Цвиjеће на споменик положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, делегациjе Борачке организациjа, породица погинулих бораца и представници општина Угљевик, Брчко Биjељина и Лопаре. У присуству броjних гостиjу из сусjедних општина ломљење славког колача обавили су начелником општине Раде Савиће и владика

УЗ ПРАТЊУ полициjе ромске обитељи синоћ су напустиле Шкарбњу. „Нисмо пристали него смо присиљени отићи“, рекла jе Мира Ђаниjа. „Ми смо Хрвати и католици. То су били и наши дjедови и прадjедови. Ту у Шкабрњи вриjеђали су нас и говорили нам да смо четници. Не знам откуд њима право да буду већи Хрвати и католици од нас. А друго, какви су то католици коjи су били спремни ноћас убиjати нашу дjецу“, питала се Мира у разговору за Задарски лист. „Приjете да ће нас убити, нашу дjецу, нас да ће запалити и ми морамо отићи“, додала jе Мира, а њен супруг Анте се надовезао: „Криви су мjештани, предсjедник опћине и много

БАЊАЛУКА, 4. МАЈА /СРНА/ – Републички центар за истраживање ратних злочина и МУП Републике Српске наставиће активности на прикупљању нових доказа и подршке правосудним институциjама, како би се коначно процесуирали сви ратни злочини почињени над Србима и припадницима ЈНА приjе 20 година у БиХ, изjавио jе директор овог центра Јанко Велимировић. „Нове доказе о почињеним ратним злочинима над Србима и припадницима ЈНА у `Добровољачкоj`, `Тузланскоj колони` и многим другим мjестима доставићемо на увид Тужилаштву БиХ и Специjалном тужилаштву за ратне злочине Србиjе“, рекао jе Велимировић Срни. Коментаришући понашање медиjа у Федерациjи БиХ /ФБиХ/ током jучерашњег обиљежавања 20. годишњице страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици у Сараjеву, Велимировић jе рекао да

БАЊАЛУКА, 4. МАЈА /СРНА/ – Републички центар за истраживање ратних злочина очекуjе да ће Министарство одбране БиХ позитивно одговорити на захтjев тимова одбране генерала Ратка Младића и бившег предсjедника Републике Српске Радована Караџића пред Хашким трибуналом и омогућити им увид у архиву Воjске Републике Српске /ВРС/, чиjи се наjвећи дио тренутно налази у касарни „Козара“ у Бањалуци. „Представници Републичког центра за истраживање ратних злочина и Министарства одбране БиХ требало би да ускоро у Сараjеву одрже радни састанак ради усаглашавања ставова и процедура у вези с увидом у архиву Воjске Републике Српске“, потврдио jе Срни директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић. Велимировић jе закључио да ће институциjе Републике