Жалбено вијеће Хашког трибунала потврдило је првостепену пресуду којом су бивши високи полицијски званичници Републике Српске Мићо Станишић и Стојан Жупљанин осуђени на по 22 године затвора. Претресно вијеће Трибунала осудило је крајем марта 2013. године Станишића и Жупљанина на по 22 године затвора за злочине против човјечности и ратне злочине у БиХ између априла и децембра 1992. године. Оптужница против Жупљанина подигнута је 1999. године, а пребачен је у Хаг девет година касније пошто су га ухапсиле власти Србије, док је оптужница против Станишића подигнута 2005. године и он се те године предао суду. Суђење Станишићу, који је бивши министар унутрашњих послова Републике Српске и Жупљанину, почело је 14.

„Не желим да ме представите као очајника који кука и моли за помоћ. То не радим, већ причам онако како јесте, причам истину. Ако ћете лакше схватити, захтевам само оно што с правом припада сваком обичном грађанину Србије“, прича за „Вести“ капетан Драган из своје ћелије у Сплиту, у којој се налази од прошле године. Како вам је у хрватском затвору? – Затвор у Сплиту у односу на аустралијски затвор је одмаралиште са погледом на море. Врхунска кухиња, са професионалним и далеко љубазнијим особљем него што ћете наћи у најскупљем хотелу Црне Горе. То говорим из личног искуства. За ових, скоро годину дана колико сам у затвору у Сплиту не

„Није најважније да изађем из затвора. То се мора догодити најкасније за три године. Чак није толико важно ни што ћу пред хрватским правосуђем доказати своју невиност. Најважније је што ће мој процес показати, биће корпус деликти, да је Хрватска грађена на прогону Срба и монтираним процесима. То ће након овог суђења бити документована и прихваћена историјска чињеница. За то се вреди борити и тек тако ће све ове године у затвору имати смисла. Можда звучи донкихотовски, али ја данас, са својих 62 године, не могу да се одрекнем принципа у које дубоко верујем: Док постојим – борим се, док се борим – постојим“, каже у ексклузивном интервјуу за „Вести“

У биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду данас је приказан филм „Споменко на вјечној стражи“, аутора Милета Савића, у организацији општинске Борачке организације Вишеград и Андрићграда. „Веома је битно да се укључимо сви у причу о борцима који су дали животе за Републику Српску и требало би многи да се баве овом тематиком како би сачували лик и дјело Споменка Гостића и других бораца“, истакао је Савић. Он је рекао да је филм „Споменко на вјечној стражи“ претпремијерно приказан у Добоју, на годишњицу Споменкове погибије, а премијерно у Бањалуци и сада у Андрићграду. „Кроз овај филм млади треба да виде Споменково чојство, његово поштење, храброст, велико срце малог дјечака који је

У Храму Свете великомученице Марине у Горњој Трнови код Угљевика данас је служен парастос за седам погинулих бораца Војске Републике Српске из овог мјеста. Након парастоса, одржан је помен испред Спомен-обиљежја погинулим борцима, а вијенце су на споменик положили чланови породица погинулих, начелник општине Угљевик Василије Перић и представници Борачке организације Угљевик. Протојереј Ведран Бардак рекао је у бесједи да се на Видовдан славе сви јунаци који су пострадали у разним борбама за слободу, вјеру православну и за отаџбину, од кнеза Лазара до српских јунака који су положили животе у одбрамбено-отаџбинском рату. Потпредсједник мјесне заједнице Горња Трнова Драган Милошевић најавио је да ће помен за погинуле борце овог краја бити

Командант Tрећег пјешадијског /Република Српска/ пука Недељко Копуз рекао је данас да је мисија овог пука да његује војно насљеђе Војске Републике Српске, те културно-историјско насљеђе српског народа у оквиру Оружаних снага БиХ. На прослави крсне славе Tрећег пјешадијског /Република Српска/ пука у манастиру Свети Никола на Озрену, Копуз је рекао да се слава обиљежава достојанствено, уз помињање свих српских јунака од Косовског боја до данас. Он подсјећа да је Видовдан након 12. маја 1992. године узет за крсну славу Војске Републике Српске, а кнез Лазар за њеног заштитника. Копуз појашњава да је Озрен поднио велико страдање у одбрамбено-отаџбинском рату и да је данашња манифестација подсјећање на те јунаке којима

