Armija BiH je na pijaci Markale izvršila ratni zločin nad sopstvenim narodom, potvrdio je još jedan oficir Unprofora, kanadski major Džon Rasel. U jednom podrumu u centru Sarajeva u kome su muslimanske snage tokom rata držale minobacače raznog kalibra, pripadnici UN su nedugo po eksploziji na pijaci Markale, 5. februara 1994. godine, otkrili minobacače ručne izrade koji su po svim karakteristikama odgovarali bacaču iz koga je ispaljen hitac koji je ubio 68, a ranio 198 ljudi.  Ovo će tokom sledeće nedelje, na suđenju prvom predsedniku RS, Radovanu Karadžiću, detaljno obrazložiti nekadašnji major kanadske vojske Džon Rasel, koji je tokom ratnih godina bio u sastavu Unprofora u BiH. Major Rasel je

Dušan Škrba negirao da je vatra – u slučaju Marakala 2 – mogla da bude otvarana iz miniobacača 120 mm jer su svi minobacači velikog kalibra bili izmešteni na 20 kilometara izvan zone Sarajevsko-romanisjkog korpusa, gde su bili pod kontrolom Unprofora Govoreći o ciljevima Sarajevsko-romanijskog korpusa, bio je kategoričan: da je cilj bio isključivo zaštita svoje linije fronta na etničkim srpskim prostorima i da se spreči proboj Prvog korpusa Armije BiH iz muslimanskih delova grada Sarajeva NOVU hašku nedelju, u nastavku izvođenja svedoka odbrane Radovana Karadžića, otvorio je komandant Mešovitog artiljerijskog bataljona Vojske Republike Srpske u Lukavici Dušan Škrba. Pred većem sudije O-gon Kvona. Škrba je negirao da je njegova

Hag – Iskaz irskog oficira i posmatrača Ujedinjenih nacija Pola Konveja, kao svedoka odbrane bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, sugeriše, kako je rekao Karadžić na suđenju u Hagu, da je granata koja je u avgustu 1995. na sarajevskoj pijaci Markale ubila i ranila desetine građana mogla biti ispaljena s položaja Armije BiH. Haška optužnica tereti Karadžića za teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem, minobacačku granatu koja je 28. augusta 1995. na Markalama ubila 43, a ranila 75 građana ispalila je Vojska Republike Srpske (VRS) sa položaja oko grada. Konvej je kao svedok odbrane Karadžića izjavio da je u decembru 1995. otkrio minobacački položaj Armije BiH udaljen