Првостепена пресуда Радовану Караџићу од 40 година затвора наишла је на запажен публицитет у руским политичким кроговима и јавности. Једногласна је оцена да је пресуда исполитизована, да је непримерена, заснована на импровизацијама и изражено антисрпска. То није пресуда којом би била задовољена правда, а још мање пресуда која би водила помирењу народа на простору бивше Југославије. Уместо да води том циљу, пресуда је поново разбуктала страсти и значајно отежала пут помирења, који, очигледно, не одговара појединим центрима моћи на Западу. Међу првима огласило се руско министарство иностраних послова које је оценило да је Трибунал за бившу Југославију постао место за обрачуне и инструмент освете. Уз то, игноришу се и рокови

АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ Зашто су они који би да од Срба направе нове нацисте побегли од начела на основу којих је и суђено нацистичким злочинцима Као што се и могло очекивати, тзв. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију донео је драконску првостепену пресуду против првог председника Републике Српске Радована Караџића, осудивши га на 40 година затвора, односно фактички на доживотну робију. Могло се очекивати зато што је било наивно помислити да би овај очигледно политички суд добровољно срушио грађевину коју систематски, под строгим надзором својих западних газда, гради последњих 20-так година. Грађевину утемељену на „неупитној“ поставци да су главни и одговорни кривци за распад СФРЈ, ратове који су уследили и жртве

Др Радован Караџић, први председник Републике Српске, драконски је осуђен на процесу који нема много везе са суђењем за ратне злочине. Од суда који за смрт 30.000 Срба није осудио нити једног Бошњака или Хрвата. Од судија који су показали пристрасност, неразмевање за истину и бахатост… Осуђен је од установе коју су Сједињене Државе и неколико њихових европских савезника створиле за Србе и Хутуе. Привременог суда коме САД неће да уступе сведока, а камо ли да прихвате његову или било чију јурисдикцију.    Караџић је осуђен за најтеже злочине, за геноцид, прогон… Таквом пресудом, после процеса на коме се показало да су поједини Србима приписани злочини били инсценирани од стране

Уклањање спомен-плоче књижевнику Владану Десници задарске су власти оправдале чињеницом да она није била постављена сукладно градској одлуци. Истодобно, већ годинама им не смета обиљежје које је породица погинулог бранитеља илегално подигла свом „усташком сину“. Задарски комунални редари прошле су недјеље уклонили спомен-плочу књижевнику Владану Десници која се налазила у центру града, на Народном тргу. Плоча, која је с четири вијка била постављена на његову родну кућу, отргнута је на захтјев задарског градоначелника Божидара Калмете. Како је локалним медијима објаснила његова гласноговорница Марина Пајкин, плоча није била постављена легално, односно сукладно „Одлуци о постављању и уклањању споменика, спомен-плоча, скулптура и других спомен-обиљежја“ која је усвојена у фебруару 2009. године. Плочу је