arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Арно Гујон: Сећање на мартовски погром Срба на Косову

На телевизијским екранима широм света низале су се потресне, застрашујуће и неподношљиве слике. Истовремено са својим сународницима, 17. и 18. марта 2004. гледао сам погроме које косовски Албанци спроводе над Србима. Десетине хиљада њих убијали су и прогонили Србе који су остали на Косову после јуна 1999, отимали су и пљачкали њихове куће и имања. Тај организовани талас насиља брзо је преплавио оружане контигенте КФОР-а; неки су се супростављали, док други нису ни мрднули прстом. Цркве у центру Призрена су оскрнављене и попаљене, као и зграде православне богословије, које су завршиле у пламену заједно с библиотеком ретких књига и рукописа, збирком икона и епархијском архивом. Чак и више него мушкарце

Ранко Раделић: БИЛОГОРСКИ ПРЕЗИМЕНИК – Исправке и допуне 1. издања

У суботу, 12. марта 2022. у штампарији „Донатграф“ у Гроцкој завршено је 2. издање „Билогорског презименика“, односно, само исправке и допуне првог издања објављеног на 467 страница. Тако са новим информацијама имамо пун преглед билогорске ономастике на 584 странице. Интегрални текст овог издања (117 стр.) можете преузети на линку ОВДЈЕ, а за ову прилику објављујемо увод у ову публикацију. „Вечерња Москва“ је у наставцима почела објављивати, чини ми се 1962, роман Михаила Булгакова Мајстор и Маргарита. Била је то четрнаеста верзија књиге, а вјероватно би их било још да аутор није погинуо 1943. Билогорски презименик је профана књига која своју инспирацију не црпи из непрегледних пејсажа и трновитих густиша властите

ЗАШТО СЕ ОДРИЧЕМО БОРАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ?

Изгласавањем Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који је на снази од 01. јануара 2021, након више од две деценије прекинут је однос државе као строге „маћехе“ ратним ветеранима, и начињен огроман помак према онима који су ту исту државу бранили својим животима. Пише: Душан Опачић Донет је један Закон који дефинише положај бораца, а у коме се јасно наглашава брига о њиховим породицама (живих и погинулих), њихова права и одређене субвенције које уживају. Да ли је Закон идеалан или не, то је већ друга тема и може се о томе дискутовати, али свакако да исти тај Закон представља крај тишине, окретања леђа

Траг: Херој са Повлена

Имао је свега 19 година и одбио је да послуша само једно наређење – оно које се односило на предају. У смрт, али и вечност, отишао је са својим надређеним, мајором Миланом Тепићем. Војник Стојадин Цоле Мирковић, јунак је са падина Повлена којим се поноси цео ваљевски крај, али о коме шира јавност, нажалост, мало зна. Мајор Милан Тепић је 29. септембра 1991. године, како би спречио предају складишта муниције припадницима хрватског Збора националне гарде, минирао објекат у Беденику код Бјеловара, у којем је било 170 тона експлозивних средстава. Поред Тепића, погинуо је и војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић који, упркос мајоровој наредби, није хтео да се

80 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА У БИЛЕЋКОМ СЕЛУ БРЕСТИЦЕ

“Када би се у јаме херцеговачке, у те тамне безданице без сунчева зрака, у окриље жалости и мрака, слиле све сузе које за српским мученицима пролише мајке и сестре, очеви и браћа, кћерке и синови, е прељевала би вода из тихх бедана”, то ми рече један честити старина у селу Чавшу на ободу Поповог поља гдје усташе злочин починише. Исту причу могли би чути на сваком кораку тужне и жалосне, али никад покорене, никад утамничене земље Херцегове која још ране извидала није. На данашњи дан, у зору 2.марта 1942. године српско село Брестице напали су муслимани сусједног гатачког среза. У том нападу погинуло је 46 Брестичана, а 43 рањено. Међу

ПЕТИЦИЈА – СРПСKА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА И KЊИЖНИЦА У ВРЕПЦУ

