Жена је тражила 100.000 куна, али суд је проценио да је то превише. Иако је мучена још 1992., на затезне камате има право тек од ове године. Пуна три месеца тада 39-годишња жена трпела је физичко, психичко и сексуално злостављање у логору Керестинец ратне 1992. године. Хрватски војници су је током заточеништва више пута силовали, пржили струјом, тукли, застрашивали, терали да плеше гола, стављали јој кесу на главу, пиштољ у уста, оштрицу ножа под врат… Жена је због тога тужила Републику Хрватску, а према неправоснажној пресуди Општинског грађанског суда у Загребу, требала би да добије одштету од 50.000 куна, или прерачунато у евре, нешто мање од 7,500! Нематеријалну штету у

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица којим се, по речима ресорног министра Зорана Ђорђевића, исправља неправда према борцима последњих ратова на простору бивше Југославије. Законом се предвиђа нова категорија корисника која није постојала по досадашњим прописима, а то су борци који су учествовали у оружаним акцијама 90-тих година и у рату 1999. године а који под наведеним околностима, нису добили обештећење за телесне повреде. За ту категорију корисника прописују се нова права, а то су право на борачки додатак, право на посебан пензијски стаж, решавање стамбених потреба, право на борачку споменицу, право на легитимацију бораца, право на приоритет

Додао је да се одустало од раније локације код џамије Ферхадија за изградњу споменика. Борачка организација РС поручила је да централно спомен-обележје погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата РС треба бити изграђено у центру Бањалуке, код споменика бану Милосављевићу и у непосредној близини Палате Републике. Горан Рогић, председавајући Председништва БОРС, поводом Дана бораца РС, изјавио је да Град Бањалука очекује да уз помоћ Владе РС буде изграђен један споменик за све погинуле борце. Он је рекао да БО Српске очекује да буде питана приликом израде идејног решења за споменик који би требало да има обележја крста и двоглавог орла. Одборници СГ Бањалука недавно су донели одлуку о измени Регулационог плана дела централног

У Републици Српској до сада је 206 жена остварило статус жртве ратне тортуре, али је евидентно да постоји проблем у дистрикту Брчко гдје је, од 153 регистроване чланице Удружења жена жртава рата Републике Српске, само једна остварила тај статус, изјавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић. Након састанка у Бањалуци са представницама Удружења жена жртава рата Републике Српске, Милуновић је рекао новинарима да ће разговарати са представницима дистрикта Брчко о проналажењу рјешења које ће омогућити свима који су страдали да остваре своја права и одговарајући статус. Он је истакао да је Удружење жена жртава рата Републике Српске и његово руководство дало немјерљив допринос доношењу Закона о

Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган, који је осуђен на 13 и по година робије због наводних ратних злочина над цивилима и ратним заробљеницима у Хрватској, тврди да је заточен у затвору којии неодољиво подсећа на нацистички логор. Васиљковић се налази у затвору у Лепоглави и одслужио је две трећине казне, али још није пуштен на условну слободу. Због тога је поднео уставну тужбу, уз коју је написао и писмо у ком истиче да му је суђено у монтираном поступку. – Пре него што овај предмет оде пред неке поштене и часне судије ван Хрватске, решио сам да ипак напишем тужбу јер сте овим нацистичким процесом дали сваком, па чак и умереном

Огорчени подизањем оптужнице против генерала Миломира Савчића, председника Борачке организације Републике Српске, СНП „Избор је наш“ данас је у шири центар Бањалуке облепио плакатима подршке некадашњем команданту 65. заштитног моторизованог пука, најелитније и најтрофејније јединице ВРС. „Не желимо улазити у анализу и тумачење саме оптужнице Тужилаштва БиХ против генерала Савчића, већ да у најкраћем изнесемо околности и аргументе који су довели до пристрасног рада Суда БиХ, па и до подизања оптужнице против генерала. Ријеч је о једном великом и сложеном процесу у којем се Срби требају представити као злочинци а други као жртве, јер су се супротставили разбијању СФРЈ и пружили отпор неправедном глобалистичком центру моћи. На тај начин шаље

Организација старјешина Војске Републике Српске /ВРС/ упутила је приједлог институцијама Српске за формирање војног музеја ВРС у Бањалуци у којем би се чувале заставе ратних јединица Војске, приређивале пригодне изложбе и окупљала удружења проистекла из одбрамбено-отаџбинског рата. Предсједник Организације старјешина ВРС Милован Милутиновић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је питање изградње адекватног музеја ВРС у којем би били представљени резултати одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и процес стварања Републике до сада било у знатној мјери запостављено. Милутиновић је прецизирао да би војни музеј ВРС требало формирати у бившем Дому ЈНА у Улици краља Алфонса, који се налазио на овој локацији до 1974. године. Он је рекао да

Први председник Републике Српске за “Новости”, о новом империјализму и копчи између кризе У БиХ и стања у свету. Не знам где теорија смешта почетак империјализма, али посезање за туђим добрима и територијама постоји откад постоји људска врста, па чак и друге живе врсте, осим неких безазлених и благородних биљоједа. Шта је боравак Отоманске империје на Балкану друго него империјализам? Ипак, 19. век и стварање нација премешта тежиште империјализма са феудалног на национални терен, тј. у руке шире заједнице – нације, или групе нација. Маркс је рекао да је “империјализам највиши стадиј капитализма” и да појава хиперпродукције неизбежно доводи до империјалних освајања. Значи, осваја се не само због територија и

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Kлиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора “Рибарска колиба”, гђе су их психички и физички малтретирали. Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у води, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по прсима и солење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага. За ликвидацију поменутих цивила Жупанијски суд