Отаџбински рат Архиве - Страница 4 од 501 - Јадовно 1941.

Бојан Вегара: ДЈЕЦА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ

24. април 2025.

Сваком живом Србину, и ономе који воли и поштује Републику Српску, препоручујем да прочита књигу „ДЈЕЦА КОЈУ НИЈЕ ВОЛИО СВИЈЕТ “ аутора Бојана Вегаре. Чак штавише, обавеза сваког Србина би требала да буде да прочита, препоручи и упути и те генерације које не знају праву истину, а поготово оне послератне, да буду упућене о свим ужасима рата и ономе што је задесило те генерације сарајевских Срба. Свијет је наметнуо причу о тзв. агресији Срба на Сарајево, а истина, коју можете прочитати из прве руке у овој књизи, је потпуно другачија. Промоција романа “Дјеца коју није волио свијет” у Бањој Луци, 30. маја 2025. у 19 часова у Кући Милановића. Живот

Бојан Вегара: Прича настала првих дана априла 1992. године

14. април 2025.

Почеле су барикаде и читаво јутро смо испред телевизора. Тата је звао неког на телефон и док је разговарао отјерао нас је на спрат. Убрзо је дошао горе код нас и рекао нам да је све у реду и да можемо у приземље. Баба је сједила испред телевизора и говорила ђеду, да је за све крива Њемачка. Ђед је није слушао нити је обраћао пажњу на њу. Гледао је у телевизор и ослушкивао вијести. Одједном баба устаде и рече. -Фино сам ја вама говорила да треба све ово продат и селит у Србију. Има више од двије године како је онај Берлински зид пао и ја вама тада рекох да

Обиљежавање „Хрватског протјеривања Срба Западне Славоније“

9. април 2025.

Обавјештавамо Вас да ће се дана 01. маја 2025. године одржати обиљежавање „Хрватског протјеривања Срба Западне Славоније“ у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске. Програмом је планирано: Предсједник удружења Крста Жарковић

Злочин без казне

8. април 2025.

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце. Дјеца су побијена ради трговине органима, каже Стево Грабовац, добитник НИН-ове награде за роман „Послије забаве“ коме је овај стравичан злочин послужило као предложак Пише: Жарко Марковић „Злочин који се описује у роману десио се 1992, у околини (Босанског) Брода. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце, иако има индиција да постоји још неколико масовних гробница на другим локацијама. Дјеца су побијена ради трговине органима. Тако су показала прва истраживања након проналаска масовне гробнице. Дакле, сам злочин, иако се десио у рату, нема конкретне везе са ратом, ријеч је о простој заради… Испадне да је неким људима исто

У Бања Луци одржане изложба и промоција

7. април 2025.

У организацији Удружења ОМЛ и Куће Милановић у Бања Луци, одржана је изложба Срби Ливањског поља – трагови кроз векове“ и промоција књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“. У суботу, 5. априла т.г, у поподневним сатима, програм је отворила група „Баштионичарке“ песмом „Пјеваћемо што нам срце зна“. О баштини ливањских Срба, која је настајала вековима, говорила је Дијана Ковачић, члан УО Удружења ОМЛ. Програм је, након тога, настављен разгoвором Гордане Достанић и аутора књиге „Огњена Марија ливањска“, Буда Симоновића, чиме је публици представљено страдање ливањских Срба лета 1941. године, описано кроз исповести преживелих страдалника. Део потресне исповести Милице Ерцег Галке, читала је глумица Милица Миловановић. Након промоције присутнима се обратио

Крста Жарковић: Та 1941. никада им није изашла из глава

7. април 2025.

