arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Деценија затвора за масакр над Србима у БиХ

6. јул 2016.

Покрајински суд у Линцу осудио је на 10 година затвора 48-годишњака, пореклом из БиХ, за учешће у масакру у српском месту Сердари током рата у БиХ. Осуђени, који је у међувремену добио аустријско држављанство, оптужен је за 16-оструко убиство, троструки покушај убиства и постављања пожара. Оптужени је до краја суђења негирао да је учествовао у нападу на српско село Сердари на тероторији Котор Варош, који се догодио 17.септембра 1992. Око 20 муслимана је тог дана у месту Сердари убило седам мушкараца и седам жена, као и двоје деце, те запалило шест кућа, а мотив напада била је освета за претходни српски напад на муслиманско место. Четири вође тог напада су

Документарни филм Дениса Бојића "Дјеца"Фото: РТРС

Приказивање филма „Дјеца“ на отварању манифестације

6. јул 2016.

Предсједник Одбора за обиљежавање страдања српског народа Сребренице Милош Миловановић позвао је становнике ове општине да у што већем броју дођу на отварање манифестације „Петровдански дани“ и виде документарни филм „Дјеца“ режисера Дениса Бојића снимљеног у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и награђиваног на више филмских фестивала. Миловановић је упозорио да се због језивих сцена и потресних свједочења гледање филма не препоручује дјеци и болесним особама, али да сви пунољетни треба да сагледају овај филм ради стицања објективне слике о ратним страдањима и увјере се да је и српски народ претрпио велика ратна страдања и злочине. „Филм говори о четири од укупно 36 српских породица, које су у рату изгубиле троје

Запаљена српска кућа

Српска заједница у Хрватској постала још минорнија

6. јул 2016.

Хрватска обећања од прије три године када је примљена у ЕУ да ће заштитити права националних мањина и „пружити руку“ земљама региона у што бржем усвајању европских критеријума претворила су се у супротност и иду на штету Срба и Србије, оцијенио је директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. У ауторском тексту у „Вечерњим новостима“ Штрбац је навео да је српска заједница у Хрватској постала још минорнија, обесправљенија и нападанија, те да је Хрватска највећа препрека отварању првих поглавља Србији на путу ка ЕУ. Подсјећајући да је бивши премијер Хрватске Зоран Милановић велика обећања дао 1. јула 2013. године уз Теслин трансформатор на Тргу Бана Јелачића, Штрбац је упозорио да

Недељко Митровић

Митровић: Дискриминација српских жртава рата

5. јул 2016.

Републичка организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила оштро је протестовала јер ову организацију и Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица не обавјештавају када у Федерацији БиХ идентификују нестала лица из Републике Српске, оцијенивши да је ријеч о дискриминацији српских жртава. Предсједник Организације Недељко Митровић навео је као примјер посљедњег случаја идентификације војника Војске Републике Српске Ранка Скопљака из Сарајева који је ексхумиран 2014. године у Високом, а сахрањен 1. јула ове године на војничком гробљу на Сокоцу. Он је навео да је на идентификацију Скопљака позвана само породица. „Институт за нестала лица БиХ и Међународна комисија за нестала лица /ИЦМП/ настављају са праксом

Обиљежено страдање Срба у Крњићима (Фото: СРНА)

Служен парастос за 24 убијена српска цивила из Крњића

5. јул 2016.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас су код спомен-обиљежја у порти Цркве Светог пророка Илије у сребреничком селу Крњићи обиљежене 24 године од страдања 24 српска цивила и војника из овог села. Као и у другим српским селима ове општине, злочин над српским становништвом у Крњићима починиле су муслиманске снаге из Сребренице и околних села на данашњи дан 1992. године. Представници Борачке организације, породице и сродници убијених Срба из овог сребреничког села још једном су поновили да за злочин над њиховим најмилијим још нико није одговарао. Радовану Симићу су масакрирали осамдесетогодишњег дједа Илију, којег су са штапом у руци и шајкачом на глави затекли у

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен крст на градском гробљу у Братунцу, данас су обиљежене 24 године од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони

Обиљежене 24 године од страдања 14 Срба у Загонима

5. јул 2016.

