arrow up
Милорад Којић Фото: СРНА

Којић: Хрватска не жели да процесуира Крстичевића

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је данас да је очигледно да Хрватска не жели да процесуира своје држављане за почињене ратне злочине у БиХ ни у предмету против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића. Којић је оцијенио да у прилог томе свједочи и одлука Владе Хрватске из 2. јуна 2015. године, када су забранили приступ својим архивима, а било је изјава појединих пензионисаних хрватских генерала да је сва архива спаљена. „То је кривично дјело и Хрватско тужилаштво би требало предузети одређене радње и мјере да се испита да ли се заиста то десило“, изјавио је Којић новинарима у Бањалуци. Он је

Национал (фото: www.index.hr)

Национал: Крстичевића терете за масакр 32 избјеглица, жена и дјеце

Нови Национал на насловници доноси причу о министру обране Хрватске Дамиру Крстичевићу, под насловом „Крстичевића терете за масакр 32 избјеглица, жена и дјеце“. Национал наводи како доноси свједочанства и садржај досад непознате и заташкаване пријаве против потпредсједника Владе Хрватске због ратног злочина. Додаје се и како су хрватски војници изрешетали аутобус пун цивила те га потом погодили зољом и запалили. „Немам везе с тим, моја јединица тамо није била“, поручио је Крстичевић, наводи се. Као мјесто и вријеме догађаја наводе се Бравнице код Јајца, 13. септембара 1995. године, у склопу акције Маестрал. Након што су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран српско становништво с тог подручја, међу

Озрен Милановић

Готовина као вересија

Када се пре четири године Анте Готовина вратио из хашког затвора као слободан човек, у Београду је због тога хитно заседала влада са једном тачком дневног реда. Тада је премијер био Ивица Дачић и огорчено се реаговало. Чак су и привремено били замрзнути односи са Трибуналом. Према првостепеној пресуди Хашког трибунала из априла 2011. године Анте Готовина, који је заповедао „Олујом”, и Младен Маркач као командант специјалне полиције били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман. Готовина је био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији постоје имена 1.960 Срба погинулих и несталих у „Олуји”,

Злочини у Олуји (архива)Фото: Jutarnji list

У Задру ексхумација посмртних остатака Срба страдалих у „Олуји“

Надлежни органи Хрватске отпочели су данас, на Градском гробљу у Задру, процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Очекује се да ће процес ексхумација на овом гробљу трајати око пет радних дана, и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Спровођењем ексхумација на Градском гробљу у Задру, наставља се процес ексхумација на овом гробљу, који је започет 26. априла 2013. године и трајао је до 3. маја 2013. године, када су укупно ексхумирани посмртни остаци 56 лица, наведно је у саопштењу. Комисија Владе Србије за нестала

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Српске Жељка Цвијановић данас су испред зграде Министарства унутрашњих послова /МУП/ Српске у Бањалуци положилили вијенац на спомен-обиљежје погинулим припадницима МУП-а.

Положени вијенци на спомен-обиљежје погинулим припадницима МУП-а

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Српске Жељка Цвијановић данас су испред зграде Министарства унутрашњих послова /МУП/ Српске у Бањалуци положилили вијенац на спомен-обиљежје погинулим припадницима МУП-а. Поводом обиљежавања крсне славе МУП-а Републике Српске – Светог архангела Михаила, вијенце на спомен-плочу положили су и министар унутрашњих послова Српске Драган Лукач и директор Полиције Дарко Ћулум, потпредсједник Народне скупштине Ненад Стевандић. Вијенце су положили и делегације Борачке организације Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, те града Бањалука. Митуном ћутње одтата је почаст погинулим припадницима МУП-а. Након полагања вијенаца, у Управи за полицијску обуку биће одржана свечаност, а за 11.30 часова планиране су изјаве за новинаре.

Потписивање Дејтонског споразумаФото: АП

21 година од Дејтона

21 година је прошла од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак. Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ. Споразум су након тронедјељних преговора, парафирали тадашњи предсједници, Србије Слободан Милошевић, тзв. Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман. Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу. У Републици Српској данас је нерадни дан, јер се обиљежава републички празник – Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Извор:

У Никинцима доказано да граната са Озрена, за коју је наводно одговоран Ђукић, није узрок трагедије

Притисци да се генерал Ђукић осуди

Виши суд у Београду одлучује да ли ће признати пресуду из Сарајева Новаку Ђукићу. Брамерц утицао на извршну власт да се умеша у рад суда – сазнају „Новости“ Виши суд у Београду је под невероватно снажним притиском да призна пресуду Суда БиХ, којом је генерал Новак Ђукић осуђен на 20 робије због случаја „Тузланска капија“. Како „Новости“ поуздано сазнају, огромни су притисци да се таква одлука што пре донесе, а ново рочиште у Специјалном суду заказано је већ у среду. – Пре неколико дана у Београду је хашки тужилац Серж Брамерц наставио са озбиљним притисцима на извршну власт у Србији, да се противно уставу, умеша у рад суда и да

Parastos.jpg

Кнежево: Обиљежен дан 22. Пјешадијске бригаде

Служењем парастоса у храму Рођења Пресвете Богородице за 199 погинулих бораца 22. Пјешадијске бригаде Војске Републике Српске и полагањем вијенаца у Спомен-соби у Кнежеву је данас обиљежен Дан ове бригаде. Предсједник Борачке организације Кнежево Ранко Вучић рекао је Срни да Република Српска никада не смије заборавити српске борце који су дали животе за стварање Српске. „Ово је прилика да скромно и достојанствено према својим могућностима одржимо сјећање на 19. новембар 1991. године – Дан оснивања 22. пјешадијске бригаде“, истакао је Вучић. Он је рекао да је на подручју општине Кнежево у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату погинуло 275 бораца Војске Републике Српске. Обиљежавању Дана 22. Пјешадијске бригаде у Кнежеву присуствовали су представници

Svijeca_001.jpg

Годишњица страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса 1991. године

БЕОГРАД – Од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције у селима Кип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора „Рибарска колиба“, гдје су их психички и физички малтретирали на начине да су их потапали у води, прикључивали на индукторску струју, сјекли уши, резали по прсима и солили ране, газили ногама, тукли металним шипкама и дрвеним палицама, од којих су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага.  За ликвидацију поменутих цивила,

Еуроблиц: Хрвати спалили доказе о злочинима министра Крстичевића

Тужилаштво БиХ годинама безуспјешно покушава да од власти у Загребу добије документе који показују да је ратни командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске Дамир Крстичевић, по наређењу хрватског војног и политичког врха, наложио гранатирање цивилних циљева и убиства заробљених српских цивила и војника у Мркоњићу и осталих 12 западнокрајишких општина у којима су хрватске јединице 1995. године починиле бројне злочине, пише „Еуроблиц“. Према изворима овог листа, од завршетка рата до данас Хрвати су сакрили и уништили највећи број доказа који недвосмислено показују да је тадашњи званични Загреб одговоран за убиства 1.644 и протјеривање више од 120.000 Срба из западног дијела БиХ. „Као командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, Крстичевић је

Миодраг Линта

Линта: Скандалозна одлука о именовању Анте Готовине за савјетника министра одбране

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као скандалозну и срамну одлуку хрватске Владе да ратног злочинца Анту Готовину именује за посебног савјетника потпредсједника владе и министра одбране Дамира Домазета. Добро је познато да је Анте Готовина био дио злочиначке организације на челу с Фрањом Туђманом чији је циљ стварање етнички чисте хрватске државе. За остварење тог циља вршена су масовна убијства и мучења српских цивила и ратних заробљеника, протјеривање Срба из својих кућа и станова и пљачкање, отимање и минирање српске имовине. Такође, генерал Готовина је био дио злочиначке организације коју чини 16 хрватских генерала, укључујући садашњег хрватског министра одбране Дамира Крстичевића и бившег министра одбране Анту Котромановића

mile-savic-autor.jpg

ФИЛМ: „Причам први пут“- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма „Причам први пут“, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе.  „Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама“, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Jos_se_traga_za_nestalim_Srbima_na_na_Kosmetu.jpg

Жалосно је што Србија не тражи ослобађање киднапованих

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији 1998, 1999. и 2000. године оцијенило је да је жалосно да министар спољних послова Србије Ивица Дачић ни на једној сједници Савјета безбједности УН до сада није затражио ослобођење киднапованих Срба. Удружење у саопштењу поставља питање државницима Србије „има ли нешто важније од људских живота“. Из Удружења питају „зашто је Србија помогла ослобађање албанских терориста и злочинаца из српских затвора, а игнорише породице киднапованих и убијених Срба“ и да ли Тужилаштво за ратне злочине зна гдје се налазе киднаповани Срби. „Због чега државници Србије нису омогућили сусрет породица Удружења киднапованих и убијених на Косову и Метохији са тужиоцем за ратне злочине

Након 24 године: У Пребиловцима сахрањен Вукашин Рељић

Младић Вукашин Рељић, жртва ратног злочина хрватско- муслиманских снага, после више од 24 године од страдања, идентификован је, опојан у параклису Светих Пребиловачких и доње херцеговачких мученика, који је у саставу Храма Васкрсења и 12. новембра сахрањен у обновљеној породичној гробници у Пребиловцима. Опело су служили свештеници Мирослав Ратковић и Марко Гојачић. Опелу и сахрани по великом невремену присутвовало је око 150 људи. За њих је породица припремила послужење у Дому Свети Краљ Милутин у Пребиловцима. Рељићи су најстрадалнија српска породица у општини Чапљина у овом рату. Усташке снаге убиле су Вукашина и мајку му Ђурђу, са више других Срба, 7. јуна 1992, испред Домановића приликом извлачења српских породица из

Хрватска војска у Мркоњић Граду (фото:lupiga.com)

Ухапсити и осудити Крстичевића

Борачка организација Републике Српске /БОРС/ позвала је правосудне органе БиХ да ухапсе министра одбране Хрватске Дамира Крстичевића и суде му због улоге коју је имао током протеклог рата на простору Српске. Из БОРС-а подсјећају да је Крстичевић, који је јуче званично посјетио БиХ, био командант 4. гардијске бригаде Војске Хрватске и учествовао у операцијама „Маестрал“ и „Јужни потез“ у којима је у јесен 1995. године протјерано 120.000 Срба из западнокрајишких општина. „Убијена су 1.644 српска војника и цивила, а у масовној гробници у Мркоњић Граду пронађено је масакрирано 181 тијело. Осим тога, почињени су други злочини“, саопштено је из БОРС-а. Из те организације подсјећају да је током операција „Маестрал“ и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.