Хрватска новим законом о гробљима, који предвиђа уклањање српских споменика који су постављени послије 30. маја 1990. године, а које буду оцијенили као увредљиве, спроводи посљедњи чин етничког чишћења Срба. У тој држави, једној од чланица ЕУ, остали су, нажалост, само старија српска популација и гробови свих годишта, а сада је дошао ред и на њих. Пише: Ведрана Кулага Симић На то је упозорио предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић који за „Глас Српске“ истиче да је иницијатива за тај закон потекла ни мање ни више него из тамошње владе и да надлежни и у Бањалуци и Београду морају добро да простудирају ову ситуацију и шта се

ДРАКУЛИЋ: НЕ СМИЈЕМО ДОЗВОЛИТИ ДА СЕ МИНИМАЛИЗУЈЕ СУЂЕЊЕ ЗА „ОЛУЈУ“ И ПЕТРОВАЧКУ ЦЕСТУ

28. март 2025.

Хрватска ће урадити све да минимализује суђење у одсуству четворици хрватских војних пилота за ракетирање српске избјегличке колоне на Петровачкој цести 7. и 8. августа у акцији „Олуја“, рекла је Срни сценариста Наташа Дракулић, која данас у Београду присуствује почетку овог процеса. „О томе довољно говори чињеница да никада нису ни дали имена пилота који су ракетирали избјегличку колону. То не смијемо дозволити“, истакла је Дракулићева, која је у августу 1995. године била у избјегличкој колони Срба на Петровачкој цести. Она је нагласила да се овај злочин не смије заборавити. Дракулићева је навела да је сваки пилот могао из авиона са те висине да види ко се повлачи, да су

Сијековац: Злочин без казне

26. март 2025.

У Сиjековцу су 26. марта 1992. године убиjени и Лука Милошевић и његова два сина Жељко – рођен 1968. и Драган – рођен 1974. године. Остао jе Лукин трећи син Саша од девет година. Један од хрватских воjника већ jе био извадио нож да га закоље, али jе наишао други воjник и спасио диjете Јелица Зечевић из Сиjековца, код Брода, за само jедан час злочиначког дивљања припадника ХОС-а и других паравоjних хрватско–муслиманских jединица остала jе без мужа, два дjевера и свекра. Истог дана, 26. марта 1992. године, у Сиjековцу jе убиjено jош 16 Срба. Покољ Срба извршили су припадници регуларне воjске Републике Хрватске, заjедно са паравоjним jединицама коjе су формирале СДА И ХДЗ

Др. Рудолф Хорват: Лика и Крбава

26. март 2025.

МАЛА КЊИЖНИЦА МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ КОЛО ВЛ – СВЕЗАК 31. Др. РУДОЛФ ХОРВАТ ЛИКА И КРБАВА ПОВИЈЕСНЕ СЛИКЕ, ЦРТИЦЕ И БИЉЕШКЕ СВЕЗАК II. ПОСЕБНИ ДИО ТИСАК „ТИПОГРАФИЈЕ“ Д. Д., ЗАГРЕБ ЗАГРЕБ 1941 ИЗДАЊЕ МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ САДРЖАЈ 1. Село Боричевац 2. Бриње 3. Брлог на риjеци Гацки 4. Дабар код Оточца 5. Госпић г. 1834. 6. Школе у Госпићу 7. Водовод у Госпићу 8. Избори нар. заступника у Госпићу 9. Грачац 10. Језеране 11. Комић у Крбави 12. Компоље код Оточца 13. Кореница 14. Косињ горњи и доњи 15. Лапац горњи доњи 16. Лешће код Оточца 17. Ловинац 18. Село Медак 19. Нови код Госпића 20. Трговиште Оточац 21. Избори народних заступника у

Бојан Вегара: СТУПНИК 26. маја1993.

25. март 2025.

Сјетих се на моменат да можда није истина да је Дарко погинуо и да му је и на Отесу живот од снајпера спасила кутија метака у џепу кошуље. А онда преко пруге се зачу кукњава и би ми јасно да је истина. Пробудио сам се кад је мама затворила врата и отишла у станицу милиције на посао. Остао сам да лежим на развученом двосједу у ходнику и гледао како се зраци сунца пробијају кроз жељезне греде на прозору. Дуго сам лежао и гледао ту игру свијетла. Онда се пробудио бураз, устао сам и убацио два дрвета у шпорет и ставио таву да нам испечем јаја. Двоје јаја њему, двоје мени

Споменко Гостић – годишњица погибије 15-годишњег јунака

19. март 2025.