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу у Братунцу, данас су обиљежене 24 године од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони. Њих су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице. Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, цвијеће код спомен крста положила је и делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца. Породице су и данас подсјетиле на тај стравични дан и злочин у Загонима, за који нико није одговарао и који се не смије и неће заборавити, иако кажу да је више узалуд причати о томе јер правосуђе

Мајка из Факовића

Најава конференције „Страдање Срба Сребреничког краја у 20. веку“

5. јул 2016.

У Медија центру у Београду, Теразије 3, у среду 6. јула у 11 сати, Музеј жртава геноцида организује конференцију „Страдање Срба Сребреничког краја у 20. веку“. У контексту пажње јавности, која се сваког јула усмерава искључиво на догађаје у Сребреници јула 1995. године, Музеј жртава геноцида жели да јавности понуди много шири контекст за разматрање и то: 1. Приказ српског страдања у Другом светском рату, то јест у годинама Независне Државе Хрватске 1941-1945. 2. Приказ српског страдања у грађанском рату у Босни и Херцеговини 1992-1995. године, и 3. Посебан осврт на политичку инструментализацију недовољно истражених чињеница о ратном злочину који се догодио у јулу 1995. године а којој је, између

Книн

Зашто је Книн пао за мање од 24 часа?

5. јул 2016.

Поводом 20. годишњице највећег етничког чишћења после Другог светског рата – акције хрватске војске „Олуја“, доносимо одломак из књиге „Судбина Крајине“ Срђана Радуловића, у коме аутор покушава да да одговор на питање зашто је главни крајишки град пао за мање од једног дана. Одломак из поглавља „Книн у Београду“: У петак, 4. августа, на Крајину се сручила „Олуја“, како је названа хрватска војна операција. Хиљаде граната, мина, ракета засуло је у 5 сати ујутру крајинске градове и прве линије одбране. Хрватске трупе у суботу 5. августа улазе у Книн, а већ наредног дана сломљен је отпор посљедњих бранилаца Крајине на Банији. Више од 200 хиљада Срба морало је да напусти

Парастос за убијене Србе из Крњића

5. јул 2016.

У Цркви Светог пророка Илије у сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24 мјештана тог села које су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. јула 1992. године. Осим парастоса, који ће почети у 12.00 часова и прислуживања свијећа за покој душа убијених Срба, већином цивила, биће положено и цвијеће уз споменик који су мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске, подигли својим настрадалим сродницима и комшијама у порти овдашње цркве. Тиме ће бити одата дужна почаст настрадалим и обиљежене 24 године од свирепог убиства невиних становника овог српског селa. Предсједник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић рекао је Срни да ће учесници данашњег

Братунац

Обиљежавање 24 године од убиства 14 Срба у Загонима

5. јул 2016.

На градском гробљу у Братунцу данас ће бити обиљежене 24 године од страдања 14 Срба у братуначком селу Загони које су 5. јула 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице. Чланови породица настрадалих, комшије и пријатељи сутра ће у 11.00 часова окадити гробове и прислужити свијеће за покој душа настрадалих, а биће положено и цвијеће код централног спомен-крста. Напад на Загоне почео је око 15.00 часова када је већина становништва била на њивама и сакупљала љетину, односно косила и купила сијено, за разлику од напада на остала српска села на подручју општина Братунац и Сребреница, која су муслиманске снаге нападале у раним јутарњим часовима. Муслиманске снаге упале су

Нови Град

Обиљежен Дан сјећања на погинуле у ослободилачким ратовима

4. јул 2016.