Обзиром на огромну неправду учињену према Врепчанима и српској заједници уопште, преписивањем Дома у Врепцу и укњижавањем на град Госпић,од стране града Госпића у року свега 14 дана, потписивањем ове петиције желимо исказати неслагање и огорченост овим чином. За оне којима није познато о чему се ради, доносимо комплетан текст петиције. Позивамо све Врепчане, комшије из сусједних нам села као и остале грађане на сложност и на исказивање подршке овој петицији. Подршка се може послати на е-маil адресу: [email protected] или на број телефона +381/64/4656 204 (SMS,Viber,WhatsApp). У поруци треба написати слиједеће: ПОДРШKА ПЕТИЦИЈИ, Име и Презиме и Град.Хвала свима на подршци. УПРАВНИ ОДБОР СНЧK У ВРЕПЦУ Везане вијести: Прoгутaн врeбaчки

Данас 30 година од доношења првог Устава Српске

Данас се навршило 27 година од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката, који су били основ за њено стварање. Први храбар корак српских посланика у Сарајеву и њихова историјска одлука да оснују Скупштину српског народа означили су стварање Републике. Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ. Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ готово 100 одсто изјаснили за ту опцију. Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака

ПОБИО ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ РАДОСАВЉЕВИЋ! НИЈЕ ПОШТЕДЕО НИ ДЕЦУ

Данас пеца, лумпује, слуша Томпсона и смеје се у лице Србима. Припадник Хрватске војске Јожица Мудри је 25. фебруара 1992, на врло свиреп и окрутан начин, убио Радета Радосављевића, његову супругу Јованку и двоје малолетне деце Дејана (14) и Ненада (10) за шта је осуђен 15 година, није издржао ни пола казне, вратио се у Дарувар, где ужива у пецању шарана, лумпује с ортацима и слуша Томпсона. „Тога дана, око 19.15 часова, у кућу Радосављевића навратио је Јожица Мудри у униформи војног полицајца и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11

ИСТИНСКИ СВЕДОК СРПСКИХ РАНА: На Глођанском брду код Зворника приводи се крају снимање филма о Зорану Станковићу

Последњом, петом поворком сећања на Глођанском брду код Зворника, биће завршено снимање свих масовних сцена у документарном филму „Сведок“, открива за „Новости“ режисер Денис Бојић. Реч је о својеврсном сведочанству о животу и раду професора др Зорана Станковића, патолога Војномедицинске академије, али и о страдању и погрому Срба на крају 20. века, током грађанског рата у некадашњој СФРЈ. Редитељ Бојић је у овај велики филмски посао ушао са много знања и умећа, искуства, али и емоција, човекољубља и жеђи за истином. До сада је, како нам је рекао, у филму учествовало више од 7.000 људи, чланова породица погинулих и несталих цивила и војника Војске Републике Српске, као и мештана из

“Kад је силовао први, била је свесна, дозивала ме је – МАМА”

Ради су муслимани ЗВЕРСKИ убили ћерку (9) Мирјана Драгичевић је једна од првих жртава муслиманских војника из арапских земаља који су чинили зла над српским становништвом током рата у Босни. Давне 1992. године, 28. децембра, муслиманска ратна јединица Армије БиХ упала је рано ујутру у село Доња Биоча. Једна од првих жртава муџахедина је деветогодишња Мирјана Драгичевић, коју су претходно на очи мајке Раде бесомучно силовали. – Ја сам се овде родила, живела, удала се одавде, вратила се ’84. године код родитеља са двоје малолетне деце и овде сам живела до рата. Фино сам живела са родитељима, ту сам радила, имала сам кућу, фино је било… – започела је својевремено

Прoгутaн врeбaчки Друштвeни дoм

Oпштински суд у Гoспићу зa сaмo две недјеље oдoбриo je грaдским влaстимa и грaдoнaчeлнику Kaрлу Стaрчeвићу дa сe упишу кao влaсници Дoмa Друштвa Српскe нaрoднe читaoницe и библиотеке Врeбaц, oснoвaнoг 1930. Пишe Aњa Koжул Tрoмa судскa прaксa у Хрвaтскoj пoнeкaд угoднo изнeнaди. Пoстaлo je уoбичajeнo дa судски пoступци трajу дугo, дa сe врaћajу нa пoчeтaк и дa кaткaд чaк нaдживe стрaнкe у пoступку. Нo и дaљe сe пoнeки случajeви рjeшaвajу брзo и eфикaснo. Дoдушe, прeтeжнo у кoрист oних кojи имajу мoћ. Taкaв примjeр стижe из срeдиштa Ликe, из Гoспићa. Taмoшњи Oпћински суд и њихoв Зeмљишнo-књижни oдjeл риjeшиo je у сaмo 13 дaнa jeдaн зaхтjeв рукoвoдствa Грaдa Гoспићa, нa чeлу с

Сахрањен Славко Јовичић Славуј (ВИДЕО)

У Палама је данас сахрањен Славко Јовичић Славуј који је преминуо јуче у 69. години. Био је посланик у Парламентарној скупштини БиХ и један од оснивача Савеза логораша Републике Српске. Бивши посланик у Парламентарној скупштини БиХ и некадашњи заточеник у сарајевским логорима смрти Славко Јовичић Славуј сахрањен је данас на гробљу Баре на Палама. Сахрани су, уз чланове породице и пријатеље, присуствовали српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, руководство општине Пале, представници Полицијске управе Источно Сарајево те јавног и политичког живота. Додик је подсјетио да је Јовичић прошао тешку голготу у сарајевским логорима за коју није нико осуђен, али да је, упркос натчовјечанским боловима и ломовима, задржао љубав за људе.

silos.jpg

Комеморација српским жртвама у „Силосу“ (ВИДЕО)

Испред некадашњег концентрационог логора „Силос“ у Тарчину код Сарајева у којем је у протеклом рату тамновало око 700 српских цивила одржана је комеморација. У мјесном храму прислужене су свијеће, а у Културном центру у Источном Сарајеву одржана академија, у знак сјећања на 24 мученика убијена или преминула од посљедица мучења. Након 44 мјесеца постојања, логор „Силос“ затворен је, симболично истог дана, када и злогласни Аушвиц – 27. јануара. Извор: РТРС

Попис пораза

Резултати пописа становништва нису само одраз постојећег стања. Они ће се још додатно одразити на услове у којима живе и у којима (не)ће живети преостали Срби у Хрватској. Пише: Оливера Радовић Први резултати пописа становништва у Хрватској који се односе на укупан број становника и домаћинстава нису донели никаква већа изненађења у односу на оно што су демографи већ најављивали. А није било ни неопходно слушати демографе да би се предвидели овакви резултати, довољно је било погледати напуштена села, празне школе, запарложене њиве. Једино што може још да изненади је ламентација над овом сликом оних који су је толико година и деценија уназад мирно посматрали не предузимајући ништа озбиљно. Кроз

29 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ „МАСЛЕНИЦА“: Помен српским жртвама страдалим на подручју Равних Котара и Малог Алана

У Цркви светог Марка у Београду одржан је парастос жртвама злочина које су пре 29 година припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара и Малог Алана. Документационо-информациони центар Веритас тим поводом је саопштио да је у операцији „Масленица“ погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила просечне старости 60 година. Навршило се 29 година од страдања Срба у Равним Котарима и на Малом Алану у акцији „Масленица“ хрватске војске, у којој је погинуло или нестало 348 људи, а више од 10.000 Срба је протерано са огњишта. Иако је нападнуто подручје било под заштитом УНПРОФОР-а, нико није процесуиран за злочине над Србима, ни пред домаћим, ни пред међународним

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Колона

Пробудила сам се испод тракторске приколице, прљава и уморна, још мокра од

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.