Двадесетог марта обиљежава се годишњица како jе у одбрани родног села Јовића на Озрену погинуо Споменко Гостић, петнаестогодишњак коjи jе одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшиjама и приjатељима био борац ВРС. Споменков саборац Бране Миливоjевић сjећа се да jе дjечаку умрла маjка почетком 1992. године, а већ у септембру исте године граната jе пред кућом убила баку са коjом jе живио. Ратни вихор га jе омео и да настави школовање, jер jе било немогуће из Јовића ићи у средњу школу у Добоjу, па се момчић привио уз воjску, чиjи борци су га штитили, хранили и бринули о њему колико су могли. Споменко Гостић jе, сjећаjу се

Погледајте филм ,,КОШАРЕ” (видео)

19. март 2025.

У режији: Ђорђа Бојанића, проф. историје и ђакона Дејана Јовановића. Циљ овог документарног филма је да приближимо суштину и значај ове битке и јунаштва, који не улази у детаље битке и стратегију исте. Кроз причу нас води борац и јунак са Кошара Дарко Анђелковић и пензионисани генерал-пуковник Владимир Лазаревић. Цела прича је проткана кроз нараторски део и казивање песника др Данила Васојевића, брата јунака Ивана Васојевића Јагуара, наглашава Ђорђе Бојанић. Наш крајњи циљ је да овај филм понудимо свим школама у Србији да га и ђаци осмог разреда и средњих школа погледају 25. марта у понедељак или 11. априла 2024. год, у нади да добијемо препоруку министарства просвете. Наратор у филму је Бошко Козарски.

Бојанић: ДАН СЕЋАЊА НА 17. март 2004. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД

17. март 2025.

Пре 16. година на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од старне шиптара и доласка међународних снага у окупираној српској покрајини. Приредио Ђорђе Бојанић Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД, ево и зашто… зар затирање свега Српског што је од античког доба грађено, те уништене цркве, манастири, гробља, споменици, ти писани документи, сва та старина, осликана, све те уништене фреске, та уништена култура, духовност и физичко уништење људи… зар то није ГЕНОЦИД над једним народом, који се нашао усамљен док је на сво то разарање и уништавање мирно гледала та демократска Европа? Питам се, какав је то народ који уништава гробља, који се и

Хаџи Мирјана Стојисављевић: Књига изласка

16. март 2025.

Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо, него хоћемо ли или нећемо да постојимо. Цар Лазар Сада већ у годинама када „извесни делови мога живота почињу да личе на испражњене дворане палате јер је сиромашни власник одустао да живи у целој палати” (М. Јурсенар), одлучих да на једном месту саберем сопствена размишљања о своме милом српском роду. Стога сам у својеврсну аудијенцију примила властите успомене на двадесетдвогодишњу борбу за српски језик, и то од оног часа када сам почетком маја 1992. године са реком Срба морала напустити Сарајево. „Књига изласка”, симболичног назива, садржи у другом делу приповест о томе како сам изашла из ратом захваћеног града, одбијајући да

Завет и исповест

16. март 2025.

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и егоцентрике. Често потпуно поремећене. Пише: Мирослав Пушоња Налетех синоћ на интервју са академиком Јованом Јовом Рашковићем. У том разговору пред свануће политичких па потом ратних сукоба, Јова рече да смо у једном периоду времена живели изнад наших могућности (страни кредити о којима се није причало пре осамдесетих), да смо зборили изнад наше памети (идеолошко слепило за стварни свет у нама и око нас) и да смо одлучивали изнад наших знања (органи самоуправљања). То нас је довело до стања свести да нам нема равних, и да ништа не треба мењати. У том сјајном интервјуу Јова још рече да је