Делегације општине Нови Град и општинске Борачке организације данас су у Доњем Водичеву положили вијенце и прислужили свијеће код заједничког спомен-обиљежја солунским борцима, борцима Народноослободилачког рата /НОР/ и посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата. Општинска Комисија за његовање традиција ослободилачких ратова утврдила је 3. јул као Дан сјећања на погинуле борце ослободилачких ратова српског народа у 20. вијеку са подручја општине Нови Град. Начелник општинског Одјељења за друштвене дјелатности Боривој Јапунџа рекао је да је спомен-обиљежје у Доњем Водичеву недавно санирано. Према његовим ријечима, санација је урађена на плочи на којој су имена жртава из Другог свјетског рата. Спомен-обиљежје у Водичеву изграђено је за 12 солунаца, 90 бораца НОР-а, 377 жртава фашистичког терора

У Дервенти је данас обиљежено 24 године од ослобођења у одбрамбено-отаџбинском рату

Обиљежено 24 године од ослобођења града

3. јул 2016.

У Дервенти је данас обиљежено 24 године од ослобођења у одбрамбено-отаџбинском рату. Након служења парастоса погинулим борцима, положени су вијенци испред централног спомен-обиљежја. Вијенце су положили начелник општине Дервента Милорад Симић, потпредсједник Скупштине општине Славко Tомаш, делегације борачких организација Дервенте, Шамца, Модриче и Прњавора, Полицијске станице и представници политичких странака. Предсједник Борачке организације општине Дервента Боро Добриловић истакао је да је Дервента ослобођена уз велике губитке 4. јула прије 24 године, подсјећајући да је у одбрамбено-отаџбинском рату погинуло 608 бораца, а око 2.000 је теже или лакше рањено. Ратни командант Осињске бригаде, генерал у пензији Радомир Чавић рекао је да је ово веома значајан датум за Дервенту и све грађане,

Мирно чека пресуду: Капетан Драган Фото: Вести

Капетан Драган из затвора (3): Ђинђић ми нудио посланичко место

1. јул 2016.

Заборављен од свих, али уверен да ће доказати своју невиност и из затвора у Хрватској изаћи као слободан човек неукаљаног образа, Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, у ексклузивном интервјуу за „Вести“ одбацује све тачке оптужнице по којој је окривљен за ратне злочине почињене 1991. и 1993. године. Ускоро можемо очекивати почетак процеса против Вас. Неки коментар? – Јавност мора да зна да овај процес није уперен против мене, већ против неокаљаних, узорних симбола сваког поштеног Србина, Книнџи и њиховог команданта. Циљ је да се упрља и лажно представи све оно што је током рата у Хрватској било чисто, часно и српско. Гарантујем вам да им то неће поћи за

Трибунал у Хагу

Потврђене казне од 22 године затвора за Станишића и Жупљанина

30. јун 2016.

Жалбено вијеће Хашког трибунала потврдило је првостепену пресуду којом су бивши високи полицијски званичници Републике Српске Мићо Станишић и Стојан Жупљанин осуђени на по 22 године затвора. Претресно вијеће Трибунала осудило је крајем марта 2013. године Станишића и Жупљанина на по 22 године затвора за злочине против човјечности и ратне злочине у БиХ између априла и децембра 1992. године. Оптужница против Жупљанина подигнута је 1999. године, а пребачен је у Хаг девет година касније пошто су га ухапсиле власти Србије, док је оптужница против Станишића подигнута 2005. године и он се те године предао суду. Суђење Станишићу, који је бивши министар унутрашњих послова Републике Српске и Жупљанину, почело је 14.

Капетан Драган (у средини) Фото: Вести

Капетан Драган из затвора (2): И хрватски бранитељи знају да сам невин

30. јун 2016.

„Не желим да ме представите као очајника који кука и моли за помоћ. То не радим, већ причам онако како јесте, причам истину. Ако ћете лакше схватити, захтевам само оно што с правом припада сваком обичном грађанину Србије“, прича за „Вести“ капетан Драган из своје ћелије у Сплиту, у којој се налази од прошле године. Како вам је у хрватском затвору? – Затвор у Сплиту у односу на аустралијски затвор је одмаралиште са погледом на море. Врхунска кухиња, са професионалним и далеко љубазнијим особљем него што ћете наћи у најскупљем хотелу Црне Горе. То говорим из личног искуства. За ових, скоро годину дана колико сам у затвору у Сплиту не

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА