Отаџбински рат Архиве - Страница 14 од 502 - Јадовно 1941.

Покољ на празник, крвави Никољдан

18. децембар 2023.

На Никољдан, 19. децембра 1992. године муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо је убила 56 мјештана Горње Јошанице код Фоче, међу њима 16 Вишњића, а једна од ријетких преживјелих из ове српске фамилије Душанка Вишњић, данас Лаловић, прича да још памти лица злочинаца, довикивање и пуцњаву док су покушавали да је ухвате. Душанка, која је тада имала непуних 18 година, дан уочи Никољдана дошла је на село код бабе и дједа да заједно са њима дочека и прослави крсну славу. Присјећа се да је помагала баби и тетки да припреме славску трпезу, а када је запуцало у освит зоре нису били свјесни да је то напад. – Не

Живко Кораћ – Последњи активни војник Републике Српске Крајине

18. децембар 2023.

Писана прича о једном човеку који није хтео да се повуче са колоном избеглица 1995. у хрватској агресорској операцији ”Олуја”. Узео је оружје и одметнуо се у шуме где је био страх и трепет за хрватске бојовнике пуних 5 година. Живко Кораћ је рођен 29. октобра 1957. у Великом Шушњару у срцу Баније у породици великих верника, због православне свести и великог патриотизма никад није био члан комунистичке партије, што му је била препрека да добије посао у великим фирмама. Одмах на почетку ратних сукоба Живко се одазива позиву и ступа у одбрану српских села и градова на Банији. Такође је био јако поштован због своје благе нарави али и

Сјећање на страдале у Јошаници

17. децембар 2023.

На Никољдан ће се навршити 31 година од злочина у фочанској мјесној заједници Јошаница, када је муслиманска војска свирепо убила 56 мјештана српске националности. У освит никољданског јутра 1992. године, припадници војске која је себе називала Армијом БиХ ушли су из правца Горажда десном обалом Дрине у залеђе српских положаја и палећи све пред собом, на кућном прагу, док су се спремали да сломе славски колач, масакрирали српске жене, старце и дјецу. Десетак заселака Горње Јошанице избрисано је са географске карте, попаљене су не само куће, већ и помоћни објекти, уз нејач, убијана је и стока, а гдје су то стигли злочинци су чак посјекли и стабла воћака. Страдале су

ПОЖЕШKА KОТЛИНА: Сећање на 42-оје жена и стараца које су 1991. побили Хрвати

15. децембар 2023.

Навршило се 32 године од масовног злочина над 42-оје цивила српске националности у Пожешкој котлини. До данас нико није одговарао за овај масакр. У том етничком чишћењу 23 села потпуно су уништена, а, према још непотпуним подацима „Веритаса“, убијена је 71 особа српске националности, од којих су 33 биле жене, а 42 је било старијих од 60 година. Најстрашнији покољ се догодио се 10. децембра 1991. када је хрватска војска масакрирала 42 цивила – 25 жена и 17 стараца српске националности. За овај масакр још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима. „Веритас“ подсећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и

Сећање на убијене у пожешким селима

15. децембар 2023.

Код спомен обележја у Јеминовцу још једном су се окупили припадници српске заједнице како би одали почаст за више од 40 цивила који су убијени у три села која су била настањена српским становништвом. Молитвено сећање одржано је 10. децембра, а са скупа су упућене поруке мира, потребе проналаска свих несталих и заједничког комеморирања и одавања почасти страдању цивила. Присутнима су се обратили парох пожешки Никола Петровић, заменик жупанке Пожешко-славонске жупаније Никола Ивановић и заменик жупана Вировитичко-подравске жупаније Игор Павковић. Подсетимо хрватске власти донеле су још крајем октобра 1991. године наредбу о евакуацији 26 српских села Пожешке котлине: Облаковац, Вучјак Чечавски, Јеминовац, Шњегавић, Чечавац, Копривна, Расна, Пасиковци, Кујник, Орљавац, Црљенци, Слобоштина, Миливојевци, Подсреће, Вранић,

Бојан Вегара: ЈЕДАН СКОРО ПА МИРАН ДАН

26. новембар 2023.

Читав дан није пуцало, те смо се послије ручка сви скупили у трпезарији за столом. Брат и ја смо сједили попола на табуреу, ђед, баба, ујна и рођак Новица сједили су за трпезариским столом, док је мама кувала кафу. Ујна и рођак прелетили до нас и доњели напуњене батерије за радио. Устао сам да скинем војнички џемпер, јер било је баш вруће и рекао мами: -Смањи мало ту ватру. Мораћу отворит ова врата од дневног, нек се мало расхлади. Мајка климну главом и прођара ону ватру. Ујна је причала о некој жени што сину није дала врећу брашна, те се наставило причати о односу родитеља према дјеци. Ђед само отпухну

СПЦ: Судска пресуда у Хрватској неправична, православна црква претрпела штету и неправду

25. новембар 2023.

Српска православна црква је после вишегодишњег суђења изгубила парницу у Хрватској, претрпевши двоструку штету и неправду. Наиме, штета почињена на резиденцији митрополита загребачких, која је током ратних збивања деведесетих година прошлог века срушена минама, није надокнађена, а пресуђено је и да црква држави Хрватској мора да надокнади судске трошкове у износу од 100.000 евра, наводе из Српске православне цркве. Поједини медији у Србији су објавили да је Трговачки суд у Загребу за 19. децембар заказао рочиште на којем ће се одлучивати о предлогу отварања стечаја над СПЦ у Хрватској, Митрополијом загребачко-љубљанском, а владика Кирило (Бојовић), администратор митрополије, треба да достави попис имовине и обавеза епархије. Поводом те парнице у СПЦ

Бојан Вегара: МУЈИЦА И БРОВИНГ

24. новембар 2023.

Отац му је погинуо на Црвеним стјенама. Није га Мујица ни упамтио и све што му мајка има је он, мали Мујица. А и њега је добила у позним годинама и чува га као очи у глави. У љето те 1994. било неко дуже примирје. Сигурно два мјесеца није било неке жестоке пуцњаве. А народ се потпуно опустио и заборавио на рат. Нико није пазио гдје се креће и гдје борави. Ми смо те периоде максимално користили и маса нас би се искупила у парку. Шутали би лопте, размјењивали би видео касете, мували цурице. Жене су сједиле испред зграда. Мала дјеца су трчкарала. Дан ко и сваки други, у задња

Drago Pilsel: Put do Argentine i sreće omogućio mi je moj drug, zapravo moj brat Porfirije, patrijarh srpski

23. новембар 2023.

Ja, unuk jednog ustaše i jednog gestapovca, sin jednog od Pavelićevih ”momaka” u Buenos Airesu, jer odbacih ustaštvo i prigrlih antifašizam, u Argentini, malo kao vodič, malo kao prevoditelj, malo kao neformalni savjetnik Srbina na čelu SPC. Извор: Autograf.hr/Снимак екрана Misli o mom bratu Porfiriju iz Patagonije, mjesto spokojstva Kao što sam najavio prošli tjedan, pišući iz Resistencije, pokrajina Chaco, gdje sam stigao u pratnji patrijarha Porfirija koji je u Argentini boravio u pastoralnoj posjeti od 2. do 10. studenoga (malo kasnije o tomu), ovu kolumnu pišem iz Patagonije, toponim mojeg djetinjstva i rane mladosti, gdje mi žive sestra, njeno peto dijete, sestrična i njena obitelj (koje sada obilazim), iz

МОЛБА ВЛАДИЦИ НИКОДИМУ И СИНОДУ СПЦ: Парохијани храма св. Николе у Братишковцима моле да се не комерцијализују црквене просторије

21. новембар 2023.

880 парохијана цркве Светог Николе у Братишковцима, села које се налази седам километара сјеверно од Скрадина у Шибенско-книнској жупанији, упутило је 27. септембра 2023. године писмо далматинском владици Никодиму са молбом да се просторије које су тик поред храма не издају у закуп и да се не врши њихова пренамјена у винарију или неке друге комерцијалне сврхе. Уколико се то деси, парохијани ће остати без јединог мјеста у коме се након вјерских обреда окупљају и друже. Наиме, локална самоуправа је претходно некадашњи омладински дом и школу претворила у центар за рехабилитацију особа са посебним потребама. Узнемиреност парохијана је још већа након незваничног сазнања да је некадашња црквена кућа (дом у

Српска деца у Хрватској уче како је рат изазвала „српско-црногорска агресија ЈНА“ – ВИДЕО

20. новембар 2023.

Тзв. хрватски бранитељи траже да српска деца у Хрватској уче како је рат деведесетих година изазвала „српско-црногорска агресија ЈНА“. У земљама региона деца се уче да су Срби кривци за сва зла деведесетих година, поставља се питање да ли се тиме утире пут ка неком новом рату? „У Хрватској се за националне мањине настава изводи на основу три програма, три модела боље речено. Модел А подразумева да се изводи комплетна настава на српском језику и на писму, по уџбеницима државе матице. По моделу Б друштвени предмети се изводе на језику националних мањина, а природни на хрватском језику. И модел Ц где имате програм углавном на хрватском језику, а имају два

Бојан Вегара: Ви пишите ваше лажљиве историје, коме год хоћете, само нама немојте, ми знамо како цвилите

16. новембар 2023.

Први смо на читавом свијету побједили помахниталу звијер са запада, те створили Републику Српску. Уложили су милијарде у оружје и опрему, али и у филмове и маркетинг, да би створили причу о некој њиховој непобједивости. Маринци, Легија странаца, те остали курци палци, који се никад не предају и све побјеђују. А онда их један мали народ и један храбар Генерал понизе у великом стилу и први на овом свијету побједе ту моћну НАТО алијансу и домаће авлијанере. Тукли смо се са оном хордом од Бога отпалих Срба и њиховом новом браћом џихад ратницима. Тукли се читаве четири године, а посебно те 1995 године. Тог љета на Сарајвском ратишту, горило је

Ђорђе Пражић: Списак српских жртава рата на подручју општине Госпић у времену август – децембар 1991.

15. новембар 2023.

Списак српских жртава рата на подручју општине Госпић у времену август – децембар 1991. 1.БАЧИЋ НИКОЛА (в), 2. БАЈИЋ МАНЕ 1925, 3.БАЊЕГЛАВ Милоша ТОДОР 1950, 4. БАРАЋ Илије ДАНИЦА 21.03.1923, 5. БАРАЋ Миће РАДОВАН рођ. 01.06.1951, 6. БАСАРИЋ Јове ДУШАН 18.10.1945 (в), 7. БАСАРИЋ Ђуре ДУШАН 25.04.1930 (в), 8. БЕГИЋ АНКИЦА, 9. БЈЕГОВИЋ Јована ЂУРАЂ 14.07.1931, 10. БОГИЋ Милоша ЈОВО 1935, 11. БОГИЋ Илије ЈОВО 1946, 12. БОГИЋ РАДЕ, 13. БОЖОВИЋ Милене ЂОРЂЕ 16.09.1954. (в), 14. БУЉ Јове ДАНЕ 17.02.1937, 15. БУНЧИЋ СЛАВКО 1947, 16. БУРСАЋ АНИЦА 1920, 17. ЦИЦОВИЋ Бранка ЈОВО 07.07.1949. (в), 18. ЧУБЕЛИЋ Анте МИЛЕ 1941, 19. ЧУБРИЛО Николе БОГДАН 1927, 20. ЋОПИЋ ПАЈО 1935, 21. ДЕЛИЋ Ђуре

Шест пута рањаван, одбранио коридор, за Републику Српску дао живот у 23. години (ВИДЕО)

14. новембар 2023.

Нова биста на гробу комаданта Бошка Перића Пеше у селу Ражљево код Брчког откривена је на 25. годишњицу његове погибије. Бошко Перић Пеша рођен је 1971. године у селу Ражљево, под обронцима Мајевице, негдје на средини пута између Брчког и Бијељине. Своје школовање је започео у родном селу Ражљево. Био је примјеран и вриједан ђак. Основну школу је завршио 1986. године познат као, већ тада, сналажљив момак, даље школовање је наставио у Словенији код рођака, у Љубљани. Живео је код једне од својих сестара, у том граду је уписао електротехничку школу, смер телекомуникације. Средњу школу је завршио 1989. године по завршетку школовања одлази на служење војног рока у тадашњи Титоград.

Три разгледнице из Госпића

11. новембар 2023.

Давор и Снежана су са дјецом отишли код пријатеља на дочек нове године у један стан код „Арене“ на Новом Београду. Душан је у новогодишњој ноћи остао сам мјењајући канале на телевизији. Волио је народну музику али су му већ досадили исти сплетови народних пјесама који се већ неколико година понављају на телевизијама за новогодишњи програм. Пише: Ђорђе Пражић Све је исто осим хаљина пјевачица које су сваке године краће и са већим разрезима, нарочито код оних слабијих пјевачких способности. Заспао је сат времена прије поноћи. Инстиктивно се тргао на експлозије петарди што су их дјеца бацала по насељу. Поново је утонуо у сан и наредног јутра се пробудио око