Бахрудин Калетовић из Тузле имао је 19 година када је приступио ЈНА. Послат је прву линију фронта у Словенији, где је у разговору са репортером телевизије „Јутел“ Ивицома Пуљићем изрекао реченицу која је описала бесмисао крвавог рата који је почео на бесни на територији некадашње Југославије. – Они као хоће да се отцепљују, а ми им као не дамо. А ми само желимо да се вратимо у касарну, ништа више – изговорио је на данашњи дан пре тачно 25 година, 27. јуна 1991, млади Калетовић. А да је то историјска изјава, сматра и Бахрудинов стриц Таиб Калетовић. – Сви који су тада схватали шта се догађа знали су да је Бахрудинова изјава

У Андрићграду ће данас, на велики српски празник Видовдан бити приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“ који је посвећен најмлађем погинулим борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, изјавио је данас Срни аутор овог филма Миле Савић. „Лик најмлађег погинулог борца Војске Републике Српске и оно што је учинио за српски народ и отаџбину морају бити сачувани. Споменково херојство, поштење, преданост и љубав према свом народу не смије бити заборављено“, рекао је Савић. Аутор филма је позвао грађане Вишеграда да присуствују пројекцији документарног филма, а улаз у биоскоп у Андрићграду биће слободан. Савић је подсјетио да је филм снимљен у сарадњи са Борачком организацијом Републике Српске, да је претпремијерно приказан

Команда Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука традиционално ће данас организовати прославу Видовдана, крсне славе Војске Републике Српске и овог пука, у Манастиру Свети Никола на Озрену. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић и министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић присуствоваће на Озрену обиљежавању Видовдана. Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић у честитки крсне славе свим припадницима Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука пожелио је да наставе професионално усавршавање и часно обављају дужност, поштујући Устав Републике Српске и Устав БиХ, и да на тај начин дају допринос очувању мира и безбједности. „Војска Републике Српске, чију традицију баштини Трећи пјешадијски пук, дала је значајан историјски допринос

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић честитао је крсну славу – Видовдан Трећем пјешадијском /Република Српска/ пуку Оружаних снага БиХ и свим бившим припадницима Војске Српске. „Војска Републике Српске, чију традицију баштини Трећи пјешадијски пук, дала је значајан историјски допринос очувању српског народа у БиХ и одбрани права да опстане на својим огњиштима“, наводи се у Чубриловићевој честитки команданту Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука бригадиру Недељку Копузу. Чубриловић је свим припадницима Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука пожелио да наставе професионално усавршавање и часно обављају своју дужност, поштујући Устав Републике Српске и Устав БиХ, и да на тај начин дају допринос очувању мира и безбједности. Команда Трећег пјешадијског /Република Српска/

Министарство за људска права и избјеглице БиХ располаже нетачним подацима о наводно 18.249 несталих лица верификованих од 2010. године до данас, јер у Институту за нестала лица БиХ постоје званични подаци за само 7.000 особа чији је нестанак потврђен, рекао је члан колегијума Института за нестала лица Милутин Мишић. Мишић је упозорио на ове нетачне податке који ће бити изнесени на сједници Представничког дома парламента БиХ у понедјељак, у оквиру информације тог министарства. „Претпостављам да је те податке Министарству за људска права и избјеглице подвалио неко из Института за нестала лица. Одговорно тврдим да је укупан број верификованих у Централној евиденцији несталих око 7.000. Манипулише се утрострученим бројем“, рекао је

Слађана Кобас једина је беба која је преживела геноцид међународне заједнице у бањалучком породилишту, а причу о њеној дугогодишњој херојској  борби репортеру Екпрес.нета Михаилу Меденици испричао је неутешни отац Стојан  Аутор: Михаило Меденица Једва да је остало нешто живота у Стојану Кобасу, а и то мало опет превише да би се носио с њим. Не може више, уморан је добри старац, а смрт, та стара кучка, лаје али не уједа, а само би да… – Одморим код моје Слађе! Да загрлим тамо негде горе љубав моју највећу, мој живот, моје све, моју рану непреболну…- није одавно био до гроба кћери, а није му далеко од куће. Жртве “слободарског” света Не може. Ноге неће,